Home  |  Program  |  Projekti  |  Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?  |  Inicijativa Dete nemoj da se predaš-odgovor na narastajuće nasilje medju decom
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?

26. 11. 2019. Niš

Izvor: City Online

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?

Inicijativa Dete nemoj da se predaš-odgovor na narastajuće nasilje medju decom

Sa ciljem da pokrenu javnost i daju svoj doprinos rešavanju problema sa kojima se suočavaju mladi kao što su vršnjačko nasilje koje je u porastu, narkomanija koja se spušta na mlađi uzrast i „samovaspitanje“ kome su mladi često prepušteni, grupa Nišlija pokrenula je akciju „Dete nemoj da se predaš“.

Bojan Todorović je pre nekoliko meseci, pre svega gledajući decu iz svog okruženja, komšiluka, slušajući njihove priče, interesovanja i sve ono što ih kao mlada bića okupira, ali i kao roditelj dvoje dece o čijoj budućnosti razmišlja trudeći se da im omogući odrastanje u normalnom okruženju, sa željom da se razvijaju i izgrađuju svoju ličnost u dobrom smeru, došao je na ideju da pokrene akciju koja je nazvana  „Dete nemoj da se predaš“.

Ekipa uradila spot besplatno

Pesmu “Dete“ , kojom je sve počelo, izvode niški muzičar Markonjero i bend Blekberis. U spotu učestvuje oko 20 mališana.  “FatCat” muzički studio bio je zadužen za produkciju pesme i “Thunder” produkcija dala je tehničku podršku.

Svi učesnici uradili su spot bez para i sa velikim entuzijazmom, verujući u ostvarenje cilja i u ideju zbog koje je spot i urađen.

Osim spota, kreću interaktivne radionice u školama, a radi se i na predstavi

Ono što je prelomilo da se u akciju krene je anketa koju je sproveo uz pomoć stručnjaka i učiteljica iz OŠ Stefan Nemanja. U anketi je učestvovalo 160 učenika 3 razreda. Oni su odgovarali na pitanje: „Šta bi rekli drugu ili drugarici kada bi videli da su u nevolji“.

„Mnogo više me je zanimalo šta oni prepoznaju kao nevolju. Preko 130 njih prepoznalo je verbalno i fizičko nasilje kao nevolju, kao problem. Ta informacija je prelomila i odlučio sam da pre svega u domenu onoga čime se ja bavim, a to su mediji, da pošaljem pozitivnu poruku i animiram što više dece. U početku sam imao ideju da se napravi jedna angažovana, motivaciona pesma, i da se snimi video spot za nju, a ta početna ideja je kasnije prerasla u širu akciju jer su mi se ljudi pridruživali. Sve više njih me je zvalo i samoinicijativno se uključivalo u akciju donoseći nove ideje i predloge. Tako se okupio čitav tim ljudi koji su počeli da rade na tome. Zatim smo odlučili da pored pesme „Dete“ i spota, napravimo i pozorišnu predstavu, koja se bavi istom tematikom, i da pokrenemo interaktivne radionice za učenike od 4. osnovne do 4. razreda srednje škole“. 

Pozorišna predstava se pored vršnjačkog nasilja i problema sa narkomanijom, ona se u priličnoj meri bavi i problemom zapostavljenosti dece u porodici, bavi se tim nekim „samovaspitanjem“ kome su često prepušteni, jer to zaista jeste veliki problem. 

„U predstavi će igrati učenici 4. razreda osnovnih škola, a premijera će biti u Pozorištu lutaka. Oni će dati svu produkcijsku podršku, svoje kapacitete. Ideja sa Ivanom Savić je da naučimo što više dece. Prva će biti OŠ Stefan Nemanja, imamo dve ekipe koje će moći da igraju predstavu, A i B postavu,a ideja je da učenike iz bar još 2-3 škole pripremimo da igraju istu predstavu, kako bismo na proleće napravili veliku akciju, da u isto vreme na 8 ili 10 lokacija imamo decu koja će igrati isti tekst.     

Od oktobra su počele i interaktivne radionice i ja sam insistirao da budu interaktivne, a ne predavanja, jer kroz razgovore sa psiholozima koji su u ekipi, dečjim predavačima, ljudima koji su licencirani za rad sa decom, a u ekipi imamo ljude koji su obučeni za taj rad, došli smo do zaključka da  predavanja kod dece mogu da izazovu odbojnost i osećaj nametanja autoriteta, pa smo se opredelili za interaktivan rad sa njima kako bismo ih inicirali da aktivno učestvuju u radu. To praktično znači da će moći, npr. da pitaju pripadnike Policijske uprave u Nišu o svemu što ih zanima, a moj pristup je i tu novinarski, treba da čuju ljudske priče.  

„Statistika je facinantna, što se brojki tiče, ali mislim da ne znači puno.  Mislim da će jači utisak na decu ostaviti priče koje će im ispričati ljudi koji se sa ovim problemom susreću svakog dana, šta je to što oni viđaju na terenu – kakve su to ljudske sudbine, ljudske tragedije. Čitav naš tim koji osmišljava radionice smatra da će to imati veći efekat. Razgovarao sam i sa gospodinom Grbovićem, upravnikom niškog KPZ-a, i oni su voljni da se uključe u akciju. Razgovarali smo da interaktive radionice za srednjoškolce rade ljudi iz KPZ-a. Postoji i eventualna mogućnost da se organizuje poseta KPZ-u, da vide šta znači zatvor, da probamo da im dočaramo šta zapravo znači biti zaključan, satima, mesecima, godinama – zbog nečeg što ste učinili. 

KRAJNJE JE VREME DA SE SVI AKTIVIRAJU

U ekipi su ljudi različitog profila i profesija, ali je značajno da su uglavnom roditelji ili budući roditelji.

„Ja sam najpre i razgovarao sa roditeljima i pitao da li i oni smatraju da je ovakva akcija potrebna. Ne možemo više čekati da odreaguje sistem, zato što je očigledno da reakcija sistema nije adekvatna. Vršnjačko nasilje eskalira u školama da je bukvalno došao trenutak da se bukvalno na svim nivoima, svi aktiviraju. Prvi čovek iz ekipe sa kojim sam podelio ovu ideju je Marko Dimitrijević i on je u startu stao iza mene i celog projekta. Onda smo krenuli da okupljamo ekipu, pre svega oko pesme, a onda nam se pridružio i Markonjero koji je napisao fantastičan tekst i pokzalo se da pesma nikoga nije ostavila ravnodušnim“, kaže Bojan.

„Ako nešto želiš nađeš način, ako nešto ne želiš nađeš opravdanje“

Uz Marka Dimitrijevića odmah su se priključili i ostali članovi benda „Blekberis“, Milica Dejanović, Andrija i Đorđe Hartl, i svi su ušli u priču punim srcem i izneli pesmu i spot na pravi način.  Tu su i “FatCat” muzički studio koji  je bio zadužen za produkciju pesme i “Thunder” produkcija koja je dala  tehničku podršku.

„Svi su mesecima radili bez dinara honorara. Mi ni od koga nismo ni tražili novac. Možda bismo od nekoga i dobili da smo tražili. Ovim smo dokazali da ovakve akcije mogu da se izvedu bez para, jer često čujemo da nešto nije moglo da se izvede jer nije bilo para ili nije predviđeno budžetom i slično. Hteli smo da dokažemo da mnogo toga može da se uradi dobrom voljom i željom“, rekao je za naš portal Bojan Todorović.  

Marko Dimitrijević je član benda Blekberis ali je po profesiji profesor istorije i nekoliko godina radi u gimnazijama „Stevan Sremac“  i  „Bora Stanković“.

„ I kao profesor u školi, kao muzičar, a od skoro i roditelj, okružen sam raznim ljudima, sudbinama, raznom decom. Svestan sam u kom smeru naše društvo ide, a budućnost našeg društva su deca. Svestan u kakvom okruženju oni žive i iskreno uplašen za njihovu budućnost, razmišljao sam šta bih mogao, osim poziva profesora, mogao da učinim da bi deci jednog dana bilo bolje. U tom trenutku se pojavio Bojan Todorović sa ovom idejom i ja sam odmah prihvatio“, priča Marko.

