Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Socijalno preduzetništvo

15. 09. 2019.

Autor: I.P. Izvor: AIM Centar

Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice (2)

Šta je u stvari socijalno preduzetništvo?

S obzirom da se radi o relativno novom modelu poslovanja i da kod nas barem, još uvek nije definisano zakonom, socijalna preduzeća, u stvari, mogu da budu sve pravne forme, poput udruženja građana, fondacija, zadruga ali i biznis inkubatora, razvojnih agencija, društava sa ograničenom odgovornošću, ortačkih društava ili preduzetničkih radnji.

Da bi neko od njih, međutim, moglo da se nazove socijalnim preduzećem, ono mora da ispuni nekoliko kriterijuma koje je definisala Evropska komisija. Ti kriterijumi propisuju da socijalno preduzeće mora da se bavi ekonomskom delatnošću, da ima postavljen jasan društveni cilj, da mora da bude nezavisno i da neguje inkluzivno upravljanje.

Ne treba biti kritičan prema nama samima što se tek upoznajemo sa pojmom socijalnog preduzetništva. Različito se posmatra to u različitim zemljama Evropske Unije, ali neki podaci ukazuju da oko dva miliona pravih subjekata u Evropskoj Uniji, posluje po principima socijalnih preduzeća u kojima radi više od 14 miliona ljudi. Kao što već pomenusmo, kod nas ne postoji još uvek zakon koji bi regulisao pojam socijalnog preduzetništva u širem smislu, premda je četiri puta bio na dnevnom redu Narodne skupštine, odakle je povlačen.

Rađena su neka istraživanja pre nekoliko godina, koja su pokazala da u Srbiji, ima otprilike oko 1200 pravnih lica koja posluju poprincipima socijalnog preduzetništva. Najveći broj od njih predstavljaju zadruge, iza njih su udruženja, specijalizovane firme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, razvojne agencije. Te godine, kada je rađeno istraživanje, u socijalnoj ekonomiji bilo je zaposleno oko deset i po hiljada ljudi, odnosno tek 0,6% ukupnog broja zaposlenih. Dva i po puta je bilo više volontera nego onih koji su bili plaćeni za svoj rad. Oblasti kojima su se najčešće bavila socijalna preduzeća su obrazovanje i obuke, turizma i ugostiteljstvo i kultura i umetnost.

Ovi podaci, nažalost, ukazuju da društvo nije jednostavno prepoznalo socijalnu ekonomiju kao način za jačanje i razvoj. Ono što je mana, međutim, lako postane vrlina, ako je ideja dobra i prava a cilj uzvišen ik dostižan. Otuda i nama motiv da se bavimo ovom temom i da našim sugrađanima, a naročito sugraankama, ukažemo na neke moguće modele samoupošljavanja i upošljavanja drugih koji isu u sličnoj situaciji.

U Nišu nema mnogo pravih socijalnih preduzeća. Negde su najbliži bili tome mališani sa smetnjama u razvoju i n jihovi roditelji, kada su pokrenuli kafić, u kome su deca radila i socijalizovala se. Ta ideja se, nažalost, nije održala. Upoznali smo  se, međutim, sa velikim brojem ljudi, sada bez posla, za koje smo sigurni da bi uz minimalnu podršku mogli da postanu deo socijalne ekonomije umesto da i dalje budu korisnici različitih vidova socijalne pomoći.

Da bi to pokušali i ostvarili, treba ih ohrabriti. Naša ideja je da im predstavimo neke od izuzetno uspešnih modela socijalnih preduzeća koja su pokrenuli ljudi u želji da potpomognu i sopstvenu egzistenciju ali i da postignu neki viši i širi društveni cilj. U tome će nam pomoći upravo one žene koje su u socijalno preduzetništvo ušle i bez zakona koji ga reguliše, svesne da se stvari mogu pomerati napred, ako postoji dobra ideja i dosta volje i upornosti. A zakon će se valjda jednom i usvojiti.

U Nišu živi mnogo ljudi koji spadaju u grupu teško upošljivih građana. Veći broj njih čine žene. Može li model socijalnog preduzetništva da bude odgovarajući za njih? Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice. Projekat realizuje AIM centar uz finansijsku podršku Fonda za jug Srbije

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara