Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ivana Petrović

17. 04. 2018.  |   17:47

Ozbiljna gradska priča: Južne vesti pod pritiskom poreskih vlasti

Poreska inspekcija kontroliše poslovanje jednog medija. Takav naslov bi mogao biti logičan u normalnoj, demokratskoj sredini gde vladavina prava postoji i u praksi a ne samo na papiru. Kada međutim, tom naslovu dodamo „mesecima“ kao odrednicu vremena, te umesto reči „jedan medij“ napišemo ime tog medija - portal „Južne vesti“, stvar postaje neobičnija.

Južne vesti

Jer „Južne“nisu „ružičasta televizija“ koji obrće mijarde evra a duguje milione za porez. Niti su fabrika sa 500 radnika i složenim izvoznim poslovanjem. Iako su najznačajniji informativni internet portal, te stoga veoma značajne za javno informisanje na jugu Srbije, „Južne vesti“, odnosno firma „Simplicity d.o.o.“ u čijem okrilju posluju, klasifikovane su kao malo preduzeće. Solidno, sa stalnim stabilnim prihodima od klijenata, sa povremenim donacijama međunarodnih medijskih partnera i sa sve ređim budžetskim novcem kroz sufinansiranje projekata, predviđeno Zakonom o javnom informisanju.

Otuda mora da začudi, radno angažovanje čete poreskih inspektora koji već mesecima češljaju njihovu dokumentaciju. Četvrti put u proteklih pet godina. U poslednje vreme i u dupliranom izdanju. Jedni dođu sa nalogom, a u isto vreme dođu i drugi sa nalogom. Po prijavi, za koju se uvek kaže da je anonimna a i da nije, ime osobe koja prijavljuje, prema čudnim pravilima poreske uprave smatra se tajnom, kao i sve ostalo vezano za provere koje vrše.

Neka bude da je sve to slučajnost, začuđujuća doduše, jer postoje u Srbiji medijski moguli na čija vrata nijedne inspekcije ne zakucaju nikada, iako je izvesno da im gro prometa preko računa zapravo čini novac poreskih obveznika ove zemlje.  Ali, nikako ne može da bude slučajnost ako poreski organi izađu iz kruga uobičajenog delovanja i kontrole nekog privrednog subjekta, ako krenu da pozivaju i posećuju klijente jednog medija, da „upozoravaju“ i prete otvaranjem naloga za proveru celokupnog  njihovog poslovanja, ako pritom pokazuju klijentima ugovore o donacijama Južnim vestima od strane međunarodnih partnera, OEBS-a, USAID-a i drugih, uz preporuku da ih se klone jer se radi o stranim agentima kojima preti hapšenje.


A to se, kažu menadžment i urednici „Južnih vesti“ upravo događa.

Klijenti reaguju različito. Neki odolevaju, neki se uplaše te „umotane“ pretnje i uz žaljenje prekidaju saradnju. Na taj način se urušava poslovna stabilnost. Gore od toga je to što poreski inspektori postaju standardni deo nameštaja u redakciji mesecima, tako da umesto da se bave svako svojim poslom, (menadžment IT poslovima čime se Simplicity zapravo bavi, traženjem  novih klijenata a novinari istraživačkim pričama po kojima su „Južne“ prepoznatljive) zapravo najveći deo vremena provode tražeći papiriće ove i one, stalno i iznova kako bi ih dali na uvid poreskim vlastima. A sve to utiče na opštu radnu atmosferu.

Zbog stalnog boravka inspekcije Južnim vestima je sve teže da rade

Da se vratimo malo unazad. Definitivno je sporna dužina kontrole koja je krenula prošle jeseni a evo koliko juče je produžena ponovo do 18.maja. Ovog trenutka „Južne vesti“ i njihovih osam klijenata, takođe malih preduzeća kontroliše kažu 14 ili 15 poreskih inspektora. Naglašavaju, kažu, da protiv poreskih kontrola nemaju ništa protiv, pošto su i sami kao medij opredeljeni ka transparentnom radu, i ovo im je peta kontrola u poslednjih 5 godina, ali je, kažu, drugačija od svih prethodnih, koje, važno je reći, nikada nisu našle nijedan jedini prekršaj kada su i „Južne“ i „Simplicity d.o.o“ koja im je osnivač, u pitanju. Posebno je zabrinjavajuće, kažu, ponašanje jednog poreskog inspektora koji je bio nepristojan i prema knjigovođi „Južnih vesti“ ali i prema klijentima, od kojih su zapravo i saznali koliko su zastrašujuće razmere ove neuobičajene poreske kontrole. Naime, kako su im partnerske firme potvrdile, taj isti inspektor je posećivao većinu njih, insistirajući da priznaju nekakve navodne sumnjive radnje sa „Južnim“, uz pretnju da će im ukoliko to ne učine otvoriti naloge za proveru kompletnog poslovanja. Iako je dobio sve račune, sve izvode, koje bi prema nalogu tražio, to bi odbacivao. Ono što je još više zabrinjavajuće je to da je taj isti inspektor pokazivao ugovore koje su „Južne vesti“ imale sa nekim međunarodnim medijskim donatorima, klijentima uz upozorenje da paze sa kim sarađuju, pošto su „Južne“ navodno agentura stranih vlada.

Vitomir Ognjanović i Peđa Blagojević

Iako se o slučaju „Južnih vesti“, nakon što su odlučili da obaveste javnost o pritisku kom su izloženi, javno izjasnio i državni sekretar za medije, pozvavši da se „Južne vesti“ obrate Ministarstvu kulture kao instanci za eventualnu zaštitu njihovih prava, a nedavno se oglasila i premijerka Ana Brnabić pozivom Poreskoj upravi da prekine sa kontrolom Južnih vesti kako je rekla „ukoliko nema potrebe za tim“ , zapravo do toga nije došlo. Umesto prestanka besmisleno dugačke kontrole, nalog za kontrolu njihovog poslovanja je produžen do 15 maja, a kako svakodnevno na svom Tviter nalogu obaveštava Vitomir Ognjanović, direktor „Simplicity d.o.o.“, sve je veći broj novootvorenih naloga za kontrolu poslovanja njihovih poslovnih partnera, isključivo u domenu saradnje sa „Južnim vestima“.

O čitavom slučaju obavešteni su pored javnosti i  predstavnici svih reprezentativnih medijskih i novinarskih udruženja ali i predstavnici međunarodnih organizacija. Iako niko ne spori potrebu za poreskim kontrolama, svi do jednog su izrazili zabrinutost zbog nastavka prakse administrativnih pritisaka i obračuna sa kritički nastrojenim nezavisnim medijima a pod maskom navodnih regularnih zakonitih procedura.

Predrag Blagojević glodur Južnih

Ta zabrinutost je pojačana prošlogodišnjim gašenjem nedeljnika „Vranjske“, nakon takođe iscrpljujućih pritsaka poreske uprave u Vranju. Da apsurd bude veći, nakon što su „Vranjske“ ugašene, a glavni i odgovorni urednik Vukašin Obradović stupio u štrajk glađu kako bi skrenuo pažnju na to što se može desiti svakom mediju koji nije po volji aktuelne vlasti, iz Poreske uprave je stigla potvrda da i u njihovom slučaju nije nađena nijedna jedina poreska nepravilnost. Premijerka Brnabić je tada čitav slučaj nazvala nesposobnošću te nezavisne novine da preživi u tržišnoj utakmici iako je bilo više nego jasno da je iscrpljivanje poreskim kontrolama, te prijateljsko ubeđivanje klijenata da se ne reklamiraju u tom nedeljniku dovelo zapravo da urušavanja i na kraju gašenja te novine. Sličnu sudbinu su doživele i nezavisne „Kikindske“ novine, koje je greška poreske uprave, umalo koštala gašenja ali su i danas u velikoj opasnosti da nakon nedavno objavljenog 1000 broja prestanu da izlaze.

Ali zabrinutost bez jasne akcije nije mnogo delotvorna. I zaista nezavisni mediji koji nisu provladini po vokaciji imaju razloga za ogorčenost i razočarenje što oni koji bi trebalo da nadziru rad državnih organa u procesu pristupanja Srbije Evropskoj Uniji, iako upućeni i upoznati, eufemistički odbijaju da nazovu stvari pravim imenom, pa i svesno žmure na sve češće atake na novinarsku profesiju i male ali hrabre medije koji pružaju drugu sliku stvarnosti. U ime nekog šireg regionalnog konteksta i još uvek maglovitih očekivanja.

Zato je slučaj „Južnih vesti“ izuzetno važan i bitno ga je dovesti do kraja pred budnim okom javnosti.  Jer, ne radi se tu više o tome hoće li ovaj ili onaj medij i dalje postojati. Radi se o tome da građani imaju pravo na objektivno i nepristrasno istraživačko izveštavanje a gubljenjem jednog po jednog nezavisnog medija, prostor za dobijanje takvih informacija je sve suženiji.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage