Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Odlazak u nepoznato

30. 10. 2012.

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

Azilantski "biznis" model

Među lažnim tražiocima azila iz naše zemlje, najveći broj je pripadnika romske i albanske nacionalne manjine.

Romske migracije su veoma ozbiljan problem i za Osmana Balića, predsednika YUROM centra. On smatra da ima mnogo stvari u vezi Roma o kojima javnost malo zna, a to je pre svega trend napuštanja grada i države od strane velikog broja pripadnika ove nacionalne zajednice.

U Nišu ih je nekada bilo 25.000 a gotovo polovina ih je otišla. Prema popisu stanovnistva taj broj se kreće od 5.800 pa do 12.000, ali je mnogo teško tačno reći koliko ih u stvari tačno u Nišu živi. Mnogi su pravno nevidljivi, asimilacija i mimikrija koja sa sobom vuče i promenu imena takođe utiče na tu procenu.

“Iako su zlobnici svojevremeno čak pretili domaćoj javnosti kako će veliki broj Roma biti vraćen iz Zapadne Evrope, desio se zapravo suprotan proces – Romi napuštaju Niš, napuštaju Srbiju, napuštaju čak i Evropu. Veliki broj Roma je izlaz iz ovog blagostanja našao tako što će da napusti zemlju, rodni grad. I to otprilike oslikava stanje u kom Romi žive.“

Gospodin Balić uzrok negativnih promena u romskoj zajednici vidi u siromaštvu i izuzetno teškim uslovima života. Po njegovim rečima romska zajednica je potpuno devastirana.

“Prosto, ono što se dogodilo drugim zajednicama na Balkanu, desilo se i Romima, doduše u manjoj meri, iz prostog razloga što u tim turbulentnim vremenima zadnjih dvadesetak  godina mi nismo okrvavili ruke za razliku od drugih. I taj usud koji prati skoro sve zajednice na Balkanu, Rome na svu sreću ne prati, ali prosto taj odgovor da se napušta ovaj prostor je prosto racionalan odgovor ljudi koji nisu sposobni da se bore sa jednim kulturnim ambijentom koji se u međuvremenu stvorio. Politika je samo uzrok, ali posledica je da vi imate jedan ambijent o kome se ne govori još uvek potpuno otvoreno."

Azilanata romske nacionalnosti ima i na jugu Srbije, u Vranju. Odlaze u potrazi za boljim životom, dovijaju se na različite načine, sklapaju ugovorene brakove. Odlaze i bivaju vraćani otuda u procesu readmisije.Na nedavno održanom okruglom stolu u Vranju međutim moglo se čuti da se pored romskih porodica iz ovog grada u azilantske vode sve češće upuštaju i srpske i bugarske porodice. 

Kako se tom prilikom takođe moglo čuti, razloge za stalno rastući trend ljudi koji na ovaj način odlaze, uprkos odbijanju u 98% slučajeva, treba tražiti u zanimljivom gotovo “biznis” razmišljanju nekih višestrukih povratnika.

Sve više se govori o tome da zahvaljujući imigrantskoj doskorašnjoj politici mnogih zapadnih zemalja, koja predviđa da se pomoć porodicama koje čekaju na odluku o azilu određuje na osnovu broja članova porodice, zapravo biva isplativo da se provede na “čekanju” par meseci. Po povratku se od “ušteđevine” na taj način stečene živi do sledećeg odlaska u neku drugu zemlju sa istim zahtevom.

Poznavaoci prilika u zapadnoevropskim zemljama smatraju da je ta priča preterana i da nema govora o tome da su davanja u smislu pomoći tolika da se od njih može uštedeti. Uglavnom pokrivaju samo najnužnije potrebe tražilaca azila. Ljudi ipak i dalje odlaze.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara