Home  |  Kultura  |  Niška Banja - iz pera novinara i publiciste Jovice Joce Vasića
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

07. 02. 2017.

Autor: Jovica Joca Vasić, Foto: Toma Lončar, Zoran Janković, Jovan Jovanović Izvor: Monografija "Niška Banja" Jovice Vasića

NIŠKA BANJA 1

Niška Banja - iz pera novinara i publiciste Jovice Joce Vasića

Jovicu Jocu Vasića, dugogodišnjeg novinara niških Narodnih novina, sada mnogi prepoznaju kao novinara koji je danima štrajkovao glađu zbog ponižavajućih uslova rada. Malo ko, međutim, zna da je Vasić autor brojnih monografija, među kojima je i monografija o Niškoj Banji, štampana pre desetak godina.

Uz dozvolu autora, kroz serijal od nekoliko tekstova, upoznaćemo vas sa najzanimljivijim fragmentima iz ovog kapitalnog izdanja. Približićemo vam Nišku Banju i njene lepote, brojne, do sada malo poznate, istorijske činjenice i priče vezane za ovo značajno mesto. Joca Vasić je u pripremi novog proširenog izdanja monografije pa je ovo ujedno i poziv svima da podrže njeno štampanje.

NIŠKA BANJA

Neki nalazi iz bronzanog doba ukazuju da su termalne vode Niške Banje bile korišćene još u praistoriji. Rimljani su banji počeli posvećivati pažnju u 2. veku, o čemu svedoče pronadjeni novčići Hadrijana. U doba Rimljana veći deo koji zahvata današnji park i kupatila bio je ukrašen velelepnim zgradama, koje su 441. godine porušili i spalili Huni. Opisujući zatečene ostatke, istorik Prisk je 448. godine pretpostavio da su oni pripadali hramovima, mada nije isključeno da su oko termalnih izvora postojala svetilišta posvećena Asklepiju ili Heraklu.

Ostaci rimskih gradjevina otkopani su prilikom izgradnje Novog kupatila 1934. godine. (rimski bazeni), kao i jedna grobnica. A godine 1935. prilikom izgradnje hotela "Milenković" (danas "Partizan") otkriveno je 6 kamenih sarkofaga u kojima su bila sahranjena deca. Medju grobnim prilozima bilo je i zlatnog nakita.

Prilikom izgradnje stacionara "Radon" 1972, godine otkopana je kasnoantička grobnica sa dve kalote (na slici)., s kraja 5. ili početka 6. veka. Nedaleko od grobnice evidentirani su i kružni temeljni ostaci neke gradjevine, za koju se pretpostavlja da je bila hram.

SULEJMAN VELIČANSTVENI U BANJI

Razdoblje procvata Niške Banje naglo je prekinuto hunskim osvajanjima ovih oblasti sredinom 5. veka. Nakon toga nastaje "gluvo doba" Niške Banje, koje će potrajati čitav milenijum. Iz Srednjeg veka poznat je samo jedan zapis o Banji, iz vremena velikog župana Stevana Nemanje. U njemu se kaže da je topla voda urasla u ševar, a ljudi se u njoj kupaju pod vedrim nebom.

Niška Banja se pominje u pisanim izvorima tek 1498. godine. U turskom defteru upisana je kao selo Banja sa 31 hrišćanskom kućom, četiri neoženjena i jednom udovicom. Ovakvo navodjenje o stanovništvu možda izgleda čudno, ali se radi o spiskovima poreskih glava, odnosno, o različitim kategorijama poreskih obveznika. Selo Banja bilo je udaljeno od izvora termalnih voda u to vreme.

Sledeći pisani podaci o Banji potiču iz 1521. godine, kada se u njoj, u pohodu na Beograd, nekoliko dana zadržao sultan Sulejman Veličanstveni. Sulejman Veličanstveni je i u kasnijim ratnim pohodima ostajao da noći u Niškoj Banji. Turski izvori ne navode podatke o kupatilu koje je verovatno bilo izgradjeno za sultana.

Od početka vladavine Turaka ovim prostorima u Banji je gajen pirinač. To je bila obaveza nametnuta lokalnom stanovništvu, a uzgajivači pirinča nazivani su četlukčijama. Olga Zirojević kaže da se u turskim izvorima ovo mesto naziva Banja (Bana, Bane), Niška Banja (Ilica-i Niš) ili samo Ilidža (Ilica), i da u njemu često konači carska vojska.

DŽAMIJA U BANJI

U drugoj polovini 17. veka kroz Nišku Banju prošlo je nekoliko putopisaca, koji daju dosta oprečne opise o njoj. Godine 1665. engleski putopisac Džon Burburi zabeležio je "... čekala nas je Niška Banja sa svojim odličnim kupatilima...", dok Leščija iste godine piše da je banja bez krova i pod otvorenim nebom. Dve godine kasnije Nišku Banju posetio je i dubrovački vlastelin Jaketa Palmotić i posvetio joj pesmu.

Krajem 17. veka odigrao se austro-turski rat, u kojem je hrišćansko stanovništvo bilo na strani Austrijanaca, koji su prodrli do Makedonije. Pošto je 1690. Francuska napala Austriju, njena se vojska povukla sa ovih prostora, a hrišćansko stanovništvo je ostalo izloženo strašnoj osveti Turaka. Pokrenuta je Velika seoba predvodjena patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Turci su i na ovim prostorima popalili mnoga sela, kada je stradalo i selo Banja. Pošto se ne pominje u popisu iz 1710. godine, može se zaključiti da je 1690. sravnjeno sa zemljiom. Tek u prvoj polovini 18. veka džambas-baša Hadži Mustafa zaselio je čitluk sa srpskim stanovništvom iz Zaplanja na Kovanluku (kod današnje banjske crkve). Još jedan čitluk nastao je u potesu Selište, nekoliko stotina metara istočno od Glavnog vrela, u kojem su zaseljeni hrišćeni iz Oreovca, Pasjače i Malče.

U prvoj polovini 18. veka muhafiz Beograda Jahja-paša Hatibzade u Banji je podigao džamiju (na prostoru kod stare škole, koji se još dugo posle Turaka zvao Džamijište). A uz džamiju je podigao i veliki han sa dućanom. To posredno ukazuje da je banjsko lečilište bilo veoma posećeno od Turaka.
Na Vrtopu je u prvoj polovini 18. veka vadjen kamen za izgradnju niške trvrdjave. Tri velike rupe od majdana bile su vidljive i u prvoj polovini 20. veka.

Godine 1768.kroz Banju je prošao putopisac Sen-Prist i zatekao delimično obnovljenu banju, u kojoj je "vrh izvora vruće vode" bilo sagradjeno kupatilo kao u Budimu. Pored odvojenih odeljenja za žene i muškarce nalazile su se i dve prostorije za masažu i inhalaciju.

(Nastaviće se...)

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage