Home  |  COVID-19  |  Da li su mere zaštite svima nama dostupne?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

COVID-19

17. 03. 2020. Niš

Autor: I.Petrović

Komentar: Ivana Ija Petrović

Da li su mere zaštite svima nama dostupne?

Utorak veče. U prilično praznom centru Niša, tek po koji prolaznik. Drugi dan vanrednog stanja zbog korona virusa mnogo je mirniji nego prvi. Manje je ljudi na ulicama, tržni centri prilično pusti. U apoteci reda nema, ulaze jedno po jedno, niko ne dodiruje pult, svi imaju uglavnom masku ili improvizaciju iste preko nosa i usta.

Ista je slika i u Obrenovićevoj. Odjednom se ta slika u mom fokusu menja. Najpre mi prilazi stariji prosjak. Sigurno ima preko 65. Traži novac, sitninu. Stari mi je znanac. Samo nekoliko metara dalje, sitna žena sedi na žardinjeri, okružena sa nekoliko lepih dečaka i devojčica. Svi jedno drugom do uva, svi lepi kao mali crni anđeli. Pritrčavaju, jedno po jedno, retkim prolaznicima, pružaju ručice. Neko zastane, udeli. Mnogi samo prođu pored njih.

Prepoznajem ih. Život te porodice sa desetoro dece mi je dobro poznat. Kako i zašto, za neku je drugu priču.  I znam da su deca često bolešljiva. Sa sigurne udaljenosti, doviknem majci:"Molim te, vodi decu kući. Opasan je ovo virus, nije šala. Skloni ih sa ulice. Skloni sebe sa ulice."

U sekundi postaje besmisleno to što govorim njoj, što govorim malenoj M., kojoj posle razmišljanja (ne znam da li je bezbedno, to zapravo niko i ne može da bude 100% siguran) spuštam novčanicu u ruku i kažem da poruči tati da ne smeju da budu na ulici, da sam mu ja poručila da nikako ne smeju da budu na ulici. 

A da ih skloni, gde? U udžericu, bez struje, bez vode, bez ikakvog načina da budu iz dana u dan, čisti, preobučeni. Bez ikakvog načina da jedu ono što se već danima savetuje svima i preventivno i ako obole. Vitamini, suplementi? Kad je hleb na stolu u kući je radost. A radost je i u Obrenovićevoj jer i tu deca pojedu nešto. I nisu jedini. Takvih je porodica ali i pojedinaca u Nišu znatan broj.

Razmišljam, u moru mera za koje ovih dana čujemo, i koje su sasvim opravdane, nisam čula nijednu jedinu reč o merama za zaštitu te grupe naših sugrađana, onih koji žive u nehigijenskim naseljima bez struje i vode, onih koji žive u mraku zbog neplaćenih računa, onih što pružaju dlan na ulici jer nemaju drugi izbor a u koji su neretko novac spuštali donedavno empatični stranci.

Mnogi nemaju televizore, mobilne telefone, internet, nemaju ni mogućnost da se obrate telefonom nekom od mobilnih timova dobrovoljaca ili call centara, a nemaju ni saznanje da to mogu da učine. Sve i da znaju uputstvo, koje se ovih dana deli, ne mogu da peru ruke svako malo, ne mogu da dezinfikuju životni prostor, ne mogu da kupuju maske, gelove za dezinfekciju. Ne mogu zapravo ništa, osim da se nadaju da će ih virus mimoići. I nije samo u Nišu tako. Tako je u svim gradovima Srbije. Prema dopisu Stalne konferencije romskih udruženja građana (SKRUG) – Lige Roma upućenom Vladi Srbije sa oznakom Hitno, najmanje 5000 romskih porodica, odnosno 25 000 ljudi u Srbiji nema pijaću ispravnu vodu. 

Šta učiniti da se i ti ljudi sa društvene margine zaštite, da se i za njihov život izbori, da im se pomogne da prežive loša vremena? Da makar u vreme korone budemo svi jednako vredni, svi isti? Jer i virus ne bira. Razboli i kraljevića i prosjaka, i državnika i lučkog radnika. Bez razlike.

Ne znam, pa evo pitam Štab za krizne situacije: Imamo li predviđene mere i za njih? Potrebnije su njima nego mojoj mami koja ima krov nad glavom, kakvu takvu penziju, toplu vodu i srećnu nemogućnost da bude usamljena jer živimo sa njom. Nije ni nemoćna ni slaba. I pitam možda naivna, da li će vodovod dopremiti pijaću vodu tamo gde je nema, da li će EPS pokazati možda društvenu odgovornost pa uključiti struju nevoljnicima, da u mraku straha od virusa ne sede i fizički u mraku sa porodicama? Da bar mogu da zagreju vodu u šerpici da se porodica umije, opere ruke, sredi, da skuva čaj u nedostatku bilo čega drugog? Pa da mirno kažemo da smo solidarni, empatični i da se zaista borimo za svaki život.

Sve navedeno u Komentaru odražava lični stav autorke i ne mora nužno da odražava stav medija.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage