Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ivana Petrović

12. 04. 2013.  |   18:09

Od petka do petka

Šta se to zbiva sa našim gradom kada se na klinačkim žurevima potežu pištolji, nehotice ili namerno - sasvim je svejedno? Šta se to zlo uselilo u našu palanku kada isti takvi mladi ljudi umesto da se ljube, kako to u proleće priliči, zadovoljstvo traže u bacanju kamenica na izloge i na opasne igre dugim i kratkim cevima?

Postoje nedelje koje je bolje preskočiti, kojima ma kako pomalo ili  nimalo sujeverni bili, jedva čekamo da vidimo poslednje minute. Ova koja se razapela između ovog i prethodnog petka je jedna baš takva nedelja.

Da smo je prespavali bilo bi mnogo jednostavnije. Ne bismo  saznali da je neki nesretnik bio u stanju da ispali 13 preciznih hitaca u 13 najbližih srodnika, da mu ruka nije zadrhtala ni kada je ciljao glavu dvoipogodišnje bebe. Ne bi nam uopšte na pamet ni padalo da pored Mladenovca postoji neko selo koje se zove Velika Ivanča.

 Ne bi se poraženo zapitali nad tim šta se to desilo sa srbijanskom  seoskom sredinom, koja bi trebalo da bude ono utočište zdravoj pameti, iscrpljenoj od buke prenaseljenih gradova. Po broju žrtava, zločin u Ivanči preuzeo je crni tron od zločina u Jabuci, još jednom selu koje bi moralo da odiše mentalnim zdravljem a ne depresijom i psihozom.

Da se nije dogodila, ova nedelja nam ne bi u domove unela pitanje: Šta se dogadja sa našom omladinom?  Ne bi ni rezultirala ubistvom dvadesetogodišnjaka pod još uvek zagonetnim okolnostima u strogom centru našeg grada. Šta se to zbiva sa našim gradom kada se na klinačkim žurevima potežu pištolji, nehotice ili namerno  - sasvim je svejedno?

Šta se to zlo uselilo u našu palanku kada isti takvi mladi ljudi umesto da se ljube, kako to u proleće priliči, zadovoljstvo traže u bacanju kamenica na izloge i na opasne igre dugim i kratkim cevima? Šta se to, dođavola, desilo sa našom kasabom kad momci nestaju pa ih pronalaze pretučene i opljačkane, kada nečije žensko dete biva zlostavljano i silovano?

 Da se nije dogodila, i da nas je kojim čudom mimoišla, ova nedelja nam ne bi donela, taj famozni utorak kojim su nas plašili kao maltene onim odbijanjem u Rambujeu i možda bismo i razumeli šta to odbijamo da potpišemo ovog puta kada, bar po rečima prvog čoveka Vlade, i nema ničega za potpisati.

Mimoišla bi nas analogno tome, i sreda kojom su nas sa Dalekog Istoka plašili kao potencijalnim Danom D kada će vođa čudnog imidža i frizure, pritisnuti neko malo dugme i uputiti projektil nedovoljno jasne snage i dometa do nepredvidive mete.

Da se kojim slučajem, ovih sedam dana između dva petka odvijalo drugačije, imali bismo mnogo razloga za samozodovoljstvo što smo uspeli da skupimo nepojmljivo visoku svotu za transplantaciju srca male Tijane. Mogli bismo da se radujemo što je i mala Petra iz Prokuplja, zahvaljujući osećanju humanosti velikog broja ljudi,  dobila šansu da preživi.  

Umesto toga, prenerazila nas je vest o dvoipogodišnjem Davidu iz Ivanče kome je sumanuta ruka tu šansu brutalno oduzela.

Mogli smo da uživamo u važnoj pobedi teniske reprezentacije u Dejvis kupu nad Amerikancima, na njihovom terenu. Mogli smo.

Da sve nije crnim tonovima obojilo čitavu nedelju, mogli smo se sa manje ogorčenja, podsetiti Slavka Ćuruvije i možda poverovati da će komisija koja se bavi ubistvima novinara konačno dati odgovore na koje se čeka već više decenija, o njemu, Dadi Vujasinović, Milanu Pantiću, o šesnaest radnika RTS-a prinetih na svesnu žrtvu domaćeg zla i ludila, svetskom  zlu i ludilu.

Podsećanje na ubijene novinare nas vraća na sam početak. Jer da neće biti obično turobna već mnogo turobnija, aprilska nedelja razapeta od petka do petka, naslutila nam je zastrašujuća  retorika i pretnje koje su novinaru Predragu Blagojeviću  upravo prošlog petka, uputili najpre direktor Toplane, Milutin Ilić a za njim i njegovi pripiti partijski pajtaši.  Pretnje koje je, zanimljivo je, ozbiljno shvatila policija ali koje očito nisu shvatili dovoljno ozbiljno mnogi, po prirodi stvari i profesije, Blagojeviću bliži ljudi.  

Umesto da se bave analizom povampirene retorike kojom nas opet dele na patriote i izdajnike , na  loše momke koje plaćaju nalogodavci iz inostranstva nasuprot dobrim momcima koje plaćaju naši drugovi pa je normalno da oćutimo kad nešto i zabrljaju.


Umesto svega toga, neki su se prosto utrkivali,  a i to tek po saopštenju Gradonačelnika, da slučaj Južnih vesti  i pretnji novinaru, ušuškaju u oblandu šture vesti o krivičnoj prijavi protiv neke tri osobe zbog pretnji, sa sasvim jasnom intencijom da sakriju suštinu vesti – da se radi o funkcioneru jednog javnog preduzeća i potpredsednku saveta za bezbednost SNS-a u Nišu, što čitavoj priči daje sasvim drugačiji ton.

Bljutavije od toga je bilo samo pojavljivanje nekadašnjeg cenjenog novinara a sada glodura (od lokalnih vlasti kontrolisane i plaćene NTV), koji je u pokušaju da opravda takvo izveštavanje, iskonstruisao čitavu teoriju zavere  o napadu na vlasti u Nišu, iza kog stoje stigmatizovane i u dobrom delu naroda omražene nevladine organizacije poput YUCOM-a, Helsinškog odbora za ljudska prava i drugih a sa ciljem valjda rušenja gradskih vlasti.

Perfidno prebacivanje lopte sa pretnji novinaru na ponovo razvijanje paranoje kod građana od  nekakvih agenata i plaćenika je u najmanju ruku sramno.  Pogotovo kada se dešava u osvit četrnaeste godišnjice od Ćuruvijinog ubistva,  kome su prethodile pretnje koje mnogi nisu shvatali ozbiljno.

U to isto vreme, jedna privatna televizija, za koju se “hush –hush“ da poseduje direktan ugovor na neodređeno vreme sa gradskom Toplanom, potrudila da Mlutinu Iliću, direktoru u to vreme već pod krivičnom prijavom - pruži šansu da ispriča svoju verziju priče. Ko je narečenog Milutina gledao na ekranu stekao bi utisak da čovek ni mrava ne bi zgazio a kamoli nekome pretio, što je verovatno i trebalo da bude najsnažniji utisak.

Nažalost, kod jednog dela građana Srbije i dalje je uvreženo mišljenje da nema ničeg lošeg u tome da neko nekog upozori da možda neće dočekati jutro ako napiše nešto što lokalnom budži nije po volji. I spremni su da komšiju i  nakon krvavog pira sa trinaestostrukim smrtnim ishodom, posmatraju kao mirnog i miroljubivog čoveka koji je eto tek tu i tamo tukao ženu.

To mu valjda dodje deo kolorita i mentaliteta. Nikako kao nagoveštaj nekog krvavijeg ishoda koji bi mogao poremetiti nedelju od petka do petka i nas uljuljkane u nemaštini, apatiji i nezainteresovanosti.

Nedelja koja  nam je za petama je, eto apsurda, nedelja Blagovesti. Kakve li bi nam tek vesti stizale da je bila neka druga, manje blaga? To na nesreću nikada nećemo saznati.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage