Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?

05. 12. 2019. Niš

Izvor: City Online

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?

Vršnjačko nasilje i maloletnička delinkvencija

Krajem juna ove, 2015. godine, na okruglom stolu "Život bez nasilja - zajedno za bezbedniji Niš" govorilo se o podizanju nivoa bezbednosti kroz umrežavanje institucija i organizacija u Gradu Nišu, kao i približavanje policije lokalnoj zajednici. Tada je načelnik niške policije Srđan Grekulović rekao da je vršnjačko nasilje u Nišu u blagom porastu.

Da niška policija, Odsek za suzbijanje maloletničke delinkvencije beleži porast  vršnjačkog nasilja iz godine u godinu, potvrdio je za portal City radija i šef tog odseka Bratislav Timotijević.

„Vršnjačko nasilje je termin koji se koristi za sva krivična dela i prekršaje koje vrše maloletnici đačkog uzrasta i on kao posebno krivično delo ne postoji, već svi ti prekršaji ili krivična dela koja se vrše u školi ili u prostoru oko škole, a u njima učestvuju sadašnji ili bivši učenici, nazivamo vršnjačkim nasiljem. Naravno, vršnjačko nasilje se odvija i van škole i školskog prostora. I to što se dešava na ulici, u gradu, u parkovima, na keju i to je vršnjačko nasilje. Svaki oblik fizičkog, verbalnog ili elektronskog nasilja među maloletnicima i mlađim punoletnim, pa i punoletnim licima čak do 23 -24 godine, i svaki drugi vršnjački sukob u školi i van prostora škole je vršnjačko nasilje“, kaže Timotijević.  

U toku prošle, a i ove godine dogodilo se nekoliko incidenata u školi, u kojima su mladi zadobijali lakše ali i teške telesne povrede. Na sreću, nije bilo najtragičnijih smrtnih ishoda, kaže Bratislav Timotijević.

„I lake i teške telesne povrede koje se nanesu u školskom objektu, učionici, sali, hodniku, dvorištu, ozbiljan su alarm i za školu, i za roditelje i za društvo u celini.  Sve strukture, Centar za socijalni rad, pedagozi, psiholozi, pa i policija, svi treba da sa svoga aspekta budu uključeni i svi moramo da nađemo uzrok i odgovor na pitanje: Kako, zašto, zbog čega je prag tolerancije kod mladih ljudi tako pao, da ga kod pojedinih gotovo i nema, i zbog jedne bezazlene rasprave se posegne, neretko, za hladnim oružjem. U tim trenucima se gubi svaka kontrola, ne misli se na posledice. Poslednji takav slučaj dogodio se u Kruševcu, a akteri su bile devojčice“, kaže Timotijević. 

Tu je prisutno i indirektno vršnjačko nasilje gde vidimo i treću kategoriju – posmatrača, od kojih jedni samo gledaju, drugi čak navijaju ili snimaju kako bi što pre tuču postavili na You tube, a niko da priskoči, da razdvoji. Verovatno nisu ni svesni da indirektno učestvuju u nasilju, kaže Bratislav Timotijević.  

Zbog porasta vršnjačkog nasilja u školama, policija je ove godine posvetila posebnu pažnju tom problemu, planu i programu i policijskim rečnikom rečeno, merama koje će policija preduzimati u narednom periodu. On naglašava jo jednom da svi počev od roditelja, preko škole do lokalne samouprave moraju da se ozbiljnije uključe, ako želimo da rešimo ovu problematiku.

„Ne možemo stalno da konstatujemo da nasilja ima i da je iz godine u godinu u porastu, a da ne preduzimamo konkretnije korake u rešavanju problema. Najvažnije je da se deluje preventivno – da do nasilja ne dođe, jer kada već dođe do nasilja onda moramo primenjivati sankcije“, kaže Timotijević.

Od oktobra počela akcija „Stop! Svi na sport“

Inicijator svih aktivnosti je niška policija, a radiće u saradnji sa lokalnom samoupravom i  osnovnim i srednjim školama. Aktivnosti će podrazumevati praktični i teoretski deo. Na predavanja i radionice biće pozivani pored učenika i njihovi roditelji i nastavnici. Govoriće se o maloletničkoj delinkvenciji, vršnjačkom nasilju, saobraćajnoj kulturi, ali i narkomaniji koja iz godine u godinu uzima sve više maha i spušta se na sve niži kalendarski uzrast.

Drugi deo aktivnosti biće posvećen sportu i sportskim manifestacijama, sa posebnim osvrtom na fer plej, drugarsko navijanje, i posebno će se govoriti o vandalizmu, odnosno sprečavanju vandalizma na tribinama i ponašanju navijača, kako bi se razvio pozitivan duh navijanja. 

Pojačane mere prevencije

Redovna delatnost koja podrazumeva obilazak svih manifestacija, kulturnih, sportskih i ostalih gde su prisutni mladi, uz kontrole objekata i mesta gde se okupljaju, kontrolu i obezbeđenje objekata gde se odvijaju drugarske i maturske večeri, obilazak škola, se nastavlja ali uz povećanje broja policijskih službenika koji će biti uključeni u to.

Pripadnici službe za suzbijanje maloletničke delinkvencije će gotovo nedeljno kontaktirati direktore, psihologe, pedagoge osnovnih i srednjih  škola, i biće upućeni u to šta se u školama dešava, kakva je situacija. To podrazumeva i redovno praćenje ponašanja učenika, koji su „ekstremi“, oni koji su više puta kršili obrazovno vaspitna pravila u školi. Pozivaćemo na razgovore učenike i njihove roditelje kako bismo pomogli u rešavanju eventualnih problema. Tu mislimo na pranalazak uzroka koji učenika dovodi do izostajanja iz škole, remećenja nastave ili sukoba i konflikata sa drugim učenicima.

„Prevenciji ćemo dati veliku pažnju u toku ove školske godine i konkretno ćemo je realizovati. Mi nastavljamo sa aktivnostima i merama koje smo i do sada preduzimali, samo će ove godine više policijskih službenika biti uključeno u to i biće ih više i u školama i u prostoru oko škola. To ne znači da će škole biti pod policijskim nadzorom, i to neće remetiti učenike u njihovim aktivnostima, to će biti organizovano na prihvatljiv način i za učenike i za roditelje, a cilj je da bezbednost bude na zadovoljavajućem nivou“, rekao je Timotijević za portal City radija.

Školski policajac

Mi jesmo obučili još jedan izvestan broj policijskih službenika za bavljenje tom uskom specijalnošću – školskog policajca, jer školski policajac mora da ima sertifikat za rad sa maloletnim licima, mora da stekne posebna znanja o pravima deteta da bi mogao da obavlja tu dužnost. Nažalost, nećemo moći da povećamo znatno broj školskih policajaca, imajući u vidu da je to projekat i Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete, u kome moraju da nađu zajedničko rešenje za povećanje broja školskih policajaca.

„Moram da napomenem, da projekat „školski policajac“ nije zamišljen tako da školski policajac bude neko ko će biti čuvar ili obezbeđenje u školi. Njegov posao naravno jeste da vodi računa i o bezbednosti u školi, o međusobnim kontaktima učenika, ali on ima i druge aktivnosti zbog kojih je u školi, da daje određene informacije i prati neke aktivnosti u školi, njegova uloga je i preventivna itd. Po prirodi svog posla on obilazi nekoliko škola u okruženju u kojem deluje. Zato se mi ne oslanjamo samo na školskog policajca, policijska uprava ima i mobilne auto patrole koje,  takođe, obilaze škole, a po potrebi se uključuju i reaguju na poziv škola. Tu su i interventna jedinica, kao i jedinica za suzbijanje maloletničke delinkvencije, koji takođe reaguju po pozivu škole. Školski policajac je bitna karika za bezbednost u školi i oko nje, ali nije jedina“, kaže Timotijević.

Najdrastičniji primeri vršnjačkog nasilja u školi

Podsetimo, tokom prošle školske godine, u Tehničkoj školi “12. februar” i školi „15. maj“, koje se nalaze u istoj zgradi, u Nišu dogodile su se dve tuče maloletnika u kojima su jednom učeniku polomljene obe podlaktice, a drugi je uboden nožem u butinu. To su bili najdrastičniji primeri vršnjačkog nasilja u školama. Osim tuča, policija beleži i nasilje poput svađa, podrugivanja, ismejavanja, dakle verbalno, a bilo je prijava i za digitalno nasilje.

„Mi kao policija imamo obavezu profesionalnu i službenu, da pratimo stanje bezbednosti u svim osnovnim i srednjim školama i da reagujemo na poziv škola. Škola ima jedan određeni nivo kada sama mora da reaguje. Policija se uključuje kada dođe do prekršaja, do nekog krivičnog dela. Kada sukobi među učenicima prevaziđu nivo do kog škola može da reaguje. Tako je bilo i u oba ova slučaja kada je došlo doteđih povreživanja i policija se uključila u postupanje. Tu je u relativno kratkom roku, na prostoru škola „12. februar“ i „15. maj“ došlo do dva teža  incidenta. U saradnji sa školom i Školskom upravom, insistirali smo da se održi vanredni roditeljski sastanak, da se razmisli o nekim vidovima dodatnog obezbeđenja, o pojačanom dežurstvu nastavnika za vreme odmora, jer su se oba incidenta dogodila  upravo za vreme školskog odmora.

Mi smo posebnu pažnju posvetili tom prostoru i dalje pratimo i proveravamo šta se tamo dešava,  jer tu gravitira nekoliko škola sa većim brojem učenika. Tu je važan i video nadzor, a jedan od ta dva slučaja smo do u detalje rasvetlili zahvaljujući upravo snimcima sa kamera. Mi imamo redovne obilaske po školama i razgovore sa psiholozima i pedagozima, a ukoliko ima nekih ekstrema  bilo da je u pitanju izostajanje ili nepoštovanje pravila škole, a onda preventivno delujući razgovaramo i sa učenicima i sa njihovim roditeljima. Obilasci škola spadaju u naše redovne aktivnosti“, rekao je Timotijević.   

Bezbednost dece je bezbednost čitavog društva

Fizičko nasilje je najdrastičnije jer ostavlja vidljive posledice, ali u tom spektru nasilja veoma su prisutni i psihičko, seksualno, a poslednjih 7 godina, pa i više, i elektronsko nasilje.

„Prisutno je veoma psihičko nasilje: ponižavanje, vređanje, koje vrlo brzo preraste u fizičko. Mnogo prijava u poslednje vreme imamo na elektronsko nasilje: to su vređanja, lažni profili, pretnje, a tu nam je neophodna pomoć operatera kako bi se to otkrilo i sprečilo. Sve to, kaže Timotijević, i pojačava tu brojku i doprinosi činjenici da je došlo do povećanju nasilja. Trend povećanja nasilja se beleži, zato što ima sve više vrsta nasilja. Na ponižavanja i vređanja osobe mogu da reaguju najdrastičnije, do toga da dignu ruku na sebe, da reaguju burno i zato psihičko nasilje nije nimalo bezazleno, to je nasilje koje može imati ozbiljne posledice. Zato imamo, ne samo policija, već i ostale institucije, tu obavezu da nadalje još jače kontrolišemo i da suzbijemo te pojave. Bezbednost dece je dugoročno gledano bezbednost čitavog društva i zato svi moramo ozbiljnije da dajemo svoj doprinos suzbijanju nasilja.  

Nasilni i dečaci i devojčice

Devojčice kojima je ranije bilo svojstvenije verbalno nasilje – ogovaranje, tračarenje, svađanje, kada je o primeni fizičke sile reč – uglavnom po čupanju za kosu, sada se često javljaju i kao akteri jačeg fizičkog i sve prisutnijeg elektronskog nasilja. Dečaci su više primenjvali fizičko nasilje, bili akteri tuča i koristili pesnice i snagu. Poslednjih nekoliko godina ta razlika nije tako drastična, kaže Timotijević.

„Sve je više devojčica koje uče borilačke veštine i upražnjavaju aktivnosti koje su bile svojstvenije dečacima, i sve je više devojčica koje učestvuju u fizičkom nasilju. PSIholozi i sociolozi bi mogli da se pozabave uzrocima i daju odgovore kako je do toga došlo, ali tako je. Sa druge strane,  kod dečaka je sve više onoga čega je ranije bilo manje. To  su prepričavanje, ogovaranje, provokacija koja dovodi do jačih sukoba, sada još uz pomoć društvenih mreža. Ipak, i dalje dečaci prednjače u upotrebi grube fizičke sile, ali sve je više devojčica, devojaka, pa čak i žena, kada gledamo onaj viši nivo nasilja, kao što je porodično, nimalo ne zaostaju u ovoj pojavi“, kaće Timotijević. 

 Aleksa Janković - zauvek bolna tema

Pre nekoliko godina samoubistvo je izvršio učenik OŠ „Sreten Mladenović Mika“, Aleksa, a prema tvrdnjama njegovih roditelja,ali i prema zvaničnim presudama pravosudnih organa,  on je trpeo nasilje od svojih vršnjaka.

„ Kada govorimo, o nažalost, pokojnom Aleksi, ja  sam uvek tvrdio i ponavljao da on definitivno jeste žrtva nasilja, koje je u dužem vremenskom periodu prema njemu primenjivano, i da to jeste bilo vršnjačko nasilje. Drugo je pitanje, koji su motivi da on,  nažalost, tako nastrada, ali da je bio žrtva nasilja, bio je i to ne može niko da ospori“, rekao je Timotijević.

U suzbijanju vršnjačkog nasilja važna saradnja sa roditeljima

Nikakva mera i radnja prema maloletniku ne može da se preduzme, od običnog utvrđivanja identiteta do bilo kakvog razgovora, bez prisustva roditelja, odnosno staratelja. 

„To je jasno i zakonski definisano da roditelj mora da bude prisutan od početka do kraja razgovora i bilo kakvog postupanja prema maloletniku. Ali pored tog prava, roditelji imaju i veliku obavezu. Od trenutka kada dobiju dete, postanu roditelji, ostvare se u tom veoma važnom segmentu života, ljudi morajuda shvate da ne postoji ništa važnije od brige, čuvanja, vaspitanja, podizanja tog deteta. Njegov budući život umnogome će zavisiti i od njihovog međusobnog odnosa. Naravno, mi tu imamo raznorazne primere sve do onih gde roditelji apsolutno negiraju bilo kakvo negativno ponašanje svoga deteta, pravdajući se raznim nedostacima društva, sistema, škole, ističući - drugi su krivi. 

Postoje i roditelji koji su izuzetno saradljivi, prepoznaju probleme i nemaju ništa protiv da predložimo neku od mera, ili da se, možda, neko dete i medicinski tretira. Bilo je i takvih slučajeva jer je bilo očigledno, po postupcima, na osnovu ponavljanja istog ponašanja više puta, da nešto nije u redu sa mentalnim zdravljem deteta. Najvažnije je da roditelj shvati da mora da reaguje. A ima i zakonsku obavezu, jer do 14 godine deca su potpuno krivično neodgovorna i za sve što urade, odgovaraju roditelji. Mi stalno apelujemo da roditelji budu realni, trezveni, da shvate kada policija postupa prema njihovoj deci da nema lošu nameru: ako su nešto izvršili, zna se da moraju biti saslušani i da će biti podneta krivična prijava, ili ako su oštećeni moraju biti u potpunosti sagledani i zaštićeni od daljeg nasilja“, kaže Timotijević.        

On kaže da praksa pokazuje da ipak mnogi roditelji nisu iskristalisali svoju ulogu već pokušavaju da neke svoje propuste u vaspitanju deteta prikriju opštedruštvenim stanjem, socijalno – ekonomskim u kome se društvo nalazi i slično.

„Ima i toga, naravno, tih uticaja, ali je ipak primarno vaspitanje deteta“, kaže Timotijević.  

On naglašava da je u samoj policiji došlo do promena na bolje, u smislu otvorenosti prema građanima i da jaz koji je nekada postojao više ne postoji, da se ostvaruje dobra saradnja sa školama i svim institucijama i ustanovama u gradu.

Roditelji razgovarajte sa svojom decom od najranijeg detinjstva

U suzbijanju vršnjačkog nasilja trebalo bi se spustiti na niži nivo kalendarskog uzrasta dece, da se ponašanje deteta još u vrtiću treba pomno pratiti i da se još između druge i pete godine, mora na pravi način reagovati, iako je dete još jako malo. I u tom uzrastu deca, na izgled bezazleno, ipak mogu da pokazuju neku vrstu agresivnosti ili destrukcije, ukoliko udaraju, grizu drugu decu, otimaju igračke. Tu treba uključiti psihologe i na pravi način reagovati kako bi se takvo ponašanje sprečilo u kasnijem uzrastu, kada će biti mnogo teže.  Zato je važna mobilnost i predškolskih ustanova, kao i ljudi koji u njima rade, koji bi trebalo da prate ponašanje dece i sugerišu roditeljima ukoliko primete takva ponašanja, kaže Timotijević.

Problem postoji i jeste svake godine sve veći, ali treba istaći da je krenula jedna opštedruštvena reakcija na tako nešto. I institucije, NVO, ali i sami pojedinci, sami građani, počeli su da se aktivnije uključuju u rešavanje problema vršnjačkog nasilja.

Jedna od takvih inicijativa potekla je i od građanina, medijskog radnika, ali i oca dvoje dece Bojana Todorovića, koji je spontano okupio brojnu ekipu stručnjaka i intelektualaca i pokrenuo, a već i realizuje akciju „Dete nemoj da se predaš“.

Za suzbijanje vršnjačkog  svakog drugog nasilja, i raznih drugih problema sa kojima se suočavaju mladi veoma je važna i uloga  medija.

„Mladima, pogotovo u pubertetu, moramo prestati sa prezentovanjem i popularisanjem negativaca, koji su završavali u zatvoru  i činili razne loše stvari. Treba popularisati i više prostora davati mladim talentovanim ljudima iz raznih oblasti, sporta, kulture, nauke i umetnosti, a brojni su mladi iz Niša koji nas uveliko predstavljaju i u Evropi i svetu na najbolji mogući način. O njima kao pozitivnim primerima treba više govoriti.

Takve vesti bi trebalo da budu glavne vesti i popularizacija pozitivnih vrednosti što bi trebalo da motiviše decu na pravi način, a da negativne i loše priče ne budu glavne već prezentovane na način, koji će ih i prikazati kao negativne i loše, a ne, kako je čini se postala praksa, kao nešto što je atraktivno i popularno“, rekao je za naš portal Timotijević.  

Biće to možda dug proces, ali mora se raditi na promeni svesti ljudi, na mentalitetu i načinu vaspitanja dece.

„Smatram da ćemo, opštedruštvenom angažovanošću svih relevantnih institucija, uz promene u ponašanju svih nas, uz rad na promeni svesti, poimanju mentaliteta, načinu vaspitanja od najnižeg uzrasta, i uz sve što sam prethodno rekao, dostići, najblaže rečeno, zadovoljavajući nivo. Moramo, nažalost priznati, da nijedna država, ma koliko progresivna bila, nije uspela da probleme o kojima pričamo potpuno eliminiše. I Švedska koja prednjači po poštovanju pravila ponašanja i pravima deteta, ipak ima problema sa nasiljem. Dakle, možda nije moguće sasvim iskoreniti takve pojave, ali možemo ih svesti na nivo da nemamo drastične primere koji se dešavaju i u školskom prostoru, gde bi deca trebalo da budu najbezbednija“, kaže Timotijević.

Projekat "Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?" podržali su Grad Niš i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara