Home  |  Program  |  Projekti  |  Odlazak u nepoznato  |  Traganje za azilom je uglavnom bezuspešna misija
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Odlazak u nepoznato

30. 08. 2012.

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

Traganje za azilom je uglavnom bezuspešna misija

Zašto ljudi odlaze ako su im šanse za dobijanje azila gotovo nikakve? Na ovo pitanje pristao je da odgovori A.R., dvadesetosmogodišnji nezaposleni mladić iz okoline Preševa.

Puno ime i prezime ne dozvoljava da napišemo, pošto je povratnik, koji i pored toga što je vraćen iz Belgije u koju je ušao ilegalno i pokušao da ostvari pravo na azil, planira da ponovo okuša sreću.

Kako se to ilegalno ulazi u Evropsku Uniju? Šta je sa granicama?

Postoji razrađena "šema" sa mnogim autobuskim prevoznicima, kao i nekoliko varijanti za takav prelazak.

Nekada se dokumenta pokažu na našoj strani granice, a nekada ih autobus iskrca pre nje, pa oni već proverenim putem pređu granicu ilegalno pešice.

Sve se to radi u cilju sprečavanja da im se u dokumentu ostavi datum kao trag da su napustili zemlju uopšte pošto većina podnosilaca zahteva za azil u prvom trenutku tvrdi da nema nikakva dokumenta kod sebe. Pri prvoj proveri sa našim graničnim prelazima, emigracione vlasti najpre pitaju da li je ta i ta osoba napustila nedavno zemlju. Idealna je situacija ako je na osnovu raspoloživih podataka odgovor negativan, jer to onda prolongira procedure odlučivanja.

Naš sagovornik ne želi da priča mnogo detaljno o svemu tome pošto kako sam kaže ne gubi nadu:

“Išao sam tamo, i išao bih ponovo. Razlozi su isključivo ekonomske prirode. Posla nema, ovde je na jugu siromaštvo veliko, a ja sam video da tamo može lepše da se živi, da se radi i zaradi dovoljno za život.”

On je na odbijajuće rešenje čekao cele 3 godine, bio je smešten u stanu sa još nekoliko azilanata iz afričkih zemalja. Dobijali su novac za garderobu, hranu i druge potrebe, ali im nije bilo dozvoljeno da rade.

Iako priznaje da mu nije bilo baš sasvim lako, ipak bi se bez razmišljanja ponovo uputio na Zapad. Ovog puta razmišlja da kad mu istekne kazna, pokuša sa legalnim prelaskom granice, da ode  u posetu rođacima i da tamo pokuša da sklopi brak sa stranom državljankom. Sve u svemu, po svoj prilici, nameran je da ostane tamo.

Njegov rođak ima tek sedamnaest godina, ali i on sa odobravanjem prati priču i dodaje da će sigurno krenuti  stopama svog rodjaka, ali dodaje da bi se on radije odlučio za Švedsku, pošto mu tamo žive bliski rođaci koji bi mogli da mu pomognu.

On, međutim, na put ne bi krenuo na rizik. Nada se da će mu rođaci pomoći da dobije radnu dozvolu, pošto je i njegov prvenstveni motiv za takvo razmišljanje to što ne vidi perspektivu za sebe i svoju porodicu.

“Ovde ništa nije dobro, nikome. Siromaštvo, nezaposlenost, nikakva perspektiva. Za mladog čoveka je pogotovo loše, i za Albance i za Srbe i za Rome i za sve. Da nema gastarbajtera u svakoj drugoj porodici da pomažu finansijski, ne bi moglo da se preživi. Ja se plašim da će Preševo uskoro još više da opusti. Ko god ima da ode negde – odlazi!”

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara