Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Socijalno preduzetništvo

16. 09. 2019.

Autor: I.P. Izvor: AIM Centar

Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice (3)

Preduzetništvo kao društveni cilj

Imali smo čast i zadovoljstvo da se upoznamo sa jednom izvanrednom ženom iz Zemun Polja, Anom Knežević. Ona je potpredsednica UO Nacionalne organizacije za retke bolesti. Ona je mama petnaestogodišnjaka obolelog od retkog Di-Đorđovog sindroma, mikrodelecije na 22.hromozomu, koji podrazumeva kompleksno zdravstveno stanje i ometenost na više nivoa. Za tu bolest nema dostupnog leka. Ana je sa nama podelila srdačno način na koji se ona bori za kakvu takvu finansijsku stabilnost.

Prošle godine imali smo čast i zadovoljstvo da se upoznamo sa jednom izvanrednom ženom iz Zemun Polja, Anom Knežević. Ona je potpredsednica UO Nacionalne organizacije za retke bolesti. Ona je mama petnaestogodišnjaka obolelog od retkog Di-Đorđovog sindroma, mikrodelecije na 22.hromozomu, koji podrazumeva kompleksno zdravstveno stanje i ometenost na više nivoa. Za tu bolest nema dostupnog leka. Ana je sa nama podelila srdačno način na koji se ona bori za kakvu takvu finansijsku stabilnost.

Većina porodica suočenih sa retkom bolešću jednog člana, zbog skupoće svega potrebnog za tretman i za lečenje deteta ili odrasle osobe svejedno, dolazi do neminovnog ekonomskog urušavanja. Bar je taj slučaj sa svim ljudima sa kojima smo razgovarali a u ovoj su životnoj situaciji. S obzirom da mnoge retke bolesti povlače sa sobom veoma složenu zdravstvenu sliku, jedan a neretko i oba roditelja moraju da se posvete celodnevnoj nezi deteta, te bivaju uskraćeni za mogućnost da rade.

Ana Knežević i njene saradnice su odgovor na ovu situaciju potražile kroz socijalno preduzetništvo. Ona je uz ostalo i osnivačica i inicijatorka udruženja za roditelje „Evo ruka“ iz Zemun polja. 

Osnivači tog udruženja su roditelji dece sa smetnjama u razvoju.

„Udruženje je lokalnog karaktera i prvobitna ideja pri osnivanju je bila da okupimo sve roditelje sa jedne opštine i svu decu i da se borimo za njihova prava. Ja duboko verujem da to treba da rešavamo tamo gde živimo a ne da rešavamo u Beogradu i Briselu. I mi smo uspeli u tome, pre 7 godina osnovali smo udruženje, pa smo pre pet godina otvorili inkluzivni centar, gde je opet neka baza toga gde mi želimo da pružamo našoj deci podršku i to je mesto okupljanja, gde smo mi domaćini. To su prostorije koje smo mi sredili i onda smo pre tri godine počeli i poljoprivrednu proizvodnju. Imali smo na raspolaganju neku njivu, dobili smo od Delta fondacije dva plastenika, napravili smo biznis plan, počeli da pravimo ajvar u Zemunu, sušeni paradajz, kuvani paradajz, džemove. Mi smo uspeli da ostvarimo neku održivost time i idemo u pravcu formiranja preduzeća koje pravi džem i ajvar i domaću zimnicu, to prodaje i tako obezbeđuje finansiranje usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju. To je jedan veliki posao.“ – priča nam Ana i dodaje da su 2015. imali prvi zasad, naredne godine prvi džem i ajvar, 2018. su obogatile ponudu prvim sušenim paradajzom u velikoj mašini.

„To su već sada ozbiljni i poznati proizvodi koji imaju jednu ekonomsku cenu koja je svima prihvatljiva a kupovinom naših priozvoda vi pomažete direktno, jer se 100% prihoda vraća u našu socijalnu misiju, udruženje i mi nastavljamo dalje.“ – objašnjava Ana Knežević i ponosno naglašava da je ona našla model gde daje sebi oduška od teških tema, koje joj ne manjkaju pogotovo jer se nalazi na poziciji potpredsednice Upravnog odbora Nacionalne organizacije za retke bolesti. To nosi sobom Ani veliku odgovornost ali i jednu ozbiljnu težinu i kao osobi, članu UO ali i kao roditelju, jer ima dodatnu obavezu prema korisnicima, ljudima koje zastupa, zapravo celoj populaciji sa retkim bolestima.

„Sve je to mnogo teško, pa onda ovaj naš ajvar, džem ispadnu kao nekakva terapija a u stvari je veoma ozbiljan posao. Jer mi, ne samo da pomažemo deci sa smetnjama u razvoju sa lokalnog nivoa, nego tako doprinosimo i ekonomskom razvoju naše opštine. Podižemo poljoprivredu u Beogradu, bavimo se time. Otvaramo potpuno nova pitanja. Kao ženska organizacija bavimo se i pitanjima žena. Ja se sada povezujem sa ženama sa sela, to mi je jako interesantno. Tu je velika mogućnost za saradnju. To može da bude jako kreativno iako je mnogo teško.“ 

Zanima nas gde članice „Evo ruke“ plasiraju svoje proizvode. „Mi proizvedemo po 500 tegli džema od svake sledeće kulture koja nailazi. Ono što mi radimo je da nam dolaze društveno odgovorne kompanije u tu našu kuću, našu proizvodnju i sa nama zajedno prave. Onda oni i otkupljuju deo toga. Drugi kanal prodaje je putem Fejsbuka i društvenih mreža, gde smo prilično vidljivi. I sa minimumom reklamiranja mi uspemo da rasprodamo tu količinu koju napravimo. To nije dovoljna količina da bi se tu sada obezbedilo pet plata ili cela godišnja proizvodnja. Još uvek se to finansira iz projekata ali mogu da kažem sada da posle tri godine aktivnog bavljenja poljoprivredom sada znamo ceo taj proces i započinjanja i realizacije a tačno znamo i šta nam još fali da napravimo zaista veoma ozbiljnu priču što se konkretno toga tiče“ – ističe Ana i dodaje da je ono što je najbolje što putem hrane, koju kako kaže vole svi, svaki njihov proizvod nosi priču o podršci deci sa smetnjama u razvoju i o uspešnoj inkluziji.

„To je pozitivna, afirmativna priča koja je inspiracija i meni samoj ali sve češće shvatam i mnogim ljudima sa kojima razgovaram“.

 U Nišu živi mnogo ljudi koji spadaju u grupu teško upošljivih građana. Veći broj njih čine žene. Može li model socijalnog preduzetništva da bude odgovarajući za njih? Od korisnice socijalne pomoći do socijalne preduzetnice. Projekat realizuje AIM centar uz finansijsku podršku Fonda za jug Srbije

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara