Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reči bez diskriminacije

19. 12. 2019. Niš

Autor: I.P. Izvor: City radio

A, kako zapravo treba izveštavati?

A zapravo evo, da na samom kraju, vidimo kako treba korektno izveštavati.

Osoba sa invaliditetom i diskriminacija

„U predstavljanju OSI u medijima treba voditi računa o tome da građani nisu svesni barijera  u okruženju ali ni društvenih prepreka koji ovu grupu naših sugrađana zapravo ograničavaju i zbog kojih ne žive aktivno. Ako predstavljanje OSI ne odražava iskustvo borbe protiv barijera i fizičkih i društvenih  to nije dobro.“

Osoba sa invaliditetom i dobrotvorne akcije

„Još jedna veoma loša stvar je što se OSI uvek prikazuju samo iz ugla onih koji neku pomoći ište ili dobijaju a veoma retko kao oni koji i sami daju, ravnopravnih sa osobama koje nisu sa invaliditetom.“

Osoba sa invaliditetom i individualnost

„Treba izbegavati jednodimenzionalnu karakterizaciju osoba sa invaliditetom. Kad god je to moguće, treba predstaviti osobe sa invaliditetom kao osobe koje imaju jedinstven i složen karakter sa širokim dijapazonom emocija i aktivnosti. Kao i sva ostala ljudska bića, ostala ljudska bića, osobe sa invaliditetom prolaze kroz razna emotivna stanja, kao što su sreća, depresija, ljutnja i tako dalje, i sudeluju u raznim ulogama, uključujući ulogu ljubavnika/ca, rodi-telja, snabdevača itd. Tu raznovrsnost trebalo bi verno preneti u medijskom predstavljanju u medijskom predstavljanju OSI“

Osobe sa invaliditetom i i zlo

„Treba izbegavati ukazivanje na vezu između invaliditeta i zla jer takva veza zapravo i ne postoji“

Osobe sa invaliditetom i fenomen superbogalja

Koliko god je moguće treba izbegavati u izveštavanju o značajnim postignućima pojedinaca ili grupe osoba sa invaliditetom, rečenice koje počinju sa Iako i Uprkos. Jednostavno, sportski uspeh dolazi jer se na njemu vredno radilo. Isto je i sa naučnim uspehom, uspehom u umetnosti. Stavljanjem invaliditeta u prvi plan takve vesti zapravo nesvesno prejudiciramo da takvi uspesi nisu namenjeni generalno osobama sa invaliditetom, već da je gotovo čudo da je to nekome pošlo za rukom, što svakako nije tačno. Samim tim takva osoba dobija obeležja „superbogalja“. Najpoznatiji primer te vrste je priča o atletičaru Pistorijusu,  koji je upravo u medijima predstavljan kao čudo nad čudima dok je osvajao medalje na trkačkim stazama. Uz pomoć proteza Kasnije, kada je optužen za ubistvo svoje verenice, mediji su opet na veoma neprimeren način izveštavali o njemu, tražeći krivicu za taj čin u njegovom invaliditetu.

Ovaj serijal ćemo i završiti jednim citatom iz istraživanja Milice Ružičić Novković, jer na najbolji način sumira sve što smo želeli da prenesemo.

„Jezik je važan u svemu što se radi na polju ravnopravnosti, a onesposobljenost nije izuzetak.

Većina ljudi ima neko oštećenje, koliko god minimalno bilo, ali nisu onesposobljavani, osim ukoliko postoji negativan društveni odgovor na njih zbog oštećenja. Na primer, osoba s oštećenim vidom, kojoj su potrebne naočare za čitanje, sebe ne bi videla kao onesposobljenu kada bi živela u Velikoj Britaniji. Ali kada bi živela u ruralnoj oblasti Afrike, mogla bi da bude, jer bi možda mogla biti isključena iz primerenog obrazovanja i bilo bi joj teže da nađe zaposlenje.

Onesposobljenost opisuje kako društvo odgovara na osobe sa oštećenjima; to nije opis lične karakteristike. Onesposobljavana osoba nije „osoba s onesposobljenošću” pošto osoba ne poseduje onesposobljenost na način na koji bi to mogla „osoba sa smeđom kosom”. Nasuprot onesposobljavane ili onemogućene osobe nije ona koja nema oštećenja ili ona koja je sposobna – već ne-onesposobljavana osoba i ona kojoj se omogućava.

U ovom izveštaju takođe koristimo termin „disabilizam”. Nasuprot seksizmu ili rasizmu, disabilizam nećete naći u rečniku. Međutim, on opisuje problematiku koja je potpuno realna – diskriminatorno, tlačiteljsko ponašanje, sklonost zloupotrebi, koje proističe iz uverenja da onesposobljavane osobe manje vrede u odnosu na druge. „Institucionalni disabilizam” opisuje onesposobljavajuće stavove, postupke i kulturu cele organizacije.“

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara