Home  |  Program  |  Projekti  |  Niš koji smo voleli  |  Široko smo gazili bez obzira na konstituciju!
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Niš koji smo voleli

28. 10. 2016. Niš

Autor: Zorica Milenković, Ivana Petrović Izvor: City radio

Stare Nišlije - čuvari izgubljenih vrednosti

Široko smo gazili bez obzira na konstituciju!

Sa čika Acom Blatnikom, poslednji put smo razgovarali u Oficirskom domu, u Noći muzeja. Dogovarali se da se ponovo vidimo i da zabeležimo i snimimo, kao i mnogo puta pre toga, dragocena sećanja uvek dragog sagovornika, da ih sačuvamo za neka buduća pokoljenja. Život je izrežirao malo drugačije naše namere. Niški mornar sa šeširom, ovog oktobra, otplovio je u mirnu luku. Večno mirnu. Ovi redovi i emisija su poslednji pozdrav Kapetanu potonulog broda, koji je u snu ukotvio u onom Nišu koji smo voleli, Nišu koji je voleo nas, da bi tamo zauvek zauzeo svoje počasno mesto. Mirno ti nebesko more, Kapetane!

Radio emisija

Prema sećanju čika Ace Blatnika u kafanama i restoranima nekadašnjeg Niša, atmosfera se bitno razlikovala od današnje. Tamo se slušala kvalitetna muzika a privatno i kvalitetna rok muzika i to je bila dobra kombinacija.

„Šezdesete, sedamdesete godine  u kafanama je bilo nekih običnih muzikanata i muzičara koji su pevali neke divne narodne pesme ili romanse. Nije bilo arlaukanja. Sad je sve nešto neprirodno , ja ne znam o čemu se ovde radi. Više je toponičarski, to ja tako posmatram. Bilo je divne muzike bilo je violinista. Probali smo mi da prihvatimo sve šta je Zapad na naslovnim stranama imao. Pa čak smo nosili i te traperice, zvonare. To je bilo čudo i nevolja i brzo se to odvijalo. Ali to je bila i dobra muzika, ti Bitlsi pa Rolingstonsi. To je bilo OK.“

Sve je govorio nam je Aca Blatnik, ranije bilo nekako zdravije i pitomije, i zato je svaka njegova reč o Nišu nekad imala prizvuk lepote i ljubavi. Kao i uopšteno svaka reč koju je sa nama podelio o vremenima njegove mladosti. Vremena gde „Pink“ diktira muzički ukus mladih nisu mu bila ni draga ni bliska, zbog kratkoročne upotrebe takve muzike, bez namere da traje.

„To  se zaboravlja za 48 sati. Ali, zato, jedna Edit Pjaf ne može da se zaboravi. Jedan Šarl Aznavur. Ako vam kažem da je u socijalističko vreme Aznavur bio u Nišu, u velikoj Hali sportova, i bilo je 3 čoveka. Jedan od njih sam bio ja. To je strašno. Nije se nastavilo sa edukacijom mladih. Da saznaju ko je Šarl Aznavur, da saznaju njegovu muziku, da saznaju šta on peva. Da čuju Edit Pjaf, tu čuvenu pevačicu u koju se Francuzi zaklinju. Ona je bila kao francuska vina. Stari dobri gramofoni više ne postoje, ploče više ne postoje, pa i te kasete su nestale. Sada su tu CD-i, 500 repera na jednom CD-u, pa, to ubija dušu.“

I još jednu nam je paralelu napravio Aca Blatnik govoreći o vremenu prošlom, kako kaže vremenu koje je imalo dušu. A u tom vremenu mladi su skupljali ploče ali ne samo to.

„Sve je imalo nekakvog smisla. Ali, jednu paralelu da napravimo, u isto vreme nisu bile prvo Long Play ploce, nego su prvo bile one male. Paralelno sa tim,  bioskopske predstave, odete kupite kartu za bioskop, uz kartu dobijete jedan flajer u koloru je, koji govori o toj predstavi koju treba da gledate te večeri. Znači, glavni glumci, njihove fotografije, ko je reditelj filma, sve to i – kratak sadržaj filma. To smo mi skupljali, skupljali smo sadržaje filmova i menjali smo ih kao što smo menjali i ploče sa omotima ploča.“ – podelio je sa nama čika Aca atmosferu njegove mladosti i objasnio kako se za neku mnogo važnu ploču moglo dobiti i deset drugih, manje važnih – „To su bila takva neka vremena. Bavili smo se nekim perifernim stvarima ali te stvari su bile od srca i od duše. Sada niko više ništa i ne skuplja. Truju nas sa nekim nekakvim lutrijama u novinama, svi nešto dobijaju. A ovoga, što je nekada bilo, više nema.“

U priči o prošlim vremenima sa Acom Blatnikom nije izostala ni ona o modi 60-ih, i 70-ih.

„Imao sam te pantalone somotarke i bile su zvonare dole, i nosile su se mokasine preko leta. To su bile malo šiljate, lagane cipele a „krimke“ slovenačke su bile zimske. Nisu bile gojzerice nego su bile od gume. To su Slovenci izmislili, uvek su nam nešto uvaljivali. Bile su jako lepe ali su bile i jako vodnjave. Krimke su bile zimske cipele a prođeš jedan sneg i mokre su ti noge.“ – opisivao nam je detaljno izgled tadašnjeg mladog čoveka u trendu čika Aleksandar.

„Bile su i neke italijanske majice, takozvane „talijanke“, na čamac razrez, i bile su neke čudne košulje koje su se kopčale na dva dugmeta gore a kad ih raskopčate dobijao se nekakav dekolte, muški dekolte. Neverovatne neke stvari. Znači morao si da budeš pantalone uz telo i prsluci su se nosili kao kaubojski jer smo u to vreme mnogo Džona Vejna filmove trošili.“

Takav izgled, pratio je i poseban način hoda. I to je Aca Blatnik sa nama podelio:

„Široko smo gazili bez obzira na konstituciju da li si snažan ili ne. Široko gaziš i pogrbljeno hodaš. Takvi su bili tinejdžeri u to vreme.“

Mladi u to vreme bili su miroljubivi, ako je i bilo sukoba sve je delovalo bezazlenije. Tuče su bile retkost a i kad ih je bilo bivale su fer i korektne, uvek jedan na jedan, nikad u čoporu:

„Nikakvi noževi, pištolji niti „Drž’te ga seljaci!“, niti dvojica protiv jednog.  Mogu da pođu desetorica ali samo dvojica se tuku. Možeš da im zadržiš kaput, oni se potuku, završe posao i to je to. Čak se i pozdrave na kraju, možda i postanu prijatelji. Takvo je vreme bilo.“

Znalo se, pričao nam je Aca Blatnik, neki red. Ranije se izlazilo, a kod kuće si već oko ponoći, a danas  je sve obrnuto.

„Ja sam se iz kafane vraćao u jedan, jer do dvanaest su radile kafane. Autobusi su radili do 12h, posle toga na dva ili na tri sata. Tako, recimo ako odeš u „Medijanu“ koja je bila čuvena po lokaciji, motel gde je bila muzika, dakle odeš autobusom do „Medijane“. Ako treba autobusom i da se vratiš čekaš tek u 3 autobus iz pravca Niške Banje.“

Muzika je uvek pratila  Acu Blatnika i u ateljeu dok je slikao, njegov radio je uvek bio uključen iz više razloga.

„Prvi razlog je moj papagaj koga ne ostavljam bez muzike u ateljeu a drugi razlog sam ja, jer volim muziku. To može da bude i lagana i ozbiljna ali u suštini ja obožavam romanse, obožavam cigansku muziku, obožavam kafansku muziku na uvo što bi se reklo jer to ima nekakvu snagu, nešto što ja ne mogu da objasnim. To je jedna vrsta drugog raspoloženja kad si u kafani pa si opušten, pa pojedeš, popiješ. Mada, evo, ja već 30 godina ne trošim alkohol ali umem da slušam muziku i to bude jako dobro.“

Čika Aca nam se poverio da je pesma njegovog života „Kapetan potonulog broda“. Sa mnogo ljubavi i poštovanja ispričao nam je da je tu pesmu najlepše pevao jedan njegov prijatelj koji se zvao Babar i koji je bio kafanski pevač.

„Pevao je jednu pesmu koju nikada niko nije, niti će otpevati kao što je on pevao. To je srce i to je duša. Ta pesma je njega prvog pogodila i što je najvažnije u celoj stvari, treba pesma prvo da te pogodi pa da to potrošiš. On je pevao hiljadu pesama ali ova ga je pogađala i zato je on verovatno najbolje što je mogao da otpeva pevao i najsrčanije a onda je prenosio i na druge ljude. Uglavnom na one koji imaju dušu kao što ima i on, kao što sam recimo ja.“

Karikature Ace Batnika viđali smo u Ježu, NIN-u, Narodnim novinama, mnogim stranim časopisima, iza njega su brojne izložbe, ali ne samo izložbe karikatura, već divne slikarske izložbe, a jedna od njih nosila je naziv upravo po pesmi koju je obožavao – „Kapetan potonulog broda“:

„Kapetan potonulog broda“ malo deluje ovako pesimistički, mada nije tako. Ja sam bio i malo lukav jer taj naziv je u stvari, vreme u kome živimo. Mislim da nam brodovi opasno tonu. Ljudi koji su pošli na izložbu rekli su: Mi očekujemo jedan debeo pesimizam, čudo i nevolju, a naiđu na jedan stravičan optimizam, na jednu toplinu boja na jedan ritam, na muziku u koloru. I naravno, morao sam da dovedem orkestar da samo tu jednu pesmu otpevaju – „Kapetan potponulog broda“. Vrlo je važna muzika i umetnost. Vezane su jedna za drugu.“

Projekat su podržali Grad Niš - Uprava za kulturu i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije