Home  |  Kultura  |  Filmski susreti  |  Ovim se poslom bavim jer volim da razumem druge ljude i proživim njihovu sudbinu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Filmski susreti

30. 08. 2017. Niš

Autor: Z. Milenković Izvor: City Radio, Foto:Aleksandar Đokić,City radio

Intervju: Nebojša Glogovac, dobitnik najvišeg priznanja Filmskih susreta

Ovim se poslom bavim jer volim da razumem druge ljude i proživim njihovu sudbinu

Najviše priznanje festivala, Grand Prix Naisa za najbolje glumačko ostvarenje dobio je Nebojša Glogovac, za maestralnu ulogu Vjeka Kralja u filmu Rajka Grlića „Ustav Republike Hrvatske“. Za tu istu ulogu, Glogovac je nedavno nagrađen i Zlatnom Arenom na festivalu u Puli. Ovo nije prva Grand Prix Naisa u rukama fenomenalnog Glogovca. Dobio je, podsetimo se, i 2000. i 2007.godine kao i 2010. a pre toga je nagrađen i Carom Konstantinom, za ulogu Bogdana Bilogorca u filmu „Ubistvo s predumišljajem“ 1995. Večerašnja nagrada je u Glogovčeve ruke došla baš u pravi čas, kao najvredniji rođendanski poklon, pošto ovaj talentovani, veliki glumac,danas puni 48 godina.

Upravo smo večeras rođendanskom čestitkom  i pozdravili Nebojšu Glogovca, višestrukog dobitnika Naise, u trenutku kada je saznao da je i ovogodišnji laureat. Uz osmeh ali skromno se zahvaljuje uz objašnjenje da je, eto, puki splet okolnosti da mu nagrada na Filmskim susretima bude uručena baš na rođendan, jer se Festival uvek završava tog datuma.

City radio: U rukama držite Naisu, koju vam dodeljuju Vaše kolege glumci. Pre toga ste na ovom istom Festivalu dobili i Konstantina za „Ubistvo s predumišljajem“. Koliko takva priznanja utiču na Nebojšu Glogovca lično?

Nebojša Glogovac: „Ja, uglavnom, nagrade doživljavam kao kompliment, kao neko priznanje da je nešto što sam uradio dobro. Naravno, u zavisnosti od sastava žirija, odnosno od ljudi koji o tome odlučuju mi je više ili manje drago, više ili manje mi znači - kao neka vrsta komplimenta. Kolege ponekad kažu da im je to neka vrsta podsticaja za dalji radi. Ja lično, na nagrade gledam kao na posledicu dosadašnjeg rada.“

City radio: Vaš lik Vjeka Kralja je jedan od najzanimljivijih likova u poslednjih nekoliko godina i Vi ste ga briljantno odglumili sa čim se od samog početka Festivala slažu mnoge Vaše kolege. U svetskoj kinematografiji ima zanimljivih uloga tog tipa ali na prostoru bivše Yu nisu baš česte.

Nebojša Glogovac: "Tako kompleksna i sa celim tim miljeom koji je oko celog Vjeka Kralja i ono čime se ceo film bavi – nisu baš česti ovde. Tu su upetljani i hrvatsko-srpski odnosi i gej ljudi i ustaštvo kao takvo, razni činioci koji hrvatskom društvu smetaju u napretku i u nekom doživljaju stvari i prostora a nije to daleko ni od ovih prostora."

City radio: Kako je uopšte glumiti takve kompleksne uloge, prelaziti iz Vjeka u Katarinu?

Nebojša Glogovac: "To je jedan predivan glumački kolač, jedan pravi glumački zadatak, masan, pravi, fenomenalan. Jer ja se ovim poslom bavim jer volim da razumem druge ljude, da pokušam da proživim njihovu sudbinu kroz neko svoje biće, da razumem i da to donesem i da time nešto postignem - neku poruku ili neki užitak za gledaoca. To je pre svega fenomenalno napisano. Jer kada Vjeko govori o svojoj ljubavi koji je muškarac, pokojni, to je ljubavna poezija. To  bilo kome da je upućeno, bilo kom polu je uživanje govoriti, i uživanje osetiti takve reči kroz sebe. Tako da ogromna moja zahvalnost za sve ovo što je posledica tog filma idu Rajku Grliću i Antu Tomiću, velikom piscu i velikom reditelju koji znaju svoj posao. Jednostavno svi su bili potpuno upućeni na film, posvećeni i svesni zašto su tu."

City radio: U vremenu tabloida i poluistina, da li je teško jednom glumcu, pogotovo tako popularnom, poznatom kao što ste Vi držati privatni život po strani, daleko od radoznalaca i stalnog oka nevidljivog a prisutnog Velikog brata? Kako se Vi nosite sa svim tim? Možete li se uopšte odbraniti?

Nebojša Glogovac: "Mislim da je nemoguće a sve to zajedno je jedan takav glib, jedna užasna pojava, lešinarska u suštini. Te ljude treba da je sramota od hleba koji jedu i toga što žive od tuđih života i tuđeg prljavog veša. To je nešto što oni sami iskonstruišu. To je sve negde pokazatelj gde je društvo i taj pokazatelj je jako, jako nisko. Kada se bavite nekim stvarima kao što je Šekspir i kao što su neki drugi nivoi duše, nekada osetite da vas i više boli a nekada osetite da ste daleko, daleko iznad toga i da ne mogu ni da dobace do vas."

City radio: Da li biste mogli da najavite nešto novo,  neku novu ulogu kojom ćete nas obradovati?

Nebojša Glogovac: "Novi film Srdana Golubovića. Treba da počnemo sa pripremama, ako bude sve u redu. U ovom poslu može da se desi da sutra nema ništa od toga, ali ipak se nadam da je konstrukcija dovoljno čvrsta  i da ćemo to u novembru raditi."

City radio: I, na kraju, kako Vam se čini atmosfera na Tvrđavi ove godine? Jesmo li bili dobri domaćini?

Nebojša Glogovac: "Pa, predivno, ovo je jedna velika svečanost i ovo je jedino mesto koje slavi glumca kao deo te umetnosti i ovde je čast biti - i zadovoljstvo."

Poželeli smo našem počasnom gostu u otvorenom studija City radija, Nebojši Glogovcu, još mnogo dobrih uloga, mnogo lične i profesionalne sreće, kako bi i narednih godina , oplemenio zaista jedinstveni festival u regionu, jedini koji je posvećen glumcima i glumicama a koji je večeras svečano zatvoren po 52. put. Do sledeće godine.

Prijatelj festivalskog programa City radija je dm - Tu sam čovek tu kupujem.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije