Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Odlazak u nepoznato

30. 09. 2012.

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

Začarano kolo siromaštva

Život na devastiranom jugu Srbije očito je jako težak, bar Preševo na nas ostavlja takav utisak, iako je pazarni dan i sve je užurbanije i življe.

Naš sledeći sagovornik je romske nacionalnosti. Pristaje da govori sa nama pošto je sa čitavom porodicom iskusio sve nedaće azilantskog života.

Njegov sin koji je zapravo jedan od glavnih junaka njihove životne drame ne želi da govori. Prelazi na drugu tezgu.

Jašar, tako nam se predstavlja, pošto je ljubazno uslužio mušteriju počinje priču. Ne liči nam na klasičnog trgovca. 

“Pa i nisam to. Muka me naterala. Ja sam inženjer ”. Ukratko nam govori kako je konkurisao na mnogo poslova i uvek bio odbijen iako je jedini ispunjavao sve uslove, po njegovom mišljenju - samo zato što je Rom.

“Verujte mi, ako je za druge ovde situacija i teška, za nas Rome je još teža  - neizdrživa. Nikakve nade nemam za mene više. A sina, e njega ću opet da pokušam da pošaljem odavde iako smo prošli odlazak skupo platili”, kaže i uz uzdah nastavlja svoju životnu priču.

Posle mnogo bezuspešnih pokušaja konačno je uspeo da dobije posao u jednom preševskom preduzeću. Međutim, njegov mir je kratko potrajao pošto se to preduzeće ubrzo raspalo. Opet je ostao na ulici, bez posla i sa diplomom koja mu nije ništa značila.

Tada je rešio da ode  sa porodicom na nagovor prijatelja u Nemačku, da pokuša da ostvari pravo na ostanak i radnu dozvolu. Mislio je da će sa diplomom tamo lakše pronaći posao. Stigao je u Nemačku potpuno zbunjen i nepripremljen  na sve ono što ga usput može snaći.

Putovali su autobusom koji su mu preporučili, u grupi već iskusnih “povratnika” azilanata. Radili su sve što i oni, te je on sa sinom granicu sa Mađarskom, iako je imao pasoše, prešao ilegalno, pešice, a žena i kći autobusom. Kada su stigli na odredište, sačekao ga je prijatelj koji mu je pomogao da prođe osnovnu proceduru i koji mu je sklonio pasoše za slučaj da ga pretresu.

Smestili su ih na neko imanje van grada sa velikim brojem azilanata iz sveta i tu su proveli nekoliko meseci. Najviše mu je, kaže, smetalo to, što nije smeo da radi. Za razliku od velikog broja drugih, on nije želeo da živi od socijalne pomoći. Meseci su prolazili, oni su čekali bez odgovora,  a kad je odgovor stigao – supruga i mlađe dete su morali da se vrate.

Nekoliko dana po njihovom odlasku, on je odlučio da se sam prijavi za readmisiju i da praktično i ne sačeka odluku emigracionog odeljenja. Učinilo mu se da je bolje da Nemačku napusti dobrovoljno, nego da rizikuje veće probleme ukoliko ga prinudno deportuju. Jašar se vratio u Srbiju na isti način na koji je iz zemlje i izašao, ilegalno prepešačivši granicu sa Mađarskom, i pridružio se porodici.

Međutim, stariji sin je rešio da ostane do kraja. Posle nekoliko meseci i on je dobio konačni negativni odgovor. Krenuo je i sve do mađarske granice nije bilo nikakvih problema. Međutim, tu je nastao problem pošto nije bilo u pasošu ulaznog pečata, zadržali su ga u Mađarskoj  i iz pritvora pustili tek kada je porodica platila kaznu od 5.000 evra. Pored toga, dobio je i zabranu da određeni broj godina ulazi u zemlje Šengena.

Njihova potraga za boljim životom, završila se totalnim razočaranjem i finansijskom propašću. Danas naš sagovornik radi kao preprodavac odeće na pijaci u Preševu. 

Pitamo ga zar nije bilo pametnije da su u startu pozajmili novac da počne mali biznis, umesto što su ga pozajmili za krajnje neizvesnu avanturu. Vidi se da su vredni i radni ljudi.

Odmahuje glavom. Kaže ponovo bi to pokušao. Njegova jedina želja je bila da radi ono za šta se školovao. U Preševu nije mogao, mislio je, na Zapadu je to lakše.

Ipak, nadu ne gubi, pošto ponavlja za Rome na jugu Srbije nema budućnosti. Njegov sin će, čim se ispune “neki” uslovi ponovo da krene put Zapada. I kretaće tamo sve dok ne uspe. Da makar za sebe i sestru obezbedi bolji život.

Roditelji smatraju da  je za njih kasno.  Ljudima treba iskreno prikazati statističke podatke koji govore više od bilo kakve rasprave. U prošloj godini svega je 2,2% zahteva za azil rešeno pozitivno.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara