Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Zaštitimo svoja potrošačka prava

21. 12. 2016. Niš

Izvor: City radio

8 osnovnih prava potrošača

Kada kupujemo hranu, garderobu, električne uređaje, planiramo putovanja – nalazimo se u ulozi potrošača. Pri tome očekujemo da roba, odnosno usluga koju pribavljamo ima određeni kvalitet - da je ispravna, sigurna, pouzdana. Kako bismo se zaštitili kao potrošači, trebalo bi da poznajemo zakone koje propisuje država a kojima se garantuju naša osnovna potrošačka prava – pravo na zaštitu zdravlja, bezbednosti i imovinskih interesa. Sa druge strane država bi trebalo da se postara i da se ti zakoni sprovode.

Ukoliko već niste upoznati sa svojim potrošačkim pravima možete se informisati putem sajtova Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a sve potrebne informacije možete naći i na sajtu Centra za potrošače Forum, koji pokriva Jugoistočnu Srbiju. Ovi sajtovi mogu da nam pomognu da se upoznamo sa svojim pravima, kao i efektivnim načinom za njihovu uspešnu realizaciju. Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje obmanjujuće poslovanje, a trgovci moraju biti otvoreni i iskreni prema potrošaču, ističe se na sajtu Ministarstva.

Ono što treba da znamo je da se Zakon o zaštiti potrošača ne primenjuje na ugovorne odnose dva fizička lica, već se primenjuje kada ugovor zaključuju potrošač (fizičko lice) i pravno lice, odnosno preduzetnik.

Evo nekoliko korisnih informacija na koje vas podsećamo.

Na opravku i zamenu robe, odnosno usluge imamo pravo 2 godine, iako nemamo garanciju. Pravo da se predomislimo, ukoliko smo naručili robu preko interneta, TV prodaje, kataloga, na prezentaciji ili od prodavca koji nam se pojavio na vratima, imamo 14 dana . Rok u kome prodavac mora da odgovori na reklamaciju je 8 dana, a 15 dana imamo rok za rešavanje reklamacije, gde su izuzetak  nameštaj i tehnička roba, kada je rok za rešavanje reklamacije 30 dana. Takođe, 30 dana je rok u kome je prodavac dužan da nam isporuči robu, ukoliko nije drugačije ugovoreno. 

Kako se ističe na sajtu Centra za zaštitu potrošača Forum još od oktobra meseca 2002. godine, kada je u Nišu osnovan ovaj Centar, on se drži 8 osnovnih prava potrošača, koja ujedno i određuju oblast kojom se bave. 

Prvo pravo je pravo na zadovoljenje osnovnih potreba.Ono podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

Sledi pravo na sigurnost a podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

Kao treće, navodi se pravo na informisanost, koje podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

Sledeće je pravo na izbor. Ovo pravo podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

Da se čuje glas potrošača – peto pravo, podrazumeva zastupljenost interesa potrošača u procesu donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača, kao i razvoja novih proizvoda i usluga.

Sledeće je pravo na obeštećenje. Ono podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

Na sedmom mestu je pravo na obrazovanje i podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

I kao osmo pravo navodi se pravo na zdravu životnu sredinu, a  podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

Generalna skupština UN je rezolucijom 39/248 usvojila Uputstvo za zaštitu potrošača, 9. aprila 1985. godine, a uputstvo daje vladama, posebno zemljama u razvoju, okvire za razradu politike i zakonodavstva u oblasti zaštite potrošača. 

Ovim uputstvom su proklamovana i osnovna prava potrošača koja vlade zemalja članica UN treba da  ispoštuju.

Kako se navodi na sajtu Centra, u bivšoj Jugoslaviji, prava potrošača nisu nigde bila eksplicitno naznačena, a elementi zaštite potrošača su samo delimično bili ugrađeni u pojedina zakonska akta. Prethodni politički sistem i izvršna vlast, nisu hteli, ili nisu smatrali za potrebnim da se građani posebno zaštite u njihovoj ulozi potrošača.

„Time je, sa stanovišta vlasti, ta uloga bila minimizirana na zaštitu prava potrošača jedino, a i to delimično, sa stanovišta javne potrošnje i zadovoljenja nekih opštih principa kvaliteta roba i pružanja usluga. Sa stanovišta potrošača, mogućnost izražavanja njihovih stavova je bila skoro nikakva, a njihovo pojedinačno izražavanje mišljenja (zahtevi, žalbe, primedbe, sugestije ...) bilo je skoro zanemarljivo“, piše na sajtu Foruma.

Donošenjem saveznog Zakona o zaštiti potrošača, tek jula 2002. godine,  prvi put se u našoj zemlji detaljnije, objedinjeno na jednom mestu, rešavaju pitanja zaštite potrošača, a konačno septembra  2005. godine Republika Srbija donela je svoj prvi Zakon o zaštiti potgrošača u kome su takođe propisana i sva Osnovna prava potrošača koja su proklamovana Rezolucijom UN.

Serijal tekstova „Zaštitimo svoja potrošačka prava“ realizovan je uz podršku Gradske Opštine Pantelej.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara