Home  |  COVID-19  |  Gojgić: Pandemija nas je naterala da se setimo koliko su demokratija i sloboda izražavanja važni
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

COVID-19

15. 09. 2020.

Autor: Marija Jevremčević Izvor: City radio

Gojgić: Pandemija nas je naterala da se setimo koliko su demokratija i sloboda izražavanja važni

Pandemija korone promenila je mnoge društvene tokove, što se odrazilo i na način izveštavanja, a mnogi problemi u medijima i društvu isplivali su na videlo. To je dovelo do toga da se ponovo vratimo onim esencijalnim stvarima, da se setimo važnosti slobode govora, izveštavanja i svega onoga što sa sobom nosi jedno demokratsko društvo.

O tome kakvo je bilo izveštavanje u vreme vanrednog stanja, koji su problemi sa kojima se susreću mediji, ali i društvo u celini, kao i koja su potencijalna rešenja, razgovarali smo sa Ljubicom Gojgić, novinarkom Radio-televizije Vojvodina i urednicom emisije „Pravi ugao“.

Kako biste ocenili izveštavanje medija u vreme pandemije?

Meni se nije dopalo izveštavanje u medijima. Ja sam sama učestvovala u izveštavanju, ali mi je zasmetala ta očigledna podela od prvog dana na medije koji su bili  nespremni da billo kakav kritički ton propuste kroz svoj program, vezano za metode borbe protiv Kovida u Srbiji, vezano za rad Kriznog štaba Vlade i sa druge strane drugi mediji koji su  bili naoštreni da svaku odluku i gde treba i gde nije potrebno provlače kroz politički konteskt i da je onda krtikuju.

Mislim da je svrstavanje na jednu, drugu ili treću stranu koje je inače postalo tipično i za medije u Srbiji ovde billo dosta izraženo, mislim da smo bili u priici da dosta pratimo strane medije i čini mi se da je ta vrsta podeljenosti bila izraženija nego u nekim drugim zemljama.

Zašto je to tako, šta Vi mislite?

Zato što smo inače podeljeno društvo u kome nedostaje dijalog, interna saglasnost u nekim elementarnim stvarima.  Jednostavno mislim da živimo u takvom društvu gde je nepojmljivo da se složite ako ste protv režima Srpske napredne stranke i kao da je nepojmljivo da se složite sa bilo čime isto tako  ako ste deo vladajućeg režima, da je nepojmljivo da nekada kažete da je neko iz opozicije dao dobru ideju i da je nepojmljivo da ima neki stručnjak koga niste obuhvatili, a ko pametno razmišlja i ima informacije. Hajde da ga čujemo i uključimo.

Kako ste provodili vreme u toku epidemije?

Ja sam bila povlašćena jer sam radila i to se tada videlo koliko je važno da imate neki posao, neku obavezu koju morate da ispunjavate. Uslovi su bili vanredni, izašli smo iz studija, snimali smo na ulicama u parkovima, u zadnjim dvorištima, snimali smo onlajn, sve smo koristili što je moglo da se iskoristi, a da neki sadržaj nastavi da se emituje. Do početka maja su meseci bili posvećeni samo toj jednoj temi, onda je bilo  zanimljivo naći nešto drugo jer je došlo do zasićenja.

Šta misllite o odluci Nemačke da se više ne priča o tome? Neki građani su jednostavno prestali da prate vesti i da se opterećuju. Da li je to bolji pristup?

Nemoguće je, korona je i dalje  jedna  od top pet vesti u svetu. Korona je drastično promenila naše živote. Mi smo na kraju jednog talasa, svi već najavljuju drugi,  ignorisanje teme ne bi imalo efekta da se o tome ne priča. U Nemačkoj su bili protesti zbog nerazumevanja mera Vlade i odluka Vlade da se hapse oni koji dovode u pitanje. Ljudi imaju potrebu da pričaju.  To je paradoks korone... Počeli su ljudi da govore o demokratiji, o pravu na kretanje kada su se našli zatvoreni, onda su se setili da su demokratske tekovine jako važne, iako je ovde bilo opravdanja u nekim fazama da se tim fizičkim zatvaranjem spreči širenje zaraze. Vratili smo se na to kada se ta prava uskrate da se javi kod ljudi bunt, to je korona pokazala. Građanska prava i slobode, demokratija koja kreira atmosferu u kojoj živimo su ipak dobre stvari koje su nam nedostajale. Ima ljudi koji misle da je parlament nebitan, ali su ipak doveli u pitanje kada nije radio, jer je radio kada je bilo bombardovanje. Volela bih da su ljudi prepoznali važnost parlametna. Ljudi širom sveta sada protestuju jer je mnogo stiskanja i postoji bojazan da to vanredno stanje, koje je možda imalo nekog smisla u nekim trenucima, ne može da preraste u nešto što će biti naš način života u narednim godinama.

Šta bi moglo da se promeni u poslovanju lokalnih medija, da se oni očvrsnu  i da imaju veći uticaj na okolinu?

Mislim da postoje lokalni mediji koji imaju uticaj i kredibilitet, oni samo imaju teškoće da prežive kada je sve manje donatora i sponzora, ekonomska kriza će pogoditi ili je već pogodila potencijalne oglašivače.  Respekt za lokalne medije koji su pod specifičnom vrstom  pritiska, koji je često veći od pritiska koji trpimo mi koji radimo u Beogradu i Novom Sadu, a nedovoljno  govorimo o tome. Čini mi se da je dobra ideja povezivanja nekog lokalnog medija  sa nekim većim nacionalnim medijima, mislim da je to dobra ideja. Novinarska solidarnost je veoma važna,  kao što je kolega iz Vremena rekao, da bi Vreme ponekad moglo da objavi besplatan oglas jednog City radija, za Vreme nije veliki trošak, a za City radio bi bila neka korist. Ponovno povezivanje kakvo smo imali devevdesetih godina je strašno značajno za ovo društvo. Možda se treba vratiti nekim starim receptima koji su dali dobar rezultat.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage