Home  |  Program  |  Emisije  |  Radio Luksemburg  |  Muzika - trag prošlosti koji budi uspomene
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Radio Luksemburg

19. 10. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Kako je za Radio Luksemburg govorio glumac Svetozar Cvetković

Muzika - trag prošlosti koji budi uspomene

Novi radio Luksemburg donosi priču o muzici koju je nekada slušao a voli da čuje i danas naš poznati glumac Svetozar Cvetković. Poznat je po tome da ne voli mnogo da priča, i važi za jednog od onih koji ćuti, radi i postiže rezultate. Svoje vinile ljubomorno čuva, a sa radošću i dalje sluša Jethro tull, Emerson L. Palmer, Ray Charlesa.

Nama je otkrio da ne voli da se vraća u prošlost, ipak za Radio Luksemburg je ispričao zanimljivu priču o svom odrastanju, interesovanjima iz tinejdžerskog doba i muzici koju je onda slušao i kojoj se vraća i danas.

“Meni se čini da nisam ni menjao muziku koju sam slušao, to je muzika koja nekako varira bez obzira što se menja vreme. Svakako muzika jeste nešto što vas bitno vezuje za godine koje su prošle i neki je trag te prošlosti. Sa radošću još uvek ponekad slušam neke ploče i onu muziku kakva danas više ne postoji, i ljude koji se danas više ne bave muzikom, i slušam muziku koja može da evocira neke uspomene”, rekao je Svetozar Cvetković za Radio Luksemburg.

Svetozaru Cvetkoviću nije bio problem da se do detalja seti svih ploča koje je rado slušao. Još uvek čuva sve svoje ploče, a pre nekoliko godina čuo je jednu grupu koja ga je podsetila na onu muziku koju je on kao mladić slušao.

“Često sam slušao ploču grupe Klark Hačinson koju posle više nikada nisam našao. Imao je jedan moj drugar. Bila je jako atraktivna i progresivna vrsta muzike koje me potpuno pomerila iz mesta i recimo da sam pre nekoliko godina čuo nešto što me je podsetilo na to, a to je američka grupa White Stripes, i eto oko 30 godina posle, čuo sam nešto slično onome što sam slušao tada”, kaže poznati glumac.  

Svetozar Cvetković slušao je Nice, Jethro tull, Emerson L. Palmer, Ray Charlesa, The Beatles, The Rolling Stones. Pink Floyd.

“Moje mladićke godine vezane su za takvu vrstu muzike i ja od te muzike nisam odustao. Nikada nisam slušao popularnu muziku”, kaže Svetozar Cvetković.

Kada govorimo o domaćim grupama Svetozar Cvetković ima svoju grupu. Jednu ali vrednu – to je Korni grupa za koju se vezala, seća se, gotovo cela njegova generacija. A večita dilema Bitlsi ili Stonsi kod Svetozara Cvetkovića gotovo da nije postojala.

“Tada sam više voleo Bitlse, ali kasnije sam više voleo Stonse. To ide sa godinama, sa nekom zrelošću, ide sa zvukom. Kada ste bezbrižni lakše vam u glavu ulaze Bitlsi, a kada počinjete nešto da mislite, onda je to komplikovanije”, rekao je za Luksemburg Svetozar Cvetković.

U našim neponovljivim pričama čuli su se vrlo zanimljivi razlozi za upisivanjem u određenu školu. Svoj razlog imao je i glumac Svetozar Cvetković. On je završio 14 beogradsku gimnaziju, koja je gajila glumce. To nije bio razlog, jer kako nam je rekao, on nije planirao da postane glumac, što se kasnije promenilo. Čuo je da nije mnogo strog kriterijum, a bila mu je blizu. Imitirao je profesore, učestvovao na školskim priredbama, u recitalima i to mu se dopalo, a zatim je posle gimnazije jednostavno spremio prijemni i tako je krenulo. 

U srednjoj školi Svetozar Cvetković se nije mnogo eksponirao, kretao se u određenom krugu drugara, slušali su muziku o kojoj nam je već govorio i živeo u svom svetu, bez visokih ciljeva.

“Pratio sam neka svoja osećanja vezano za ono što se zove scena i sve ono što me tada zanimalo. Dobijao sam neke nagrade, i onda mi je neko predložio da probam sa glumom, i u trenutku kada sam to ozbiljno shvatio onda sam rešio da to i uradim, i uradio sam. Inače sam mogao i hteo da budem doktor. Želeo sam da upišem medicinu i to je bilo moje razmišljanje i realno je moglo da se desi, zato što je moj otac lekar i ja sam vrlo pomno pratio šta on radi i vrlo voleo to što on radi”, rekao je za Radio Luksemburg City radija, Svetozar Cvetković.

Van škole Svetozar Cvetković imao je svoju malu, ali odabranu ekipu, imali su svoja interna druženja bez odlazaka u kafiće i diskoteke. Medjutim, koncerte nisu propuštali.

“Koncert koji posebno pamtim je koncert Ray Charlesa, kao nešto što mi je u tim godinama bilo jako značajno. To je bio jedan od retkih muzičara koji je još tada, u Titovo vreme dolazio u Beograd, a pamtim i koncert Ike i Tine Turner, kao nešto što mi je tada bilo zanimljivo, i mirisalo na neki svet”, rekao je Svetozar Cvetković.

Sa godinama, tokom odrastanja, valjda svi bolje shvatamo šta hoćemo, šta volimo a šta ne, ko su prijatelji, pa i koja je to baš naša muzika. I to je logično, kaže Svetozar Cvetković.

“Muzika evocira neke uspomene, ali ja mislim da su neke trajne vrednosti u muzici koju sam ja tada slušao. Ponekad je slušam i sada, postoje radio stanice koje puštaju sve te autore. Nešto što je vredno, kvalitetno u svakoj umetnosti, pa i muzici, to ostaje za sva vremena, a verujem da će tako biti i ubuduće”, kaže Svetozar Cvetković.

Tada su se slušale ploče i isključivo ploče, mada mu danas prija kada na radiju čuje neku od tih stvari iz mladosti, vinile ne pušta često ali ljubomorno čuva svoju bogatu kolekciju koju je nekada preslušavao u uskom krugu svojih drugara ili sam.

Kada pogledamo opus Svetozara Cvetkovića – shvatamo da je on neko ko je zaista radan. Iza njega su brojne uloge u pozorištu, na filmu, mnogo glavnih uloga, dugo je bio direktor Ateljea 212, u kom je kažu kada je došao čudo napravio, posle je osnovao i svoju producentsku kuću. 

Nikada, međutim, nije sasvim zadovoljan, jer smatra da uvek može bolje, i trudi se da ostane dosledan sebi i uvek bolji.

“Ja sam bio tada van svega što se zove veliko eksponiranje u javnosti i klonio sam se toga da budem deo bilo kakvih klubova ili većih grupa ljudi. Posao kojim se bavim sam po sebi vuče ono što, hteli ne hteli, zovemo javnost i ta javnost vas izopštava iz nečega što biste želeli da bude neki vaš zatvoreni krug ljudi, tako da se i ja u toj javnosti trudim da se ponašam korektno i prema sebi i prema drugim ljudima”, rekao je za Luksemburg City radija Svetozar Cvetković.

Svetozara Cvetkovića svake godine srećemo na Filmskim susretima u Nišu, na festivalu na kome je dobio i svoju prvu nagradu. Ove godine smo ga gledali u filmovima "Falsifikator" i  "Gde je Nađa", i saznali da je u to vreme, znači baš poslednjih dana avgusta, završio sa snimanjem novog filma, mladog reditelja Nemanje Ćipranića, "Amanet",  te očekujemo novi susret naredne godine na Letnjoj pozornici.

Ako želite da čujete kako je za Radio Luksemburg City radija govorio glumac Svetozar Cvetković slušajte emisiju na 99,9 u nedelju 20. oktobra u 16 sati, a reprizu pratite u subotu 26. oktobra u podne.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage
Radio Luksemburg

Radio Luksemburg nas vraća u vreme kada smo smo bili tinejdžeri. Kako se nekada slušala muzika... Šta slušaju poznati... Neponovljive priče iz veremena našeg odrastanja.