Home  |  Program  |  Projekti  |  Romkinje kao preduzetnice  |  Uspešni primeri romskog socijalnog preduzetništva iz regiona mogli bi da budu model
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Romkinje kao preduzetnice

03. 12. 2019. Niš

Izvor: City radio

Uspešni primeri romskog socijalnog preduzetništva iz regiona mogli bi da budu model

Romske žene i devojke će se verovatno suočiti sa isprepletanim oblicima diskriminacije po osnovu pola i etničke pripadnosti: na primer, one su obično u većoj meri zadužene za obavljanje poslova (brigu o porodici i deci i obavljanje kućnih poslova) u domaćinstvima, sa veoma ograničenim pristupom sistemu brige o deci, u isto vreme nastojeći da zarade obavljajući poslove van domaćinstva. Borba protiv isprepletanih oblika diskriminacije ostaje veliki izazov za politički i pravosudni sistem.

Imajući u vidu sveprisutnost diskriminacije, borba protiv nje može biti efikasna samo ukoliko se vodi na različitim nivoima i različitim sredstvima: zakonodavnim i sudskim akcijama, javnim politikama i programima kao što su podizanje svesti, afirmativna akcija i obeštećenje pojedinaca i grupa koje su bile žrtve diskriminacije, kao i aktivan angažman socijalnih partnera i organizacija civilnog društva. Štaviše, da bi akcija bila efikasna ona se ne sme fokusirati isključivo na teren diskriminacije; ona mora uzeti u obzir i društveni kontekst i realnost pojedinca. Kada su Romi u pitanju, teško je složiti se oko sveobuhvatne definicije društvene grupe koja je u najvećoj meri izložena diskriminaciji, s obzirom na raznovrsnost uslova života, kultura, jezika, ekonomskog položaja i drugih karakteristika romskih zajednica širom Evrope. Ipak, izloženost diskriminaciji je realna kao i potreba za akcijom.

Iako su širom Centralne i Istočne Evrope uspostavljeni mehanizmi rodne ravnopravnosti, kreatori politika retko koriste rodni aspekat za sagledavanje izloženosti siromašnih ljudi riziku i ranjivosti i za kreiranje mera socijalne zaštite. Loše kreirani i neravnopravno primenjeni programi socijalne sigurnosti mogu da pogoršaju već nepovoljan ekonomsko-socijalni položaj žena te prolongiraju rodnu neravnopravnost na nivou domaćinstava i društva. Zbog svoje pozicije na marginama tržišta rada, i u odnosu na neromsko stanovništvo i romske muškarce, romske žene se nalaze i na marginama programa socijalne sigurnosti zasnovanih na plaćanju doprinosa. Rodne razlike u ovom slučaju su još izraženije i nepovoljnije za žene. Na primer, broj romskih žena koje su korisnici penzija je skoro za 40% manji u odnosu na broj romskih muškaraca koji koriste ovo pravo.

Romkinje, čiji su prihodi i uopšte učešće na tržištu rada niži u odnosu na romske muškarce, imaju manje šanse da steknu pravo na penziju. One takođe imaju manje šanse da dobiju adekvatne penzije po osnovu supružničkog prava ili u slučaju smrti supruga imajući u vidu mali broj romskih muškaraca-korisnika penzija. 

Programi stručne obuke obično su neadekvatno kreirani da bi na dobar način pripremili mlade, posebno mlade Romkinje i  Rome, za zaposlenje. Kursevi mogu biti ograničeni na uske specijalnosti, mogu biti dugotrajni i prekomerno teoretski. Prostor, oprema i učila mogu biti lošeg kvaliteta. Aktivne politike tržišta rada koje obuhvataju obuke za sticanje veština nekad ne odražavaju potrebe poslodavaca. Programi obuke u tehničkim i stručnim institucijama i školama retko inkorporiraju veštine koje bi mogle da unaprede zapošljivost i povećaju zarade, kao što su veštine komunikacije i jezici, IT veštine, timski rad i rešavanje problema, kao i otvorenost za učenje. Obuka dostupna ženama često se uklapa u rodne stereotipe, fokusirajući se na profesije kao što su kuvanje i šivenje. Slično tome, obuka može olakšati integraciju na tržište rada i drugih grupa sa posebnim potrebama, kao što su na primer Romi s invaliditetom, s tim što ovakvi programi praktično ne postoje. Kako nedostatak obuke za sticanje veština koje su rodno senzitivne i zasnovane na tražnji predstavlja izazov kako za one koji nisu Romi, tako i za mlade koji pripadaju romskom stanovništvu, kombinacija neusklađenosti ponude i tražnje za veštinama i diskriminacije pogoršava isključenost mladih Roma na tržištu rada, što često rezultira demotivacijom i daljim gubitkom samopouzdanja.

Kao grupa, žene iz zajednica u nepovoljnom položaju imaju veliku potrebu za obukom u stručnim i tehničkim oblastima. One mogu imati koristi i od podrške u razvoju biznis ideja koje se ne vezuju za tradicionalna „ženska” zanimanja kao što su kuvanje, šivenje i frizerske usluge, u kojima je tržište često prezasićeno i nema puno mogućnosti za održive prihode. Žensko udruženje „Gjuvljano Mangipe” (Ženska volja) je 2014. godine na Kosovu osnovala grupa romskih i aškalijskih žena iz Mitrovice, a sa ciljem pružanja podrške ženama u procesima socijalne integracije, obrazovanja, ekonomskog osnaživanja i u cilju iskorenjivanja ranih brakova putem kampanja za podizanje nivoa svesti, umrežavanja, obuka i posredovanja. Ideja o osnivanju „Gjuvljano Mangipe“ se javila već 2009. godine, kad se grupa romskih i aškalijskih porodica, nakon što su više od deceniju bili izbeglice i interno raseljena lica, vratila u svoje kuće u romskoj mahali. Zbog teške ekonomske situacije, koja je bila dodatno pogoršana društvenom marginalizacijom i prestankom školovanja, Udruženje je pokrenulo i obuku za pravljenje rukotvorina kao mehanizam za obezbeđenje prihoda za žene koje u toj obuci učestvovale.

U okviru saradnje sa Danskim savetom za izbeglice i uz podršku švedske organizacije SIDA, samo tokom 2008. godine je 28 Romkinja i Aškalijki prošlo kroz tromesečnu obuku za tri različita zanatska profila:  rukotvorine sa perlama (pravljenje nakita i sličnih ukrasa),  rukotvorine sa plastičnim kesama (pravljenje kesa i torbi) i  rukotvorine sa vunicom (pletenje kapa, šalova itd.). Tako su žene naučile da prave torbe, kape, šalove i druge odevne predmete. Udruženje „Gjuvljano Mangipe“ učestvuje na različitim sajmovima i promotivnim poslovnim događajima. Intervencije za podršku Romkinjama preduzetnicama postoje u velikom broju zemalja Evrope. Na primer, nedavna inicijativa pod nazivom Romona ima za cilj razvoj biznis inkubatora za žene u Kuršanecu u Hrvatskoj kako bi se podržale žene na lokalnom nivou koje rade u kooperativima ili osnivaju sopstveni biznis. Kroz svoj Program pod nazivom Razvoj ženskog preduzetništva (Womens Entrepreneurship Development - WED), Međunarodna organizacija rada nastoji da podrži žene preduzetnice i razvije kapacitete žena u nepovoljnom položaju kako bi bile u mogućnosti da razvijaju i održavaju svoje biznise. Ovakvo iskustvo pogodno je i za adaptiranje u kontekstu Romkinja.

Serijal je realizovan uz kofinansiranje Ministarstva kulture i informisanja  Republike Srbije.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara