Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

21. 03. 2018. Niš

Autor: I.Petrović Izvor: City radio

Ana i Marina - poezija koja leči

Od 1999. 21.mart se obeležava kao Svetski dan poezije. Svrha ovog dana jeste promocija čitanja, pisanja, objavljivanja i poezije u školstvu širom sveta ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.

Ove godine, City radio, povodom Svetskog dana poezije, želi da vas podseti na dve izvanredne, darovite, a životnim usudom i izborima sasvim neobične pesnikinje iz Niša - Anu Ilić i Marinu Adamović. Zašto smo odabrali  da baš o njih dve pričamo u čast ovog izuzetno važnog, odvažnog i snažnog dana, lako je objašnjivo. Zato što je poezija i kod jedne i kod druge suština, način da se izraze a i da se bore za sebe i za druge, da prkose svetu i prkose sebi. Zato što su njihovi stihovi, takvi, da bukvalno - leče i isceljuju.

Marinin stih koji reži

Marina Adamović je ovih dana nagrađena za pesmu "Ako napišem", na međunarodnom pesničkom  konkursu  "Sećanje na 1999.godinu ". Žiri je između 107 pristiglih pesama, baš njenu odabrao da bude među tri nagrađene. Zato što je iskrena, u njoj nema foliranja, zato što bi se, onima koji Marinu poznaju i prate njen i humanitarni i umetnički rad, moglo, bez greške, učiniti da je to neka vrsta njenog programskog rada. I poetskog, i životnog jer  u ovoj pesmi peva o razarajućem uticaju bombardovanja na zdravlje mladih ljudi, za koje, iz dana u dan, već godinama prikuplja neophodnu finansijsku pomoć za borbu protiv najtežih bolesti. Borbu, koju mnogi, nažalost - izgube.

Takve su joj i druge pesme i kratki prozni zapisi. Ponekad surovo istiniti i mračni, ali potpuno njeni. Nekome, ko Marinu poznaje, učinilo bi se da to neko njeno drugo ja, iz dubine duše reži, da uplaši i otera senku teške bolesti sa kojom živi a pogotovo teških bolesti sve one dece o kojoj nesebično brine.

Marinine knjige poezije i proze se prodaju u humanitarne svrhe a ne mali broj puta je naglašavala da to, što pomaže mladima da se leče - leči i nju samu.  Ako ste u mogućnosti da kupovinom knjige poezije pomognete mladima u borbi za život, možete to učiniti putem Marinine Fejsbuk stranice ili direktno, u Banci dobročinstva u Obrenovićevoj ulici u Nišu.

Anine utrnule reči

Ana Ilić, devojka zvezdanih očiju, je ovih dana objavila svoju novu knjigu poezije "Utrnule reči". Kako sama kaže, utrnule su jer su dugo stajale na njenim usnama, dugo sazrevale. Pesme, iz treće knjige edicije "Po meri srca", su za nju, kaže nadrealističko iskustvo jer  "nadrealizam aktivira sva čula do te mere, da prelete iznad realnosti i nadražena su više od svoje mogućnosti."

"Iznad realnosti – nije fantazija, nego tu nalazim sva prokletstva i blaženstva ovog sveta, pišem u zavisnosti od onoga na šta naiđem, tako da cela knjiga ne nosi samo jednu emociju i jedan motiv." - zapisala je ova talentovana mlada pesnikinja povodom nove knjige.

Aninu najnoviju, ali i prethodne dve knjige, zainteresovani mogu kupiti "po meri srca". Dakle, nemaju određenu cenu, nego se plaćaju u skladu sa mogućnostima a sav prihod od prodaje pomaže Aninu borbu za što kvalitetniji život u okvirima  neizlečive retke bolesti, Fridrajhove ataksije. Pomaže njeno skupoceno lečenje, školovanje. Ana je studentesa završne godine Filozofskog fakulteta u Nišu.

Njene knjige možete naručiti preko fejsbuk strane Pod svetlom istine - Ana Ilić. Ona će vam biti zahvalna a bićete i vi njoj jer ćete omogućiti da i dalje stvara, drhtave, duboke i umne stihove, zrele i kvalitetne, preozbiljne za njene mlade godine.

Umesto zaključka 

Ovo je bila naša preporuka povodom Svetskog dana poezije. Nimalo slučajno. Namerno smo je lišili patetike, namerno iz nje izostavili detalje  preteške lične borbe ove dve poetese sa bolestima poetičnih naziva - Mutipla skleroza i Fridrajhova ataksija. Namerno smo je lišili i opisa toga što je mnogima u Nišu poznato - da se i Ana i Marina kreću uz pomoć invalidskih kolica. Jer nije bolest ono što ih određuje, niti ono što ih ograničava. Njihovi stihovi im omogućuju jednu sasvim drugu dimenziju kretanja, kroz prostor i vreme, brzinom koja je mnogima siromašnim duhom nepoznata do veka. Ti stihovi, ma kako ponekad obojeni tamnim tonovima, ne čine ih ukletim pesnikinjama već su naprotiv lekoviti - i za njih same i za svet koji ih okružuje. 

A takva Poezija, vaistinu, jedina ima smisla.

Komentari (1)

ostavi komentar
sre

21.03.

2018.

ŽeljkoMajstorović [neregistrovani] u 20:39

********

Bravo za obe pesnikinje: i za Anu i za Marinu.

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage