Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Radio Luksemburg

29. 09. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Kako je za Radio Luksemburg govorio reditelj Marko Novaković

Muzika je inspiracija za stvaranje

Da nije postao reditelj verovatno bi bio glumac ili kuvar. I ove godine gost u otvorenom studiju City radija na Letnjoj pozornici, reditelj Marko Novaković, za Radio Luksemburg je govorio o svom odnosu prema muzici koja je veliki motiv za rad i stvaranje.

Režirao je pozorišne predstave, kratke igrane filmove, TV emisije, prenose koncerata,  muzičke i reklamne video spotove. Bio nam je gost i u vreme kada je bio aktuelan film „Neko me ipak čeka “, rađen po scenariju Duška Premovića. Ove godine njegov film „Put ružama posut“, dokumentarno - igrani film o princezi Oliveri, imao je svetsku premijeru u Nišu, a prikazan je na zatvaranju Filmskih susreta.

A u Radio Luksemburgu sa poznatim rediteljem pre svega pričamo o muzici, kao inspiraciji za stvaranje. Marku Novakoviću je muzika višestruko značajna, čak je svojevremeno pokušavao da svira klavir i išao u muzičku školu. Međutim, nije naročito voleo da vežba, pa se ispisao i sa jedne strane mu je žao što nije završio započeto.

„Ne može čovek da ima sve talente, da sve objedini. Možda i može, samo retki su ti geniji. Ja sam muzikom počeo rano da se bavim, i to vizuelizacijom muzike, i to u TV žanru, kroz šou programe i spotove, koncerte i muzičke filmove. Ona je veoma značajna na mom razvojnom putu ka filmskom reditelju. Ja sam kroz se te forme pokušavao da, ubacujući neke igrane pasaže, u neke muzičke forme, strukture, i sebe vežbam, pripremam, za svoje prve filmove“, kaže Marko Novaković. 

Sama vizuelizacija muzike je priča za sebe i veliki izazov za reditelja bilo da je reč o šou programu ili live nastupu.To je jedan aspekt bavljenja muzikom, a drugi  je umetnički i ogleda se kroz rad na različitim spotovima. 

Govoreći o svojim radovima u muzičkom žanru Marko Novaković izdvaja LamEnt 99, a čitavu priču prati i odgovarajuća muzika.

„To je moj prvi dokumentarno-muzički film, sniman 1999. godine na ruševinama Beograda, ispred zgrade televizije gde su poginule naše kolege, ispred bolnice Dragiša Mišović odakle su morali da sklanjaju bebe, toplane, zgrade CK sada poslovnog centra Ušće. Tu su se pojavljivali glumci i pevači koji su izvodili pesme na jezicima tih Nato zemalja, popularne teme kao što su Strawberry Fields Forever, Besame muco, Bela ciao, a završila je Tanja Jovićević pesmom Tomorow belongs to me, koja sama po sebi ima neku svoju metaforiku još od filma Kabare. To je prelomna emisija u mom radu, zapravo prelomni film, jer on učestvuje i na filmskim festivalima, pojavio se u Milanu, Bolonji, u Beogradu. I to je moj najdraži rad u muzičkom žanru“, ispričao je za Radio Luksemburg Marko Novaković.  

Svako živi prema svom ubeđenju, a kao reditelj, teško mogu nešto da promenim, pošto umetnost nikada nije menjala svest, reči su Marka Novakovića. 

Zato je Marko koristi da podseti i da ukaže. Najpre nas je podsetio na svoj prvi muzičko dokumentarni film Lament 99, a zatim je prešao na klasične Art muzičke emisije i koncerte.

Radeći kao reditelj prenosa brojnih koncerata Marko je pomirio lepo i korisno, zadovoljstvo i posao, ostvario je na neki način svoje mladalačke snove, ipak slobodno ga možemo nazvati regionalnim rediteljem grupe Prodigy. 

„Uradio sam 3 njihova koncerta u Srbiji. Dva na Egzitu i prvi u hali Pionir u Beogradu. Upoznao sam članove benda i oni su zadovoljni i mislim da smo uradili jako dobre koncerte“, rekao nam je Marko Novakovć.

Marko Novaković nas kroz Luksemburg City radija vraća u 80-e godine kad je, kako kaže, još uvek bilo kvalitetne muzike koja nam je bila dostupna. Marko u emisiji izdvaja i svoju grupu br 1, a ploča upravo te grupe otvorila je fonoteku u domu mladog Marka Novakovića. Toj grupi uz koju je odrastao Marko je veran već 30 godina.

„Grupa koju slušam od svoje 10-e godine, kupio sam prva dva njihova albuma i čuvam ih, i dan danas oni su za mene neprevaziđeni art, rok - pop elektro bend, kako god hoćete, Depeche Mode. Taj bend, pored muzike, ima jedan koncept, live stile, dizajn koji je promenljiv, a koji postavlja neke standarde života, razmišljanja praveći pesme o boli, o ljubavi, o svemu o čemu i drugi pevaju, ali niko taj način kao oni“, rekao je za Radio Luksemburg Marko Novaković.  

Reditelj u njemu postojao je negde sakriven još od najranije mladosti. Tada je Marko Novaković ipak mislio da želi da se bavi nekim drugim zanimanjima. Najpre je želeo da bude kuvar, a onda je poželeo da bude glumac. Ipak, Marko Novaković postaje reditelj, zato što se u tom početničkom bavljenju glumom i njegovom ličnom traganju iskristalisalo sasvim, da je njegov budući poziv ustvari režija. 

„Kad dođeš na fakultet misliš da si sve u životu ostvario i da sada samo treba da prolaziš kroz vrata koja ti se otvaraju i snimaš filmove“, priseća se svojih razmišljanja iz studentskih dana Marko Novaković.

Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da ne ide ni brzo ni glatko, a tek kada završiš Akademiju, shvatiš da tek treba da učiš, da krećeš od nule. 

Takva je procedura i oko svakog novog filma. Marko voli evropski film, američke skoro da i ne gleda. Ima i svoje uzore a među njima je i Tarkovski, najmetafizičkiji reditelj koji se pojavio.

Strastveni ljubitelj filma i muzike i strastveni navijač Partizana, reditelj Marko Novaković,  bio je gost još jedne neponovljive priče o tome šta slušaju poznati, a kako je u njoj govorio slušajte u nedelju 29. septembra od 16 sati, a reprizu možete pratiti u subotu od 12 sati na City radiju, na 99,9.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage
Radio Luksemburg

Radio Luksemburg nas vraća u vreme kada smo smo bili tinejdžeri. Kako se nekada slušala muzika... Šta slušaju poznati... Neponovljive priče iz veremena našeg odrastanja.