Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Filmski susreti

30. 08. 2017. Niš

Autor: Z. Milenković Izvor: City Radio, Foto:Aleksandar Đokić,City radio

„Kakav god da je film ovaj ćelavi, debeli, nadrlja"

U studiju City radija na Tvrđavi je gostovao i Milan Jovanović Strongmen, niški glumac, pisac, bloger, trener, baš one večeri kada se prikazivao film „Jesen samuraja“ u kome je ostvario epizodnu ulogu. To, svakako, nije prva Milanova filmska rola. Glumio je do sada u „Paradi“, „Montevideu“ i još nekim filmovima.

„Nije da se hvalim ali ima me, do sada u 10 filmova. 8 je domaćih a dva su inostrana. Jedan je američki a jedan indijski. Nije loše.“ - potvrđuje Milan, na samom početku razgovora za City radio.

Pitamo Milana kakav je osećaj biti deo velike i poznate filmske ekipe. Uz osmeh odgovara da je kao dete često preskakao ogradu kako bi gledao nešto na Filmskim susretima.

„I onda, ovo što me sada ima u nekim filmovima koji se prikazuju na Filmskim, bude omaž svima nama. Ono, omatoriš daju ti propusnicu, pa kartu pa na kraju sediš u VIP-u, a kad sediš u VIP-u više ti nije bitno. Sačuvao sam ono dete u sebi, ono koje je preskakalo zidić da gleda film. I imam tu emociju za film, jako  nežnu, krhku, prijatnu. Volim što glumim na filmu. Nešto se ne busam u grudi: Ja sam glumac! Desi se da se sa nekim upoznam, da pričamo o životu, poslu a i da ne pomenem da glumim u filmovima, ali mi je drago što učestvujem u tom mom nekom dečjem snu. Ne smem da zaboravim tog desetogodišnjeg dečaka u sebi.“ – iskren je Jovanović.

Bogdan Diklić nam je rekao da se tradicija sakupljanja autograma zadržala samo na našem Festivalu, pa nas zanima da li je i Milan to radio kao dečak.

„Jesam čak sam tražio autograme i od glumaca kojima nisam znao ime. Kao mali znali smo tek za par glumaca: Bata, Prle, Tihi, Ljubiša Samardžić. Za one koji su glumili manje zapažene uloge i nismo im znali ime bilo je rezervisano: „Čika glumče, jel može autogram?“ - priseća se Milan.

O samom filmu „Jesen samuraja“ Milan je pun lepih reči iako je, priznaje, bilo veoma naporno snimanje:

„Lepo je druženje bilo. Jedna od retkih ekipa gde nije bilo sve „just business“, nego je stvorena neka hemija, emocija između nas, u nekoj meri, ostali su neki lepi kontakti. Samo snimanje je bilo jako naporno.  Neke scene smo snimali od 4, 5 popodne pa sve do 9 ujutru. Kao vampiri, krili smo se od sunca.“

Otkriva nam i detalje sa snimanja koji nisu uvek prijatni:

„ Recimo, ova uvodna scena u kojoj se pojavljujem, gde me Strugar bije i baca me na asfalt. Snimana je iz nekoliko uglova i nije bilo prijatno, pošto sam bukvalno morao da padnem tri, četiri puta „dasku“ leđima o asfalt. U jednom samo kadru mogli smo da koristimo jednu tanku džudo strunjaču ali pasti dasku i na tu strunjaču nije lako i prijatno. On me u svakom kadru malo šutne u prepone, ali me uvek šutne u isto mesto tako da sam imao baš ozbiljnu modricu. Eto, da kukam malo.“- šali se Strongmen.

Saradnja sa velikim domaćim imenima

Milan je sarađivao sa velikim glumcima i režiserima. Jedan od njih je Nikola Kojo, koga, kaže nije uspeo da vidi pre polaska za Beograd ali su se čuli.

„ Rekao mi je da atmosfera nije nikada bila bolja na Filmskim susretima. Ja nisam gotovo ništa od toga osetio jer sam se nešto zatvorio u svoj biznis, stalno sam na Bulevaru. Međutim, Kojo mi je doslovce rekao da se nikada nisu bolje na Susretima proveli“.

Možda je razlog tome, što je bilo mnogo glumaca još od samog otvaranja, kada se na bini pojavillo čak 50 glumaca? Ne bez blage gorčine koju krije osmehom, Milan kaže da na to pitanje odgovor ne može da nam da, jer na otvaranje Festivala nije pozvan. Nije čak dobio ni karte za njega.

„Ranije sam dobijao karte dok nisam bio glumac, a sada se ušunjavam pored obezbeđenja. Namrštim se i prođem.“

Odmah zatim, naš sagovornik vraća priču na saradnju sa Nikolom Kojom, za koga kaže da je ozbiljan profesionalac, koji nikada scenu ne snima dva puta, što je na filmu normalna stvar.

„Jako normalan, potpuno je neopterećen pozicijom koju zauzima u našem društvu.“ – kaže i nastavlja – „Pazi, on je bio idol mnogih od nas u mladosti i to je jako ozbiljna društvena pozicija. A, on se sa tim nosi lakonski.“

Milana je angažman na filmu spojio i sa Draganom Bjelogrlićem. Zanima nas kako se tu snašao.

„Ispalo je da sam se pojavio u dva najveća hita – u „Montevideu“ i u „Paradi“. Doduše, i „Jesen samuraja“ beleži 150 000 gledalaca, što u ovoj zemlji nije malo, jer je izražena i piraterija. Bjela, da sarađivali smo lepo.“- sa ponosom govori o tome a potom nam otkriva kako je izdejstvovao malo „proširenu“ rolu  u „Montevideu“.

„Na moje insistiranje, proširio mi je malo ulogu. Imao sam nemuštu ulogu, samo da dodam loptu a onda sam insistirao da nešto i kažem. Tako da sam i zadovoljan. Moja filmska karijera je u tom smislu zaokružena.“

"Glumio sam u Indiji i Americi"

Milan je glumio i u dva strana filma pa smo ga zamolili da za City malo približi i iskustvo u tom internacionalnom miljeu. Nedavno je snimao u Indiji a glavnu ulogu je glumio veoma poznati indijski glumac.

„Mi, ovde, znamo samo za Bolivud, a inače, Bolivud je neka treća indijska produkcija. Indija je jedna ogromna i bogata zemlja. Taj glumac je vodeći glumac u tom njihovom tamilskom filmu i on je superstar tog ranga da kada se oprašta od domaće publike po 30 000 ljudi zakrči aerodrom i svi ga snimaju mobilnim telefonima koji svi do jednog, imaju maske na kojima je njegov lik. Jako, jako prijatan čovek, ogromna zvezda, težak jedno par stotina miliona.“ – počinje Milan priču o svom azijskom filmskom iskustvu i nastavlja uz primetni osmeh – „Film je naivno akcioni film. Mešavina Džeki Čena i polu Matrixa. Jer, on nas bije, nas 10, 15. Mene je tukao jedno 4 dana. Sad sam ukapirao da me u zadnjih par filmova samo biju.“

 Za njega je snimanje ovog filma bilo, kaže,  čudno sociološko i kulturološko iskustvo jer se susreo uživo sa izrazitom podelom Indijaca na kaste. To iskustvo nije uvek bilo lepo.

„Dva puta sam bio prisutan kada su tukli nekoga iz te druge kaste jer je nešto pogrešio. Razlika između te dve kaste je ogromna. Mi sedimo za stolom, a oni na podu i jedu pirinač rukama“ – kaže već sasvim ozbiljno a zatim dodaje da mu je bilo zanimljivo i to što se na snimanju, u jednom trenutku, pojavila princeza Jelisaveta Karađorđević, koja je pretpostavlja zbog plave krvi nekako vezana sa višom indijskom kastom.

„Kakav god da je film ovaj ćelavi, debeli nadrlja. Tuku me kao magarca, padao sam na leđa i lomio neki sto glavom.“

U Americi, gde je snimao, iskustvo je bilo drugačije. Sa mnogo detalja otkriva nam detalje snimanja i uloge koju tumači.

„To je bila visoka B produkcija. Možda ćeš ti da se setiš ali muški deo slušalaca i čitalaca sigurno hoće, filmova o Yuri Boyki. Njega glumi Skot Edkins, jedan engleski gospodin, najveća zvezda sadašnjice u borilačkim filmovima“ – otkriva nam Milan nosioca glavne uloge, a zatim deli sa nama i sinopsis priče u kojoj se zatekao – „On i ja smo u nekom kosmičkom brodu u tom filmu. A ja sam neki ubica, ubio sam čuvara i pobegao iz ćelije i ne mogu da me zaustave ni tizer, ni nož ni palica. I bukvalno, deset dana koliko snimamo svako ko prođe me zvekne nečim. Zaboli me, ali nastavim. E onda me je Edkins bacao, i bacao i bacao ali da budem iskren bio sam počastvovan jer je Yuri Boyka, Skot Edkins, visoka A produkcija pa sam to ubacio u svoju biografiju.“

Kada će taj film biti emitovan Milan ne zna a da li će, i kada ponovo zaigrati u domaćem filmu - to nam duhovito objašnjava:

„Moj otac kaže da je jedini ples koji on ne zna da igra „Dame biraju“, pošto ga navodno nikada nisu birale. Tako je i sa mojom glumom i filmom. Kad me pozovu ja dođem.“

Poželeli smo Milanu da ga što pre izaberu, jer on je ipak, naše, niško dete i lepo ga je videti na velikom platnu.

Prijatelj festivalskog programa City radija je dm - Tu sam čovek tu kupujem.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije