Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Radio Luksemburg

14. 09. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Kako je za Radio Luksemburg govorio glumac Goran Jevtić

Moje ostrvo je ceo svet

Junak Radio Luksemburga bio je junak mnogih predstava i filmova, često i glavni za šta je i nagrađivan. Igra u pozorištu, TV serijama i na filmu. Njegovo ime je Goran Jevtić i za Radio Luksemburg govori o odrastanju, o dobru i zlu u nama, o glumi i muzici.

Mnogi će ga dugo pamtiti kao Hitlera iz predstave u kojoj je izuzetno scenski oživeo ovu ličnost. Imao je odlične uloge u Anđelima, jednu od glavnih uloga u Paradi, a ove godine na Filmskim susretima gledali smo ga kao „bivšeg“ u filmu „Ljubav dolazi kasnije“.

U Radio Luksemburgu City radija govorio je pored ostalg i o muzici koju sluša. Zvuk koji mu prija je elektronski, ali ipak najviše „ona muzika sa mnogo glasova koji prenose emociju“.

„Volim World music – Muziku sveta. To su glasovi nekih ljudi, boli i sreće nekih pevača, muzika afrička, azijska, arapska, srpska, evropska. To slušam kod kuće. Kada izlazim slušam elektroniku, ali muzika je kao i druge umetnosti progresivna i stalno se menja, tako da stalno nešto novo otkrivam“, rekao je za City radio Goran Jevtić.

Goranu Jevtiću je od detinjstva brat bio veliki uzor. Od njega je mnogo toga nasledio, ustvari sve svoje “prvo” nasledio je od starijeg brata – prve leviske, prve starke, bio je panker jer je njegov brat bio panker.

“Odrastao sam uz Sida, ustvari moja sudbina je sudbina, uglavnom, sve mlađe dece u porodici. Ali ja sam srećan, jer on je imao dobar ukus. Tako su recimo Pistolsi moja velika ljubav, mada na Egzitu i moje veliko razočarenje, nije mi to bilo to”, kaže Goran Jevtić. 

Uz Pistolse postoji još nekoliko grupa koje Goran slušao od detinjstva, a medju njima su i Ramonsi.

U biti se čovek mnogo ne menja a od tinejdžerskih dana do danas Goran Jevtić se promenio samo utoliko što je naučio da “kanališe stvari” i sada tačno zna šta hoće, a šta neće.

“To valjda ide sa godinama, kada shvatiš da pred sobom nemaš beskonačnost, nego imaš neko vreme, pa naučiš da biraš šta hoćeš a šta nećeš. Ali isto sam bio lud, preenergičan, neuhvatljiv, samo što sam kao klinac bio sav u masnicama jer sam trčao i udarao glavom o zid kao dete, kasnije previše sam izlazio, pio, svega je bilo previše. Sada se sa godinama, malo svodim, ali malo. Manje više, sve je isto”, rekao je za Radio Luksemburg Goran Jevtić. 

Kada se bira profesija za ceo život, neki imaju uzore iz porodice i prosto naslede profesiju, neki se dvoume i premišljaju, mnogi još od najranijeg detinjstva znaju šta žele. Goran Jevtić spada u ovu poslednju grupu.

“Nemam nikakvu zanimljivu priču o tome. Kada su me prvi put u životu pitali šta želim da budem kad porastem, ja sam rekao – Bekim Fehmiu. Prvi film sam snimio sa 4 godine i tu sam, gde jesam“, ispričao je za Luksemburg City radija Goran Jevtić.

Goran Jevtić voli svoj posao jer mu daje mogućnost da kroz likove koje igra progovori o mnogim stvarima koje se tiču svih nas a ljudi ih doživljavaju upravo kroz prizmu njegove licnosti. Mnoge uloge koje je odigrao u pozorištu donele su mu i nagradu kritike i publike, a po mnogima će dugo ostati prepoznatljiv kao recimo po ulozi Hitlera. Na ulici kada ga prepoznaju ljudi uglavnom slično reaguju.

„Ludilo. Kada me privatno vide, ne mogu da veruju da sam taj isti glumac sa scene, a onda ja pokušavam da im objasnim da to zrno zla sa kojim se svi rađamo, i koje svi imamo u sebi dobijamo rođenjem, genom, a samo je pitanje naše životne odluke, stila, ukusa, da li ćemo da izbacimo to, ili ono drugo. Ako postoji istina, ona se krije između dve istine. Jedna je istina čekića, a druga nakovanja. Ako se lije neka istina, ona je između toga. Dok god čekić misli kako je moćan i udara u nakovanj, mora da zna da on ne postoji bez nakovanja, a ako nakovanj hoće da misli kako on stalno trpi usud toga da ga neko udara, on mora da zna da je tu da bi istrpeo udarce nekoga, a da će se između toga nešto stvoriti. Samo je tvoj ugao, tvoja prizma posmatranja sveta. Mislim da je između nešto što bi moglo biti istina, i mene jedino to interesuje“, kaže Jevtić. 

U Luksemburgu sa Goranom Jevtićem saznajemo i kako se izgrađuješ da ostaneš svoj i ne dozvoliš da te svet promeni u smeru koji ne želiš. Ljudi se menjaju to nije nikakva filozofija. Uzroci su različiti. Ima i onih koji odolevaju. Goran Jevtic se trudi da ga svet i ono sa čim se suočava ne promeni.

„Ja sam glumac koji se trudio da ga svet ne promeni. Danas si na vrhu, sutra na dnu – koga boli uvo. To si što si. I svako u nama ima deo Hitlera i deo Gandija. Velika je borba unutar tebe samog da ti jači bude Gandi nego Hitler, a svi ih imamo“, kaže naš poznati glumac.

Pored glume Goran Jevtić obožava putovanja i ne priznaje prepreke poput - nema se para. Odrastao je u Mladenovcu, živi u Beogradu, ali njegov dom je čitav svet.

Priča Gorana Jevtića je priča o užasno običnim stvarima koje njegov život, život jednog glumca čine srećnijim, a deo te priče donosi Radio Luksemburg na City radiju, na 99, 9.

Kako je Goran Jevtić govorio za Radio Luksemburg na City radiju slušajte u nedelju 15. septembra od 16 sati, a reprizu u subotu 21. septembra u podne.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage
Radio Luksemburg

Radio Luksemburg nas vraća u vreme kada smo smo bili tinejdžeri. Kako se nekada slušala muzika... Šta slušaju poznati... Neponovljive priče iz veremena našeg odrastanja.