On priznaje da je bio pomalo skeptičan da li će i drugi koji su neophodni za realizaciju projekta prihvatiti da rade bez para, ali ispostavilo se da je kod svih za realizaciju ove ideje bila presudna važnost projekta, a ne zarada.

„Kako je grupa ljudi punih entuzijazma i želje, koja se okupljala oko ideje rasla, shvatali smo koliko su zapravo ljudi u našem okruženju svesni  ozbiljnosti situacije“, kaže Marko.

Roditelji uvek nađite vremena za svoje dete!

Marko Dimitrijević  napominje da je zatim počela da stiže podrška i institucija, ministarstva, ambasada, sve većeg broja roditelja, Nišlija. Sve je to učinilo da se ideja proširi i van granica Niša.

„Moramo da reagujemo. Ovo što radimo treba da pokaže svima, a tu mislim i na  one koji imaju mogućnosti, koji imaju vlast, da stvari mogu da se rešavaju punim srcem. Mi svi verujemo da na ovaj način možemo da učinimo da se stvari pomere na boje i pozivamo sve koji osećaju isto, da daju svoj doprinos. Vreme je da se probudimo i kažemo da je bilo dosta i učinimo nešto da se promeni smer u kome ide društvo. Toliko je  neukusa, toliko užasnih sadržaja. To treba da se promeni. Koliko želimo da utičemo i na suzbijanje maloletničke delinkvencije, vršnjačkog nasilja i narkomanije, baveći se prevencijom, želiimo da utičemo i na mentalno zdravlje naše dece. Za decu nije kasno, nije kasno da se izborimo sa poremećenim vrednostima u našem društvu  “, rekao nam je Marko. 

I Marko i Bojan, u prilog tome da su roditelji jedna od najvažnijih karika u ovoj borbi za bezbedniju budućnost dece, ponovo ističu da su podršku njihovoj ideji upravo dali pre svega roditelji.

Nažalost, ima i onih roditelja koji nisu svesni svoje uloge i stručnjaci bi trebalo da nađu načina da ih uključe da se pokrenu i reaguju na pravi način. A upravo tim problemom, problemom porodice bavi se pozorišna predstava, za koju je tekst napisao Dejan Petković.

„Predstava je namenjena i deci i roditeljima. Postoji jedan paradoks, ovo su neki podaci koje sam saznao u Centru za socijalni rad, a daju odgovor na pitanje zašto su deca zapostavljena. Postoje porodice u kojima su deca zapostavljena zato što su porodice devastirane nemaštinom, tranzicionim procesima ili kako se sve već može definisati, a paradoks je da su sa druge strane zapostavljena deca u porodicama koje su izuzetno materijalno dobrostojeće, gde roditelji jureći za novcem, nemaju vremena za decu. Mislim da nije presudno to ko koji program gleda, Nacional geografic ili Farmu, mislim da je problem u nečem drugom – ljudi jednostavno dopuštaju da im prolaze dani bez odgovarajućih reakcija i bez dovoljno kvalitetnog vremena koje će provesti sa svojim detetom. Deca čak i eksperimentišu sa mnogim stvarima, pokušavajući da na taj način skrenu pažnju svojih roditelja na sebe“, kaže Bojan.

Dosta je priče - vreme je da se radi

Bojan smatra da je problem slojevit i kaže da njihova očekivanja ne idu u smeru da će revolucionarno promeniti stanje u našem društvu zarad stvaranja  bezbednijeg i zdravijeg okruženja za decu u kome će odrastati  i  razvijati se na  pravi način.

On ističe da je važno napraviti prvi korak, početi sa rešavanjem problema i inicirati društvo, institucije i ljude kojima jeste posao da se bave rešavanjem ovakvih problema, da reaguju snažnije, adekvatnije i dolaze do rezultata, a značajno je,  svakako,  da se probudi svest u svakome od nas da damo svoj doprinos u okviru svoje porodice i okruženja.  

Projekat "Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?" podržali su Grad Niš i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara