Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Goranci

12. 12. 2016. Niš

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

Od Šar planine do niške kotline

Ni na nebu ni na zemlji

Postoji jedan kutak ni na nebu ni na zemlji, na obroncima surove a ujedno i umiljate, prelepe Šar planine. Taj kutak gotovo umetničke lepote, satkane od bistrih potoka i prostranih pašnjaka, iznedrio je jednu od najzanimljivijih etničkih zajednica u ovom delu sveta. Iznedrio je vredne, radne i dobre ljude, pitome a snažne. Dovoljno snažne da čuvaju i s kolena na koleno prenose tradiciju, kulturu, jezik. Da se opiru i odupiru gubljenju identiteta. Da se bore za opstanak. Otkako je sveta i veka. Taj kutak se naziva Gora a dobri ljudi o kojima ćemo govoriti su Goranci. Put ih je sa obronaka Šare vodio na sve strane sveta, pa ih je tako doveo i u naš rodni grad, gde predstavljaju značajni deo niškog društvenog života.

Smatra se da etnička zajednica Goranaca ili Gorana ukupno broji oko 60.000 ljudi. Od tog broja, na teritoriji Srbije ih je trenutno oko 30.000, mada te brojke treba uzimati sa rezervom, zato što se veliki broj Goranaca koji su živeli u 19 sela u oblasti Gora (sada opštine Dragaš) na obroncima Šar planine, raselio nakon oružanih sukoba na Kosovu, a naročito nakon pogroma marta 2004. Oni su raseljeni po gradovima Srbije, ali i širom Evrope. Pored toga, ova zajednica je vekovima bila izložena pokušajima asimilacije.Tako, i dan danas, Gorancima nije dozvoljeno da se u Makedoniji i Albaniji izjašnjavaju tako, do asimilacije većih razmera je došlo i u Bugarskoj, a na Kosovu su stalno izloženi pokušajima asimilacije od strane albanske većine, ali i bošnjačke zajednice. 

Ova pitoma i miroljubiva zajednica, koju karakterišu slovensko poreklo i islamska veroispovest, te specifičan goranski jezik, uspela je da odoli svim pritiscima, pokušajima svojatanja i asimilacije i  da sačuva od zaborava specifične jezičke osobenosti, kulturu i više nego zanimljive običaje.

Sa druge strane, u Srbiji bez Kosova i Metohije, u mnogim gradovima Goranci se često pogrešno izjednačavaju sa Albancima, pa su povremeno bivali izloženi napadima ekstremističkih grupa, razbijani su im izlozi na radnjama i upućivane su im pretnje.  To se dešavalo i u Nišu u kome živi kako se pretpostavlja, oko 1.200 Goranaca. Od tog broja njih 500 su „starosedeoci“, koji su generacijama Nišlije, a ostali su se u Niš doselili nakon konflikta 1999. godine.

Mnoge Nišlije o Gorancima znaju tek toliko da ih prepoznaju kao vrsne poslastičare i pekare, ali na pitanje ko su Goranci uglavnom kažu da su ili Albanci ili Srbi. Ne znaju ni kada i kako su se doseljavali u naš grad, niti čime su ga oplemenili i obogatili. Sve to je prilično apsurdno u 21. veku, pošto, iako je reč o maloj nacionalnoj zajednici, govorimo o ljudima čiju su posebnost i etničku autohtonost dekretom priznavali mnogi srpski vladari od cara Dušana do današnjih dana.

Povešćemo vas kroz svojevrsno putovanje kroz svet Goranaca koji su poznati kao vredne zanatlije - poslastičari, buregdžije, kuvari, pekari, ali i uspešni sportisti, lekari, intelektualci i novinari, a na tom putu vodiće nas poznate niške goranske porodice. Podeliće sa nama deo tog velikog tradicionalnog i kulturnog blaga koje su njihovi preci, prevalivši zbog pečalbe, ili pod prisilom, put od Gore do Niša, doneli da bude utkano u naš zajednički grad. Koji su specifični goranski praznici i običaji (ispraćaj pečalbara u svet uz pesmu i suze, Đuren, Potke, Den proljećen, Babin Den, Ubav Den), šta je to Pelivan a kakav je značaj ajreta (česama) u goranskoj tradiciji i kulturi, i koje su još mnogobrojne druge osobenosti Goranaca koje su sobom nosili na putovanjima, pečalbarskim ili pod prisilom od rodne Gore pa do raznih svetskih destinacija uključujući i Niš?

U Voždovoj ulici u Nišu, naspram gimnazija, nedavno je otvorena mala poslastičarska radnja. U izlogu kolači kakvih ima u većini lokala u gradu ali našu pažnju privlače kadajf i slatki sudžuk, poslastica crvene boje koja se pravi od ratluka i oraha i tipično je goranski specijalitet. Mlada ljubazna devojka nam predstavlja vlasnika lokala. 

„Kučlar Abdula iz iz sela Zli-potoka, opština Dragaš, ovde je pre 50 godina još njegov otac držao poslastičaru „Vanilu“,  u stvari „Beograd“, a sad je „Vanila“ poslastičara. A sad su ovde otvorili „Rekord b“ pre dva meseca. Živimo ovde, lepo nam je. Idemo mesec dana samo u Goru i to je sve.“

Naša simpatična sagovornica kaže da je njihov život u Nišu baš lep, da nemaju nikakvih problema i da su u Nišu lepo prihvaćeni. Za familijarni posao kaže da je deo goranske tradicije.

“Pa kod nas, Goranci, obično je tradicionalno. Mi držimo taj poso tradicionalno, znači deda, pa otac, pa znači sad sin, ćerka, pa, nadamo se, i naša deca”

Koji su to još tradicionalni običaji ili praznici koje Goranci i Goranke i dan danas neguju i u rodnoj Gori ali i u Nišu?

Goranci iz celog sveta se okupljaju najmanje jednom godišnje u Gori, ma gde živeli. Mnogi od njih, koje je pečalbarska sudbina odvela daleko od rodnog kraja dolaze jula ili avgusta na odmor tamo, ali kako naglašava naša sagovornica obavezno se u Goru vraća za Đurđevdan. Tada čitava Gora oživi, slavlje traje nekoliko dana i to ih sve čini veoma ponosnim.

U Gori se i dan danas neguju običaji iz starine. Mlada Goranka nam potvrđuje da se i dalje mnogi Goranci odlučuju da u rodnom kraju naprave „ajrete“, planinske česme za dušu. Taj se običaj zadržao kod starijih Goranaca, dok mlađi to rade sve manje.

Iako veoma mlada, naša sagovornica, za koju saznajemo kasnije da je  gazdina sestra, a koja insistira na anonimnosti,  zna ko su druge poznate goranske familije u gradu. I o njima govori sa poštovanjem. Ona takođe zna i goranski jezik i njime se služi svakog dana.

Ona takođe primećuje da među Nišlijama ima onih koji ne znaju ništa o Gorancima. Pogotovo među mlađim Nišlijama ima mnogo onih koji je čak i pitaju: Gde je ta Gora? To im, međutim, ne zamera. Pošto porodica Kučlar odlazi bar jednom godišnje u Goru, zanima nas kako se tamo danas živi.

„Patno, mogu Vam reći da je patno, ostalo je samo što drže stočarstvo i nema posla. To je to“

A da li je takav „patni“ položaj Goranki i Goranaca na prostoru Kosova i Metohije i dodatno otežan, pošto se smatra da su odani državi Srbiji?

“Pa, ne znam, stvarno ne znam. Ima što su ostali dole,  što nemaju gde da idu i što moraju da drže taj kraj. Znači stariji ljudi su ostali većinom, mladi ih nema sve su po zapadu, po Srbiji, i tako. ...Oni stariji nemaju gde da idu sa stočarstvo.  Gde da ide? Oni moraju da prežive!“

Osim što nema posla, goranska zajednica se suočava i sa raznim drugim izazovima, slabijim ili jačim pokušajima asimilacije. Pre konflikta na Kosovu Goranci su se školovali na srpskom jeziku. Nakon konflikta neka deca uče na srpskom a neka na bošnjačkom.  Niti u Gori ali ni u Nišu ne postoji udruženje Goranaca. A naša sagovornica smatra da bi postojanje takvog udruženja mnogo značilo.

„Pa, značilo bi mi za ovi mladi ljudi što su ostali dole, da bi mogli da funkcionisu, da bi mogli da žive, da bi mogli da održe Goru - značilo bi mnogo.“

Vraćamo se goranskom jeziku. U mnogim okolnim zemljama, on nije priznat kao poseban jezik, već ga smatraju dijalektom makedonskog, bugarskog, srpskog. Kod nas je, zahvaljujući osobenostima priznat kao poseban, goranski govor. Iako modernizacija i migracije Goranaca mnogo toga menjaju, fascinantno je da se u porodicama jezik čuva od zaborava od malih nogu. U goranskim porodicama, ma gde živeli, govori se goranski.

I mlada Goranka iz familije Kučlar govori goranski i brani ga od zaborava.  Zanima nas da čujemo kako zvuči goranski jezik.

“Hvala isto držimo mi goranski reč. Hvala – isto, a doviđenja - prijatno, i kod nas je /identično. A, dobro jutro je kod nas „asi stanav“, dobar dan je dobar dan ili ne znam isto dobar dan isto i kod nas... Šta radiš – „rabotaš“, ondak jesi umoran -„a si se umoriv“, i par ne znam još koje reči..., jel razumeš, „al si razbrav“, ne znam. To u Zone Zamfirsko se spominja taj jezik, „jesi razbra“, kad joj kaže ovaj u Zone Zamfirovu ćerku... „Al razbra?“ - to je to!“ ....Da to nije ni srpski, ni makedonski nego mi imamo svoj govor i znači od selo do selo, ima svako svoj govor, razlikuje se.“

Postoje neke tipične karakteristične goranske reči.

“Srećan Đurđevdan, kažemo i kod nas, isto srećan , znači hvala - hvala, al neke reči međusobno kad pričamo daj mi – „zemi go“, „polego“, to su naše goranske.“

O govoru Goranaca vode se sada već viševekovne rasprave. O njemu su pisali i bugarski lingvisti Vasil Knčov, Stefan Milanov, tvrdeći da je varijanta bugarskog. Njime su se bavili i neki makedonski lingvisti smatrajući da je zapadnomakedonski. 

Zanimljivo je da se o jeziku kojim se služe Goranci izjašnjavao i Ivan Stepanovič Jastrebov, u svojim dopisima smatrajući da je govor Goranaca najčistiji oblik srpskog jezika koji je iskvaren bugarskim i turskim rečima zbog, kako je pisao skitanja muškog dela stanovništva Gorske župe po Rumeliji. Pavle Ivić je pak smatrao da goranski govor nikako ne pripada srpskom jeziku a Radomir Mladenović ga smatra mešavinom srpskog i makedonskog.

I danas se takve polemike vode. Bilo kako bilo, ono što je vredno jeste činjenica da su upravo na tom specifičnom jeziku, govoru ili dijalektu napisani i zapisani neki divni stihovi. Neke je zapisao Harun Hasani a neke druge, smatra se lirske, nežnije, Nazif Dokla.

Za sam kraj prve emisije serijala „Goranci - od Šar planine do niške kotline“ darujemo vam jednu od njih. Da i sami osetite, mističnu lepotu, arhaičnost i nežnost, poniklu na naizgled surovim obroncima Šar planine a srećnim vetrom migracija donetu i do našeg grada.

„Ne je ljuta zmija, mila nane, tok' je karasevda': sevdinite oči, mila nane, stambolske fildžani, sevdinite kosme- fidan od bosiljok, sevdinoto čelo- altanajmalija, sevdinite veđi - skadarske gajtani,sevdinoto noze- ovčarsko šupeljče, sevdinata usta, mila nane, bećarska kutija, sevdinata stava, mila nane, pašina namlija“

Projekat "Od Šar planine do niške kotline" podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara