Home  |  Kultura  |  Sećanje na Lakija, pesnika koji je usnama pokušao da poljubi vatru
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

27. 08. 2018. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Sećanje na Lakija, pesnika koji je usnama pokušao da poljubi vatru

Prošlo je 20 godina od kako je, u 28-oj godini, tragično nastradao niški pesnik i muzičar, Predrag Stojanović Laki. Na današnji dan 1970. godine je rođen, a u junu pre 20 godina napustio nas je, kako bi to rekao Stevan Bošnjak, "srpski Morison".

Uvek nekako spokojan a sa dušom uzburkanom, uvek sa osmehom, širokim i umirujućim, sa predivnim žutim očima, lovac u žitu, muzičar, pesnik, frajer, drug, To je Lakijeva slika koju nose neki od nas koji su ga poznavali i mogli prvi da čuju tek napisane stihove.

Laki je napisao oko 200 pesama, oko 20 kratkih priča, a ostavio je i oko 20 crteža koji prate njegovu poeziju i prozu. Matica Srpska objavila je prvu knjigu Lakijevih pesama „Ja nisam ovo telo“, a pre pet godina Niški kulturni centar objavio je posthumno i drugu knjigu „Ujed anđela“.

Pisac Stevan Bošnjak Lakija poredi sa Morisonom, čak ga stavlja i iznad Morisona.

„Laki je srpski Morison... Ali ne! On je bolji pesnik od Morisona! Laki je dorski stub tragedije“, napisao je Stevan Bošnjak.

 

Miodrag Raičević u recenziji za zbirku „Ja nisam ovo telo“ ističe kako su Lakijeve pesme istinske, a istinska poezija izmiče tumačenju.

„Ova knjiga je jedna velika poema o samoći čoveka koji nikad nije bio sam, ali je bio usamljen. To osećanje će vas pratiti dok budete čitali ovu knjigu. Ali usamljenost je jedno plemenito, uzvišeno osećanje. Laki je to svakako znao. U ovoj zreloj, istinskoj knjizi najviše ima dobre poezije, stihova koji se pamte, pesama koje ćete poželeti opet da pročitate“, piše Raičević.

Pesnik Zvonko Karanović piše da je Laki bio pesnik koji je sam sebe stvorio u tišini svoje sobe, a onda iznenada nestao iz nje. Njegova poezija je mirna i nenametljiva, isuviše intimna za vulgarni svet koji nas okružuje.

„Stvaranje slika od reči, pokušaj dopiranja do sebe, objašnjavanje sveta sebi kroz pisanje, prvi su koraci pesnika, njegovo pesničko detinjstvo. Svest da se prolaznost možda može pobediti kroz kreaciju već je bila sazrela kod Stojanovića (izražavanje kroz poeziju i muziku), što je prvo osvojeno iskustvo u ostvarivanju sebe kao umetnika. Nažalost, tragična igra sudbine prekinula je „pesnikov uzlet“. Predrag Stojanović Laki je poslednji u nizu talentovanih mladih Nišlija koji su nežnošću pokušali da sruše zidove neumoljive svakodnevnice, poslednji u nizu onih koji su pokušali usnama da poljube vatru“, napisao je u recenziji Zvonko Karanović.

O Lakijevoj peziji pisao je i pesnik Miroslav Mitković Nam. On podvlači kako je misao Lakijeva slobodna, neograničena nikakvim skrupulama i lažnim moralom, ali nikada niti banalna, niti vulgarna.

„Autor je preneo sebe na papir, iskreno i čisto. Pa i ako su neke pesme na prvi pogled direktne i nedvosmislene, moguće je na drugo čitanje da se otkriju nova viđenja, ovog mozaičkog iskaza slika i sličica iz života. Poruke koje sasvim odslikavaju kraj prošlog veka“, piše Nam.

U oktobru 2013. godine promovisana je Poetska zbirka ``Ujed andjela`` u knjizari Niškog kultrunog centra  i okupila je Lakijeve prijatelje, saradnike i poštovaoce njegovog poetskog i muzičkog rada.

Laki je svirao gitaru u nekoliko niških bendova, a jedan od njih su Ružne religiozne lutke.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage