Home  |  Program  |  Projekti  |  Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?  |  Prepoznajmo agresivnost naše dece i pomozimo im da je kontrolišu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili..?

17. 12. 2019. Niš

Izvor: City Online

Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?

Prepoznajmo agresivnost naše dece i pomozimo im da je kontrolišu

Četiri meseca ekipa portala City radija se bavila istraživanjem problema vršnjačkog nasilja. Fokus nam je bio usmeren ka deci, roditeljima i nastavnom osoblju niških osnovnih i srednjih škola. Razgovarali smo sa njima ali i sa stručnjacima, psiholozima, pedagozima, policijskim službenicima koji se bave maloletničkom delinkvencijom.

Iako je opšti utisak da se o samom pojmu "vršnjačko nasilje" nikada nije više govorilo a da škole nikada nisu bile angažovanije na prevenciji istog, podaci iz različitih izvora i dalje ukazuju da nasilje među decom ne jenjava. Naprotiv, svi pokazatelji idu u smeru toga da se beleži rast broja incidenata a da se starosna granica kada se deca prvi put suočavaju sa nasiljem, pada na sve mlađe uzraste.

Gde leže koreni nasilnog ponašanja, da li ih razvijamo u okviru porodice, da li smo, i u kojoj meri, svesni težine tog problema? Pitanja su mnogobrojna, a odgovori raznovrsni.

Većina dece sa kojom smo razgovarali prepoznaje problem bezbednosti kao takav, ali takođe i veliki deo njih  je sklon da pravda neke vidove nasilja izrazima poput "obična tuča, par šamara i to je to". Posebno zabrinjava i da mnoga deca nisu svesna da vređanje, ismevanje ili isključivanje drugova takođe predstavlja poseban vid svakodnevnog i ništa manje opasnog po dečju dušu nasilja. Ponekad i mnogo opasnijeg od udarca rukom.

Utoliko je odgovornost odraslih veća. Za sam kraj ovog serijala dobro je da se podsetimo šta treba da radimo kada se nađemo "oči u oči" sa nasiljem drugog deteta nad našim ili našeg nad tuđim svejedno je.

Stručnjaci savetuju šta da se radi u takvim situacijama. Evo tih saveta:

1. Važno je reagovati, uvek i bez odlaganja, na sva agresivna i nasilna ponašanja, pre nego postanu intenzivnija.

Reakcijom sprečavate da takvo ponašanje deteta postane uobičajeno, preventivno delujete da ne dođe do izopštenja deteta od strane vršnjaka ili da se ne pretvori u tzv. dežurnog krivca. Što je najvažnije, time šaljete jasnu poruku da takvo ponašanje nikome nije prihvatljivo. Iako je veoma teško ponekad ostati hladne glave, trudite se da uvek očuvate kontrolu i nad sobom i nad situacijom. Na taj način, i svom detetu ali i drugoj deci ulivate osećaj zaštićenosti u trenutku kad izgube kontrolu nad svojim postupcima.

Otvoreno i bez uvijanja treba razgovarati sa detetom, pogotovo ako je ono izvor nasilja u školi. Ponekad se u ulozi nasilnika mogu naći i deca koja su kod kuće mirna i veoma poslušna.

2. Važno je da se prepozna nasilno ponašanje!

Kako to učiniti?

Upitajte se da li vaše dete ugrožava sebe, drugu decu ili odrasle? Da li nekog povređuje? Da li oštećuje prostor ili materijalne stvari?

Ako je odgovor na sva ova pitanja potvrdan a ukoliko takvo ponašanje provocira bes ili ljutnju kod odraslih koje se teško kontrolišu, možete reći da se radi o nasilnom/agresivnom ponašanju.

3. Nasilno i agresivno ponašanje nisu jedno te isto!

Dok je nasilno ponašanje namerno, sa ciljem da povredi sebe ili drugog, psihički ili fizički, agresivno ponašanje može biti impulsivno a može biti i samoodbrambeno. To treba razlikovati. I protiv jednog i protiv drugog se treba boriti staloženo i hladne glave a u slučaju kada, i pored najbolje volje, ne postižemo pozitivne promene kod deteta treba obavezno uključiti i stručnjake.

Nikada ne treba smetnuti sa uma da iako na pojačanje agresivnog ponašanja kod dece mogu da utiču nasledni faktori, porodično okruženje i vaspitanje, sociološke nepovoljne pojave, mediji ono ipak jeste pre svega naučeno ponašanje, koje može da se menja drugačijim vaspitnim obrascima.

Isto tako, ako se dete ne nauči da kontroliše svoju agresivnost, ona postaje trajna i stabilna crta ličnosti i karaktera koja se zadržava sve do zrelih godina.

Projekat "Vršnjačko nasilje - stvarnost ili slučajnost?" podržali su Grad Niš i Ministarstvo kulture i informisanja.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara