Home  |  Kultura  |  Nadežda Petrović – slikarka, bolničarka i prva žena umetnički ratni fotograf
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

12. 10. 2020.

Autor: Katarina Mladenović Đorđević Izvor: City radio

Nadežda Petrović – slikarka, bolničarka i prva žena umetnički ratni fotograf

Na današnji dan je u Čačku 1873. godine rođena Nadežda Petrović, najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka. Pored slikarstva, poznata je i po tome što je kao bolničarka učestvovala u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

Na njenu inicijativu osnovana je Likovna kolonija u Sićevu, koja postoji već 115 godina. Osnovala je i Kolo srpskih sestara zajedno sa prijateljicama Delfom Ivanić i Milicom Dobri. Nadežda ima nekoliko spomenika u Srbiji, od kojih se jedan nalazi i u Nišu simbolično baš na Keju Kola srpskih sestara. Pored toga, nalazi se na novčanici od 200 dinara.

Za vreme Prvog svetskog rata bila bolničarka u doba epidemije pegavog tifusa, od čega je i preminula. Danas u doba jedne druge, ali isto tako smrtonosne epidemije, ne možemo a da se ne zapitamo kako se to odražava na nas i naše unutrašnje stanje, a kako se to odrazilo na njenu umetnost. Spisateljica Marija Maja D. Nedeljković, autorka knjige o Nadeždi Petrović „Anđeo Mačkovog kamena - Nadežda Petrović“, govorila je za City radio o tome.

„Oko Nadežde je sve bilo crno i tamno, ali je i pored toga na slici „Valjevska bolnica“ oslikala sve narandžastom, crvenom i drugim jarkim bojama. A zašto je to tako? To govori o stanju u kom je ona bila iznutra. Gledala je izvan toga, a Valjevska bolnica je samo privremena. Zbog toga mogu da kažem da je isto slikati i vaskrsavati“, rekla je Maja za City radio i dodala da je pored toga što je bila slikarka, takođe i pisala i bila je prva žena ratni fotograf.

Napisala je dramu Vojvoda Micko Porecki, koja nije objavljena za njenog života, a manje je poznato da se bavila i likovnom kritikom. Fotografije koje je napravila su jedinstvene jer se kroz njih vidi njena umetnost i primećuje se to što je bila slikarka, naglasila je Maja.

U slikarstvu se Nadežda, iako je bila dosta moderna i modernih shvatanja, ipak držala nekih tradicionalnih vrednosti, objašnjava naša sagovornica. Ostala je verna tradicionalnom, ali se u isto vreme okrenula novim evropskim tokovima. Bila je predstavnica fovizma, što se odlikuje ljubičastom, plavom i crnom bojom, ali se pored toga na nekim slikama može videti koloristički vrtlog zbog Nadeždine ljubavi prema bojama.

Maja nam je govorila i o svojoj knjizi, u kojoj pored Nadežde pominje i mnoge druge ličnosti. Između ostalog, dotiče se Rastka Petrovića, Nadeždinog brata i poznatog srpskog književnika.

„Kada bih želela da pišem o Vama, ne bih to mogla da uradim, a da ne znam ništa o tome sa kim se družite i o tome šta utiče na Vas. Zbog toga sam kroz svoju knjigu morala da opišem i ljude koji su uticali na Nadeždu, ali i sve okolnosti zbog kojih je bila ono što jeste“, rekla je ova spisateljica. Ističe da je Nadežda učestvovala u Balkanskim ratovima, kao i u Cerskoj i Kolubarskoj bici te da je bila u kontaktu sa vojvodom Mišićem.

Upravo je Valjevo, grad na Kolubari bio epicentar epidemije pegavog tifusa, od koje je umrlo mnogo ljudi, pa i sama Nadežda. U periodu od oktobra 1914. do maja 1915. celo Valjevo je bilo bolnica. Znajući to, Nadežda je ipak otišla tamo kao dobrovoljna bolničarka i nastavila je da neguje ranjenike čak i kada je saznala da boluje od te neizlečive bolesti. Umrla je 3. aprila 1915. godine u 41. godini od pegavog tifusa.

Književnica Maja Nedeljković smatra da bi trebalo odati veću počast ovakvoj ženi.

„O Nadeždi treba stalno govoriti, po njoj bi trebalo da se zovu institucije, ustanove, škole, bolnice. Ona je Kosovka devojka 20. veka“, rekla je Maja. Kada je reč o novčanici od 200 dinara na kojoj se Nadežda nalazi kao jedina žena, Maja kaže da u celom svetu novčanice na kojima su žene možemo da nabrojimo na prste, ali je važno da i kod nas postoji jedna takva.

Naglašava da je Nadežda sama po sebi ljubav, kao i da celo njeno stvaralaštvo odražava ljubav, slobodu i pravdu. Za kraj nam je rekla: „Bez ljubavi je sve obmana!“.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage