Home  |  Program  |  Projekti  |  Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?  |  Nasilje se suzbija kvalitetnim vrednosnim i moralnim sistemom
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?

11. 12. 2019. Niš

Izvor: City Online

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?

Nasilje se suzbija kvalitetnim vrednosnim i moralnim sistemom

Dom "Duško Radović" je Ustanova za decu i omladinu lišenu roditeljskog staranja i ima nekoliko delatnosti. Kako navodi psiholog Zdravka Gigov, to su: grupa mala domska zajednica, deca sa kombinovanim i teškim vrstama invaliditeta i ima ih jedanaestoro, drugu čine deca koja su iz raznoraznih razloga smeštena u Dom, a lišena su roditeljskog staranja.

„Dom je imitacija jedne velike porodice“

Najčešći razlozi zbog kojih su deca smeštena u ovaj Dom su porodične prilike, siromaštvo, ili drugi vid poremećenih porodičnih odnosa. Određeni broj dece, najčešće adolescenti koji su u hraniteljskim porodicama, ukoliko dolazi do sukoba, za samu porodicu ili dete važno je da se izmesti i tada ono boravi u Domu.

„Uzrasna grupa naših štićenika u maloj domskoj zajednici je od 15 do 31 godine, domska zaštita od 13 do 19 godina, kada sa završetkom srednje škole napuštaju ustanovu, trenutno ih je osmoro, a ima i dece, sada ih je četvoro u „Prihvatilištu za decu u urgentnoj potrebi“, deca pronađena na ulici ili za koju porodične situacije zahtevaju hitno izmeštanje“ .

Nivo bezbednosti i pojava vršnjačkog nasilja

„Što se tiče vršnjačkog nasilja ne mogu da kažem da ga nema. Gde god da su mlade osobe u kolektivu, deca, mladići i devojke adolescenti, dolazi do njihovih sukoba, ali su oni 24 časa pokriveni radom vaspitača i stručnog tima, tako da nema drastičnih situacija nasilja izvršenih nad nekim detetom ili mladom osobom. Ima čarki, neslaganja, uvreda, kao i u svakodnevnom životu, međutim tu smo svi mi, i kolege koje su konstantno u prostoru u kome borave štićenici, tako da batinjanje ili nanošenje nekih povreda sprečavamo, ili ako dođe do toga brzo reagujemo, a po zakonu o socijalnoj zaštiti se primenjuje protokol o zaštiti dece od zlostavljanja“, kaže Zdravka Gigov.

Ona naglašava da ukoliko se primeti  da je neko dete isuviše agresivno ili ugrožava drugog štićenika u saradnji sa Centrom za socijalni rad planira se izmeštanje i zbrinjavanje u neku od drugih ustanova.

„Nažalost, ni jedan od naših štićenika nije bio pošteđen neprijatnog i lošeg iskustva kao što je psihološko i fizičko nasilje. Oni su bili ili žrtve drugih osoba u sredini u kojoj su živeli, ili direktne ili indirektne žrtve nasilja u porodici, što je i najčešći razlog za izmeštanje iz porodice, jer odnosi unutar porodice mogu da budu duboko poremećeni“.

Zadatak i Centra za socijalni rad i zaposlenih u Domu Duško Radovića je da se nasilje spreči.

„Najveći broj naših štićenika su ovde iz raloga ekonomskog nasilja, porodice su jako siromašne, svi su prošli neki period lišavanja i zanemarivanja, negde čak ne iz svesne namere ili nemarnostisvojih roditelja, već samo zbog samo siromaštva. Osnovna zajednička uloga nas i Centra za socijalni rad je da tim mladim ljudima pomognemo da se trauma koje su preživeli i sa kojom su došli ublaže, da im pomognemo da izaberu korisne modele u pogledu vrednosti kako moralnih tako i socijalnih, da im pomognemo da se profesionalno osposobe, najčešće pohađaju srednje škole ili ako su već propustili perod za obrazovanje upućujemo ih na Radnički univerzitet, kada se procenjuje za koje zanimanje ili delatnost bi štićenik mogao da se osposobi. Za neke od njih pokušavamo da nađemo posao, neki su se već zaposlili. Ipak, veliki broj njih, nažalost, mora da se ipak snalazi sam.“

Vršnjačko nasilje

Zdravka Gigov kaže da je okidač za vršnjačko nasilje najčešće  porodično nasilje gde deca dobijaju kao model ponašanja nasilan način rešavanja odnosa u konfliktnim situacijama.

„Nasilje u porodici je transgeneracijski model ponašanja, gde se poput epidemije nudi i detetu koje odrasta u porodici i suočava se sa fenomenom nasilja. Što se tiče vršnjačkog, situacija je takva da je sve surovije i okrutnije, ali se mnogo priča i o jednom i o drugom fenomenu, što je dobro budući da je do skoro bilo tabu tema. Najbolji način da se nasilje suzbije ili spreči je podizanje svesti, rad na vaspitanju dece i mladih počev od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, tj. sve ono što podrazumeva kvalitetan vrednosni i moralni sistem“.

Ona ističe da se ni deca ni roditelji ne mogu izolovati iz socijalnog konteksta u kome opstajemo svi.

„Činjenica je da su roditelji prinuđeni da veliki deo vremena provode van svojih porodica, možda se tu i izgube nadzor i kontrolu nad ponašanjem dece, možda se prekinu emotivne veze koje povezuju članove jer su roditelji prinuđeni da rade da bi mogli da im priušte kvalitetniji život, nauštrb onoga što je zapravo uloga roditeljstva. To ne može da se izbegne jer mnogi od nas ne rade više od 7 do 14 sati, a ostatak vremena provode sa porodicom. Borba za opstanak odražava se na odrastanje dece“.

Kako sprečiti pojavu vršnjačkog nasilja

„Moja preporuka je da roditelji prosto vole svoju decu, da sačuvaju kontekst emotivne bliskosti, poverenja, da poznaju svoje dete, društvo i okruženje u kome se ono kreće. Na taj način će u periodu adolescencije kada počinje prirodni bunt protiv svega deca će imati već dovoljno usađenog kroz vaspitanje, obrazovanje i samu ljubav kao i emotivnu povezanost da iako se dešava nešto ružno imati i moći sa nekim to da podele.

Naši štićenici prolaze jedan period borbe koliko će biti prihvaćeni, da li će biti suočeni sa tim da su domska deca, da naiđu na situacije da nisu adekvatno prihvaćeni i imaju osećaj odbačenost“.

Zdravka Gigov napominje kako u Domu nastoje da u saradnji sa školama, njihovi štićenici stvore vršnjačke kvalitetne kontakte u okviru škola koje pohađaju.

„Svi prolazimo kroz te situacije da nismo svi prihvaćeni ’’na prvu’’, međutim mladi i deca lakše uspostavljaju kontakte, ali lakše su i granice kidanja među njima.“

Saradnja sa Policijom i Opštinom Pantelej

Dom Duško Radović nalazi se na teritoriji Opštine Pantelej. Zdravka Gigov kaže da je važna saradnja Ustanove sa Opštinom na čijoj je teritoriji, kao i sa ostalim institucijama, ali i sa policijom.

„Imamo dugogodišnju saradnju, redovno nas obilaze i zadovoljni smo kvalitetom saradnje. Dešavalo se da neko od naših štićenika, naročito onima kojima treba vreme da se adaptiraju na odvojenost od porodice, prijatelja i sredine u kojoj su odrastali, u periodu privikavanja bez dozvole pobegnu iz Doma, naša obaveza je da to prijavimo policiji, a oni reaguju brzo. S obzirom da se nalazimo na teritoriji Opštine Pantelej, sve aktivnosti koje se dešavaju a u interesu su sa našom delatnošću, otvoreni smo za svaku saradnju koja je u interesu nas i naših korisnika. Ko god iz neke ustanove, udruženja, društva, institucije izrazi želju da se druži sa našim štićenicima, važno je za nas kao ustanovu i za Opštinu Pantelej.“

Projekat "Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?" podržali su Grad Niš i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara