Home  |  Program  |  Emisije  |  Radio Luksemburg  |  Ko ne ume da bude sam, ne ume da bude ni sa drugima
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Radio Luksemburg

12. 10. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Kako je za Radio Luksemburg govorio glumac Andrej Šepetkovski

Ko ne ume da bude sam, ne ume da bude ni sa drugima

On je „Bivši“ u filmu Ljubav dolazi kasnije, inspektor Boža u "Beogradskom fantomu", Nikola u "Princu od papira", Janko u "Mehanizmu". Njegovo ime je Andrej Šepetkovski, a brojne su uloge koje je odigrao na filmu, u Tv serijama i u pozorištu. Radi sa studentima na Fakultetu lepih umetnosti, a privatno, najdraža mu je uloga roditelja – otac je Alekseja i Larise.

Muzika je neodvojivi deo života glumca Andreja Šepetkovskog, ali je uvek negde u pozadini, u kući ili u autu uvek se sluša, ali nije prioritet. Andrej Šepetkovski nije bio veliki fan posebnih izvođača, nije fanatično jurio za novitetima, ali postoje izvođači koje je nekada kao klinac rado slušao, pa i danas voli da ih čuje. Može da sluša najrazličitije žanrove, od klasike do roka, ali postoje dani kada je tišina najprijatniji zvuk. Ipak, muzika je oduvek prisutna, a kada govori o prvim asocijacijama na srednjoškolsko doba izdvaja domaće izvođače.

„Prva asocijacija su mi Partibrejkersi i jedna Nova godina kada smo ih besomučno slušali. Slušali smo Riblju Čorbu, Električni orgazam i Psihomodopop“, seća se Šepetkovski govoreći o muzici iz srednjoškolskih dana u emisiji „Radio Luksemburg“ City radija.

Iako kaže da nije neki zaluđenik za muziku, i da ne postoji grupa ili izvođač čiji je naročiti fan bio, Andrej Šepetkovski ipak izdvaja jednog čiju je muziku voleo da sluša, dok se u okruženju masovno slušao sasvim drugi muzički žanr.

„Sećam se da mi je prijala muzika Kris Rija. To sam baš voleo da slušam, pa su me neki moji drugari zadirkivali, jer se oko mene uglavnom slušao havi metal, što je svakako bilo muževnije“, kaže kroz osmeh poznati glumac.

Osim muzike koja jeste asocijacija na period odrastanja, Andrej Šepetkovski izdvaja i sport, a uz muziku i sport idu i neke ljubavi iz gimnazijskih dana.

„Basket mi je takođe jedna od prvih asocijacija, jer sam kao gimnazijalac trenirao košarku, i znao sam po ceo dan da provedem na terenu. Igrao sam u srpskoj ligi plejmejkera, u Napretku iz Aleksinca, pošto sam tamo završio gimnaziju“, seća se Šepetkovski, napominjući da danas ponekad ode na fudbal, a da se ne seća kada je basket poslednji put igrao, jer ima puno obaveza, snimanja, predstava a tu je i porodica, koja je prioritet.

Inače, Andrej Šepetkovski, nam je zapravo komšija, odrastao je u Aleksincu i smatra da je odrastanje u maloj sredini zdravije i sadržajnije.

„U manjoj sredini čovek može lakše da promisli o svom životu, međuljudskim odnosima, a konačno, i bliži je prirodi, a sve to utiče da se zdravije odrasta. Gledam klince po Beogradu, velika je gungula, brzo se živi, velika je nervoza, a sve to utiče na njihovo odrastanje“, kaže Šepetkovski.

A upravo u Aleksincu Andrej Šepetkovski počinje da se bavi glumom, i posle eksperimenta sa medicinom shvatio je da je posao glumca ono čime Andrej zapravo želi da se bavi.

„Ja sam sa 6 godina u Amaterskom pozorištu u Aleksincu počeo da glumim i jako mi se dopalo. Osećao sam se kao svoj na svome. Kasnije sam se udaljio od glume, zbog sporta. U gimnaziji mi se ponovo javila ta želja, ali nisam otišao na prijemni. Stariji brat mi je hirurg, pa sam po nekoj inerciji otišao za Beograd na Medicinu. Iako sam davao sve ispite na prvoj godini, već sam tada osećao da ne bih bio srećan da se time bavim. Onda sam za dva dana spremio prijemni za glumu, nisam imao „nikakvu vezu“ i otišao na klasu Vladimira Jevtovića, a on je osetio, video nešto u meni i tako sam se potpuno preorjentisao“, ispričao je za Radio Luksemburg, Andrej Šepetkovski.

Gost Radio Luksemburga, Andrej Šepetkovski, srpski glumac, ruskog porekla, a naš Aleksinčanin, divan je i prijatan sagovornik. Deda mu je bio Rus jedan od onih koji je bežeći od komunizma posle oktobarske revolucije došao sa porodicom i nastanio se u Srbiji.

Andrej voli svoj gradić, u Nišu se osećao kao kod kuće, sa porodicom živi u Beogradu. Voli da putuje i upoređuje prostore, ali ni kao mlad a ni danas nije razmišljao ni o kakvom odlasku sa ovih prostora, kaže u životu ga vode srce i osećaj.

„Možda nešto kasnije i jesam, baš kao jako mlad, ne. Ali i kada sam putovao, i kada su mi se neka vrata otvarala da ostanem, radio sam to prema osećaju, ako mi je mirno srce, onda bih ostao u tome. Tako da, iako mi se mnoge stvari i ne dopadaju u ovom društvu danas, znam da treba da budem sada ovde, a zašto, videćemo“, kaže Šepetkovski.

Kada govorimo o maštanjima kroz odrastanje, danas poznati glumac, Andrej Šepetkovski, kao dečak maštao je jedino o sportu i eventualno devojčicama. O glumi nije maštao , ali želja da se bavi glumom uvek je postojala.

On je i danas dosledan ideji, o čemu često razgovara i sa svojim studentima, da biti glumac jedino je dobro ako je to zbog glume, da bi glumeći donosio ljudima radost, a biti glumac zbog slave, para i egoizma ne donosi ništa dobro. Zato je Andrej Šepetkovski ispunjen kada glumi i kada ona poruka koju pošalje publici njima donosi radost, ili ih na neki način dotakne, bilo da igra u filmu, seriji ili u pozorištu. Važna je ideja projekta u kome učestvuje, kaže poznati glumac.

Andrej Šepetkovski govoreći o muzici kaže da osim što voli da se negde u pozadini čuje neka muzika, sa druge strane bivaju trenuci kada je tišina najlepši zvuk.

Usamljenost je deo života – i ko ne ume da bude sam, ne ume da bude ni sa drugima, što je i jedna od tema u filmu „Ljubav dolazi kasnije“, u kojem Andrej igra jednu od glavnih uloga.

Ipak, društvo koje obožava su supruga i deca. Porodica je oduvek bila veoma važna, a od kada je formirao svoju, postaje prioritet. Otac je Alekseja i Larise, a uloga oca, roditelja, jedna je od onih koje mu najviiše prijaju, pa često razmišlja o svojim postupcima u toj veoma važnoj životnoj ulozi, vraćajući se u vreme kada je i sam bio dete.

„Razmišljam često. Otkad mi se rodilo prvo dete. Razmišljam kako je zločin razmaziti dete. A često to viđam oko sebe i ako je tako, onda ostaje neko nezadovoljstvo za čitav život, posebno ako dete krene da se hvali, da postane „najbolje i najlepše na svetu“, a opet sa druge strane treba mu uvek pružati roditeljsku ljubav i pažnju. Videću kako će da se formira taj odnos na dalje“, kaže Andrej Šepetkovski.

Pravoslavna vera, porodica i posao kojim se bavi, najvažniji su mu u životu.

Kada je o muzici reč, pre oko 5 godina, kada mu je sin bio još beba, Šepetkovski je intenzivnije počeo da sluša vizantijsko pojanje i klasičnu muziku.

Kako je rekao klasična muzika im je najviše prijala, smirivala ih pa su zajedno uživali u njoj.

„Setio sam se tada nekih eksperimenata koji su rađeni sa biljkama, a jedan Japanac, čak i sa vodom. Puštao je raznu muziku i gledao kako biljke reaguju na nju. I mada mislim da ima dobrih stvari kod havi metala, kada im je puštao tu muziku, biljke bi venule, a kada bi puštao klasiku, recimo Mocarta, bolje bi rasle. Isi je slučaj sa vodom, kada se stvara žabokrečina, a kada kristali. Tako da nije loše da se malo vratimo Betovenu, Bahu i Mocartu“, rekao je za Radio Luksemburg City radija, glumac Andrej Šepetkovski.

Kako je za Radio Luksemburg govorio Andrej Šepetkovski slušajte u nedelju 13. oktobra, u 16 sati, a reprizu u subotu 19. oktobra u podne, na 99,9 MHz.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage
Radio Luksemburg

Radio Luksemburg nas vraća u vreme kada smo smo bili tinejdžeri. Kako se nekada slušala muzika... Šta slušaju poznati... Neponovljive priče iz veremena našeg odrastanja.