Home  |  COVID-19  |  Građani strahuju od oštrijih epidemioloških mera
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

COVID-19

19. 11. 2020.

Autor: Jelena Jocić Izvor: City radio

Građani strahuju od oštrijih epidemioloških mera

Hitna sednica Republičkog kriznog štaba najavljenа je za petak, 20. novembra, zbog drastičnog povećanja broja zaraženih koronavirusom. Na sednici će biti reči o pooštravanju epidemioloških mera. City radio je istraživao od čega građani najviše strahuju, kada je o novim merama reč.

Radim u jednoj fabrici. U dvevnoj smeni nas bude i po 700. Mere se sprovode, nosimo maske, mere nam temperature na ulazu, ali šta ako neko od nas nema simptome? Iskreno da vam kažem ja se bojim da se ugasi sve. Bojim se da ostanem bez posla. Odakle deci da obezbedim hleb?  - zabrinut je sugrađanin i postavlja pitanje, sa izvesnom dozom ironije - Koliko hleba može da se kupi za 100 evra?

Dok radnici strahuju od gubitka posla, stariji sugrađani strahuju da će im ponovo biti ograničeno kretanje.

Od kad mi je žena umrla, živim sam. Imam veliko dvorište, izađem, prošetam, nahranim mačku, pa se sa njom sit ispričam. Komšije me obiđu, ali imaju i oni svoje obaveze. Doduše, kupe mi šta mi treba, popijemo kaficu i rakiju, prvu jutarnju, valja se. A, onda, uključim televizor da ne budem sam. Kad tamo, stalno pričaju o koroni. Loše je ovo. Jako loše - zaključuje naš sagovornik, i dodaje da je odgovoran i da se čuva, ali se nikada neće navići da se ljudi otuđe.

Mladi se, sa druge strane, boje gubitka slobode, pre svega slobode izbora.

Nisam izašla dva puta sa društvom od kad je sve ovo počelo, od marta da budem precizna, a na televiziji kažu - mladi su neodgovorni.  Odgovorna sam, ali ja sam maturant. Možda je sebično, ali ja želim normalno školovanje i normalno detinjstvo. Želim da idem u školu, da viđam svoje vršnjake, ne da sedim za računarom i družim se, učim, živim „preko žicе“ - kaže jedna maturantkinja - Više od novih mera me plaši to što neko ima moć da mi zabrani osnovno ljudsko pravo, pravo na slobodu. Zar ona nije garantovana Ustavom? - pita se devojka.

Studenti dele njeno mišljenje i napominju da se boje kako će život na dalje izgledati.

Šta ako nikada više nemamo normalan život?  - zabrinut je student filozofije -  Priznajem, plaši me ograničena sloboda kretanja. Razumem ja da su to mere koje će pomoći, ali se ne bojim toga, bojim se da neko preuzme kontrolu nad mojim životom i mojim izborima, a izgleda da je to već slučaj.

Sa ovom tvrdnjom je saglasna i studentkinja sociologije koja kaže da nove mere mogu uneti dosta straha među građane, što je donekle razumljivo.

 Ljudi se plaše za opstanak, to je primarni isntinkt. Ipak, najviše me plaši ograničenje slobode, ne samo kretanja već i izbora i mišljenja i nemojte se zavaravati ako mislite da to nije povezano sa koronom.- smatra ona.

Jedna od sugrađanki koje smo anketirali kaže da je svesna da postoji virus i da je situacija mnogo teža nego ranije. Boji se zaražavanja jer boluje od epilepsije, ali se kako kaže, još više boji vakcine koju najavjuju do kraja godine.

To je vrlo blizu, a ko meni garantuje da je ispitana, ko mi garantuje da neće baš ona da okonča? Jer ako mogu da nam zabrane kretanje, mogu da nam narede da se vakcinišemo. Do marta sam mislila da sam slobodna građanka, pa su mene i sve nas demantovali - zaključuje naša sagovornica.  

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage