Home  |  Program  |  Projekti  |  Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?  |  Neshvaćene mlade duše upadaju u konflikt iz banalnih razloga
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?

08. 12. 2019. Niš

Izvor: City Online

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?

Neshvaćene mlade duše upadaju u konflikt iz banalnih razloga

Osamnaestogodišnji Dušan Nešić, aktivan i u školskom parlamentu, koordinator je grupe „Budi muško“. On misli da su glavni razlozi za nasilje među vršnjacima sumorni pogledi omladine na ceo svet, i život u društvu bez perspektive, gde su mladi željni promena, a proces traje dugo.

Dušan nam je ispričao više o projektu „Prevencija vršnjačkog nasilja među mladima“, koji je trajao od avgusta do novembra. Uz podršku grada i drugih omladinskih organizacija ovaj projekat sproveden je kroz 7 niških srednjih škola i kroz jednu osnovnu. Glavni cilj ovih radionica je da se svaki mladi pojedinac bori protiv nasilja lepim rečima, da može da prepozna nasilje nad drugima, kako bi se vremenom došlo do mirnog društva.

„Kada pričamo o nasilju svi pričamo kao da je to neka teška tema, što i jeste, ali se mi na radionicama trudimo da kroz što lepši vid napravimo fuziju mladih i predavanja da svima bude prijatno. Mladi na radionicama iznose dosta ličnih priča, koje se ne šire, i drago nam je što mladi pričaju sa nama trudeći se da što više svojih ličnih i problema u zajednici reše. Razgovor rešava sve probleme, a lepa reč može sva vrata da otvori“, 

„Mnogi na prvu pomisao na nasilje misle na tuču. Ipak, to su donekle i neshvaćene mlade duše, oni upadaju u koflikt iz banalnih razloga i ti konflikti mogu trajati čak i duže od godinu dana, a sve zbog banalnosti. Mnogi učenici koji dolaze radionice nakon njih ne žele da rade sa mladim ljudima, već kasnije ponovo ulaze u konflikte. Ipak, generalno gledano, dobro napreduje sprečavanje nasilja u našem gradu i stopa nasilja opad“, kaže Dušan Nešić.

„Dobar uzor za nenasilje za mlade su sportisti, glumci, ali ne pevači i estradni umetnici jer oni ne daju mladima dobar uzor“, kaže Dušan Nešić.

Ovaj mladić nam je rekao koliko bi po njemu promena medijske slike i sadržaja medija i gradskih dešavanja poboljšala situaciju i relacije među mladima.

„Promenilo bi sigurno jer ne bi gledali Kristijana, Cecu, Brenu i neke likove realiti šoua, već sadržaje koji jačaju mozak, a ne samo mišiće. Ima dosta kvizova koji su zabavni za gledanje. Takođe, deca su ranije igrala fudbal i druge sportove na ulici, sada se igra na kompjuterima. Promenama bi zaživeo i sport i opet bismo imali pravu sliku deteta koje se igra, uči i nije agresivno“, rekao je Dušan Nešić.

Član „Budi muško“ grupe Dušan, četvrta je godina prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, a priča o motivima i ciljevima za pohađanje edukativnih radionica za vršnjačko nasilje.

„Uvek me je  nervirala nepravda. Stalno i na televiziji viđamo i vršnjačko i psihičko i fizičko nasilje, i to me je podstaklo. Upoznao sam se sa tim na prvoj radionici i nastavio i danas. Želeo sam da ja sam doprinesem sprečavanju nasilja. Ništa se ne rešava fizičkim kontaktom. Roditelji igraju glavnu ulogu, i decu treba podstaći na pozitivne stvari“, kaže Dušan.

Nakon uspešno završenih edukativnih radionica sami polaznici mogu naslediti mesto predavača u zavisnosti od stečenih veština i znanja.

Osamnaestogodišnja učenica  gimnazije „Stevan Sremac“ nam je opisala svoje razloge da prisustvuje radionicama.

„Previše pažnje se posvećuje reality emisijama, poznatim ličnostima, a premalo knjigama, filmovima i mislim da je to razlog što su generacije sve gore i gore. Ja sam želela da saznam koliko je uopšte ozbiljan taj problem i zanimalo  me je da o tome čujem od nekog ko više od mene zna. Kada bi bar malo svako obratio pažnju, to bi bila velika pomoć zajednici“, rekla je gimnazijalka.

„Mislim da i dalje postoji strah da se prijavi nasilje, jer vlada mišljenje da je to rizik da kasnije i sam budeš žrtva. Moramo sami da se oslobodimo tog straha“, govori ova učenica.

Predavač psiholog

Jedan od predavača na radionici bila je Milica Čolović, psiholog i profesor na Univerzitetu Singidunum, koja je izabrala da kroz interakciju sa mladima izbegne puko navođenje i suvoparnost činjenica o nasilju, i pruži neke smernice sa stručne strane.

„Svi se mi različito ponašamo sa ljudima. Nekim osobama smeta i doživljavaju nasilje čak i kada mi nemamo svest da ih povređujemo u toj interakciji. Zato je bitno da čujem od dece šta za njih predstavlja nasilje. Mnogo je veća pokretačka snaga i motivaciona moć ovakvih predavanja“, priča psiholog.

Budući da deca različito tumače povređivanje, provokacije, diskriminaciju, na ovim radionicama je važno objasniti i razdvojiti nasilje od agresije.

„Nasilje uvek podrazumeva agresiju, ali za razliku od agresije se uvek ponavlja i postoji pojedinac koji je fizički nadmoćniji od drugih. Meni je fascinantno da je nasilje prisutno i na školskim časovima, za šta mnogi kažu da je to uobičajeno i na neki način normalno i prati školu. Uvek ima popularne i manje popularne dece i ne pridaje se veliki značaj tome. Ali, svako nasilje ima brojne posledice, koje ne moraju odmah da se manifestuju u ponašanju, svaka žrtva vršnjačkog nasilja može imati velike i ozbiljne posledice u daljem životu“, naglašava Milica Čolović.

Psiholog Milica Čolović kaže da žrtva nasilja kao i sam nasilnik gotovo nikada neće prijaviti nasilje. Zato u takvim situacijama to moraju učiniti posmatrači i ljudi koji su svedoci nasilja. Često se javlja apatija kod takvih ljudi i zbog toga mora postojati motivisana institucija i odgovorne osobe koje će svaku prijavu primiti i pružiti adekvatno rešenje.

Rad sa decom u školama

Jasmina Rakić, pedagog u gimnaziji „Stevan Sremac“, smatra da je deci najvažnije poverenje i povratna informacija nakon što je nasilje prijavljeno. Oni žele da znaju da se pomaže učenicima koji imaju probleme.

„Poverenje se stiče pričom i reagovanjem. Tom preventivom učenici mogu da identifikuju različite vrste nasilja i da reaguju odnosno prijave. Postoji hijerarhija u školi da kada učenik primeti nasilje prijavi predmetnom profesoru, odeljenskom starešini, psihologu, pedagogu, timu za zaštitu učenika od nasilja, kako bi ceo lanac reagovao adekvatno i našao način da zaštiti dete“, govori Jasmina Rakić.

Razne vannastavne aktivnosti sportske, dramske, literarne sekcije, koje su u sistemu obrazovanja izuzetno su važne i njihovo zapostavljanje šteti deci.

„Smatram da učenik koji ima dosta aktivnosti, član je neke nevladine organizacije, neformalnog obrazovanja, potpuno drugačije gleda na problem od učenika koji se ne bavi sobom. Trebalo bi ponuditi što više aktivnosti i u školi i van nje, a u medijima bi trebalo veću pažnju posvetiti pozitivnim, afirmativnim stvarima, da bi deci bilo dostupno i kao informacija i model. To je ključno za zdrav odnos“

Što veći broj međusobnih socijalnih kontakata je zdrav put ka odrastanju jer deca sa vršnjacima u stalnom kontaktu razmenjuju iskustva, stavove, ukazuju jedni drugima na različite stvari.

Svedoci smo da je vršnjačko nasilje veliki društveni problem, a projekti poput „Prevencija vršnjačkog nasilja među mladima“ su izuzetno važni jer podižu bezbednosnu kultura mladih i stvaraju okruženje koje prihvata različitost i toleranciju i kroz nenasilne oblike delovanja funkcioniše. Ipak, svako od nas može da doprinese smanjenju nasilja, a o načinima smo govorili sa Biljanom Milojković, šefom odseka za mlade u Upravi za omladinu i sport Niša.

„Incidenti su uvek postojali, ali su eksalirali po brutalnosti. Nikada nisam krivila medije, ali zahvaljujući sadašnjim sadržajima, koji ne dele moralne vrednosti na kojima naša omladina treba da odrasta, deca su bombardovana. Mediji bi trebalo da preuzmu ulogu  i mladima dočaraju sve, naročito one latentne oblike nasilja koji su prisutni i u mnogo čemu mogu ostaviti trajne posledice na psihički razvoj mladih. Fizičko nasilje je eksplicitno i vidljivo, ali su druge forme nasilja mnogo opasnije“, govori Biljana Milojković.

Biljana misli da je sada pravi trenutak da se intenzivno kao društvo uključimo u ovaj problem i ne okrećemo glavu od nasilja.

Projekat "Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?" podržali su Grad Niš i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara