Home  |  Program  |  Projekti  |  Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?  |  Umetnost u službi nenasilja može da odigra ključnu ulogu (II deo)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?

02. 12. 2019. Niš

Izvor: City Online

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?

Umetnost u službi nenasilja može da odigra ključnu ulogu (II deo)

Nasilje kao problem dece i mladih često je tema i u domaćoj i u stranoj kinematografiji. Naš reditelj Stevan Filipović se upravo tim problemom bavi i u svom novom ostvarenju “Pored mene”. O tome koliko je alarmantno ono što se dešava danas oko nas, a tiče se nasilja među decom, mladima i nadanjima, ali i o potrebi društva da se konačno krene u aktivnije rešavanje ovih velikih društvenih problema, mladi reditelj poznat po filmovima “Šišanje” i “Šejtanov ratnik” govorio je za portal City radija i serijal čiji je jedan od ciljeva pokretanje svih da daju svoj doprinos suzbijanju vršnjačkog nasilja.

“Ono što je tu ogroman problem i ono što je lepo istoričarka Latinka Perović rekla - nema dna zapravo. Stalno imamo iluziju da smo dostigli neki kritičan trenutak, a u stvari ako pogledamo po svetu vidimo da postoje države po svetu gde ljudi žive mnogo gore, a i dalje nekako preživljavaju. Ali razlika između življenja i preživljavanja je ogromna. Plašim se da je sad posebno gadna faza, naročito nama kojim smo dokačili nešto tekovina te SFRJ, ali živimo posledice izbora koje smo svi pravili. Jako se često pominju političari, ali vrlo često se zaobiđe priča o odgovornost ljudi koji su birali te političare. Mislim da je Srbija, pa i Hrvatska i ostale zemlje regiona, ozbiljno propustila šansu da se suoči sa 90-ima i to je duboko poražavajuće. S druge strane, gledano istorijski, Nemačkoj je trebalo jako puno da krene sa procesom denacifikacijom, sve to kreće tek sredinom, krajem 60-ih. Tako da možda će neka sledeća generacija malo da nas izvuče”, kaže poznati reditelj.

On se,  međutim, boji da smo možda zakasnili.

“Nažalost, mislim da smo propustili voz. I sad ovi povampireni nacionalizmi su samo logičan nastavak stvari sa kojima se društvo nije razračunala, koje nije jasno označilo kao loše. Jer ako ljude koji su činili recimo ratne zločine ili podržavali ratne zločine sad proglašavamo ili herojima ili su na nekim najvišim državnim funkcijama, možete misliti kako to sad izgleda klincima koji ne znaju baš puno o tim dešavanjima, koji ni ne znaju ko je recimo bio Slobodan Milošević... Šalje se jedna potpuno kontra slika, da je to nešto ne što je samo prihvatljivo, već je poželjan model.

U Hrvatskoj je vrlo slična situacija. Samo što mislim da su oni još u težoj poziciji zato što je njihov nacionalizam, bar iz perspektive nacionalista makar, bio pobednički. Onda će još teže da dođe do suočavanja, „ali čekaj šta se tu još desilo“... Mislim da to suočavanje nije filozofska kategorija, već duboko suštinska potreba, koja otvara jedina moguća vrata da se ide zdravo napred, jer u suprotnom će uvek čoveka da ujede neki kostur iz ormana ili duh iz prošlosti, tj. svi ti nerešeni problemi, koji su ozbiljni problem”, kaže Filipović.

Da li je ova zemlja spremna i svi njeni stručnjaci da se zaista uhvate u koštac sa problemom agresivnosti među mladim ljudima? Kinematografija može tu da utiče, u smislu razvoja ličnosti, već od najranijeg detinjstva, s obzirom da se agresivno ponašanje javlja već među decom u vrtiću, ali to je samo jedan kamenčić u mozaiku koji može izvršiti uticaj.

“Ja bih voleo da kinematografija ima toliki uticaj, ali nažalost to je samo jedan segment uticaja. Mi možemo da utičemo delimično tako što ćemo postaviti pitanja, ali opet i u kinematografiji ne žele svi da se bave time. Što se tiče intelektualnih elita, ozbiljno su podbacili. Pitanje je da li taj sloj više i postoji danas u Srbiji. Jako mali broj ljudi zapravo hoće da se bavi tim stvarima danas. Gadna autocenzura je tu na delu, gde ljudi zaista očekuju ako bilo šta napišu i kažu protiv nekih pojava koje smatraju lošim da će biti na neki način egzistencijalno ugroženi. I onda je to vrzino kolo, jer ako niko ne sme ništa da kaže, ne protiv vlasti, već protiv celokupnog sistema koji je dublji od bilo koje vlasti, koji nije razmontiran od 90-ih na ovamo, onda je to vrlo problematično”, kaže Stevan Filipović.

Sa rediteljem koga itekako dotiču problem mladih u društvu podelili smo stav da je jedna od važnijih, ako ne i najvažnija karika - porodica.

“Porodica je važna stvar, svakako. Sad naravno, za razliku od mnogih, nacionalisti vide patrijahalni model porodice kao jedini mogući. Ja porodicu gledam kao nešto šire. Svašta može biti porodica. Bitno je da je to neka funkcionalna jedinica ljudi koji se vole, podržavaju i pomažu jedni drugima. I u tom smislu slažem se  da jako puno dolazi iz porodice. Vrlo logično, ako ste okruženi podrškom i ljubavlju, izrašćete u dosta drugačiju osobu u odnosu na nekog ko nije”, rekao je za portal City radija, Stevan Filipović.

Prvi korak u sprečavanju nasilja je prepoznavanje nasilja

Mladi glumac, DARKO IVIĆ, koji u filmu “Pored mene” upravo igra nasilnika prenosi nam svoj doživljaj i poimanje problema nasilja među decom i mladima.

“Kroz lik koji igram u filmu hteli smo da istaknemo one mlade koji se nasilnički ponašaju, jer su na to na neki način prinuđeni. Tadija je osuđen sam na sebe od malena, majka mu je bolesna, otac je socijalni slučaj, tako da je morao je da juri dinar u ovom društvu koje ne obezbeđuje egzistenciju, tako da on postaje jedna mala „životinja“ spremna na sve”, kaže Darko.

Šta je bila ideja, kako će igranje lika ovog mladog čoveka uticati na mladu publiku, jer vrlo je tanka linija između predstavljanja njega kao „idola“ i ukazivanja na toda je to loše ponašanje?

“Od početka sam osećao da je iznošenje lika Tadije velika odgovornost, jer je najlakše nekog prikazati kao huligana ili devojku lakog morala ili nešto treće. Treba videti šta je ta unutrašnja priča. Tako da sam se ja trudio da što bolje prikažem svet u kome živi taj mladi momak, koji osuđen na takvo ponašanje. Tadija za razliku od ostatka omladine to ne voli i to ne radi iz nekog svog gasa, besa, već je jednostavno primoran na ulicu, jer nije imao drugu opciju od malena. Mislim da će se mnogi klinci koji imaju sličnih problema moći poistovetiti sa njim i drago mi je što na kraju Tadija nije onakav kako svi očekuju, samo negativan, već vidimo da i ti momcii vrlo imaju neku crtu ljudskosti, da ih neke stvari pogađaju”, kaže mladi glumac.

A šta nam to govori o našem društvu? Darko smatra da se zapravo naše društvo ne bavi mladim ljudima.

“Sve je samo na pričama, stvara se samo privid da se bavimo tim temama, dela ne postoje. Mislim da su mladi ljudi vrlo osuđeni na sebe od malena. Da li se roditelji ne bave njima ili celo društvo, ali nisu uopšte ispraćeni i zbog toga oni sami traže način da pripadaju negde. A klincima koji izaberu taj loš put, hteli smo da pokažemo da je on vrlo trnovit, da pre svega njima šteti. Tadija, iako je vođa svoje generacije u takvom ponašanju, ne voli to okruženje i to što se dešava, vrlo je svestan šta donosi taj svet. Tako da smo na omladinu hteli da utičemo ne kroz direktnu kritiku takvog ponašanja, već da damo uvid iz njihovog ugla šta njihov svet donosi i sa čim sve moraju da se nose”, kaže jedan od junaka filma “Pored mene”.

A kako da privučemo te mlade ljude, kako da nam se otvore, kako da im se pomogne? Na ovo pitanje, Darko daje jednostavan odgovor - ljubav.

“Mislim da svi oni zapravo traže ljubav. Svakog mladog Tadiju u generaciji njegova ekipa čini glavnim, oni odobravaju ono što on radi i on dobija ljubav od njih i to je najbitnije, jer svi mi tražimo ljubav. Tako da ja mislim da toj deci treba pružiti puno pažnje u pravom smislu, što više otvaranja na neku lepu stranu, umetničku, sportsku, ... imamo toliko uzora koje ta deca mogu da imaju. Tadija je upravo produkt nebavljenja decom, jer kada neko sa 15, 16 godina mora da se bori egzictencijom to nisu lepi uslovi za odrastanje. Tako da je mnogo naše dece okrenuto nasilju, koje je uvek proizvod straha. Ti klinci o kojima pričamo su iskoristili taj strah za svoj opstanak i tako imamo nasilničko ponašanje.Ali su svi oni žrtve. Mislim da je to cela generacija ozbiljnih žrtava. Ranije su to bili ratovi, podele, koju ćete izabrati stranu... Danas je to jedan vid nasilja od malena, od interneta, od televizije, od novina, na sve strane je nasilje. Tako da kada dobijemo njih , kao male „životinjice“, na kraju kao produkt nasilja onda se mi čudimo kako imamo nasilnu generaciju. Pa upravo tako, od malena stvaramo nasilnike i podržavamo nasilje, a na kraju kada se nasilnik napravi i rodi, onda je problem”, kaže Darko.

I njega kao i ostale naše sagovornike ova tema i lično dotiče. Svedoci smo da se pokreće društveno angažovanje nekih grupa ljudi na ovu temu KOJI SMATRAJU DA je vreme kulminacije nasilja među mladima i da konačno treba ozbiljnije rešavati proble. A kakva je uloga filma u svemu tome?

“Mislim da se naša kinematografije stvarno nije bavila tom generacijom, mislim da smo mi prvi koji smo se njome pozabavili na pravi način. Prvi korak u sprečavanju nasilja je prepoznavanje nasilja. Mi smo ovim filmom rekli šta ih muči, nismo ih osuđivali, već smo ušli u njihove pore i rekli šta je njihov problem koji stariji ne rešavaju. I na nama je zapravo da kroz ovaj film i kroz edukaciju sa mladim ljudima pokažemo da zapravo može da se bori sa tim. Ovaj film je zapravo film o razbijanju predrasuda o ovoj generaciji i o nama kao ljudima i mislim da će se svako moći prepoznati u filmu. U filmu ćete videti da postoje razne vrste nasilja, ne samo fizičko. Mislim da je ono često banalnije, jer psihičko nasilje kojem su deca od malena izložena može biti još pogubnije. Mislim da prava borba protiv nasilja tu počinje, kada prepoznate, kada označite, kada deklarišete nešto kao problem. Ta borba je teška i dugotrajna, mislim da smo je ovim filmom započeli i nadam se da ćemo uspeti da istrajemo do kraja”, rekao je za City portal Darko Ivić.

Projekat "Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?" podržali su Grad Niš i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara