Home  |  Sport  |  Asovi koji su doveli Radnički do polufinala Kupa UEFA „zaboravljeni“ od aktuelnog rukovodstva kluba
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sport

10. 04. 2017. Niš

Autor: Aleksandar Đokić, Foto: FB Zoran Milenković Izvor: City Radio

Asovi koji su doveli Radnički do polufinala Kupa UEFA „zaboravljeni“ od aktuelnog rukovodstva kluba

Malo klubova i iz nekadašnje SFRJ može da se pohvali uspehom koji je Radnički iz Niša postigao u sezoni 1981/1982 godine, kada se naš klub plasirao u polufinale Kupa UEFA. Pre nekoliko dana tadašnji igrači obeležili su 35 godina od ovog podviga, a kako nam je rekao golman zlatne generacije Radničkog, Zoran Milenković, na proslavu je bilo pozvano i aktuelno rukovodstvo kluba, ali im se niko nije odazvao.

Golman najuspešnije generacije Radničkog iz Niša, Zoran Milenković, kaže za City radio da je taj rezultat bio veliki, posebno ako se uzme u obzir da je liga tadašnje SFRJ bila izuzetno jaka, a za ulazak u polufinale Kupa UEFA i tadašnji kvalitet fudbala, što je sada misaona imenica za gotovo sve klubove bivše države, naš sagovornik vidi više razloga.

“Tada mladi igrači nisu odlazili rano u inostranstvo, kao što je to sada slučaj, pa su klubovi imali puno vremena da stvaraju igrače a samim tim i kompaktan tim”, objašnjava Milenković.

On dodaje da je Radnički tih godina “uspeo da razbije veliku četvorku, Zvezdu, Partizan, Hajduk i Dinamo”, jer je ceo tim bio na okupu 3-4 godine.

Kvalitetna igra i tim koji je konstanto napredovao krunisana je u sezoni 1981/1982 godine, kada je naš klub došao do polufinala Kupa UEFA.

“Sa takvim uspehom mali broj klubova može iz tadašnje SFRJ da se pohvali”, ističe Milenković.

Na ovogodišnju proslavu koju su organizovali tadašnji igrači bilo je pozvano i aktuleno rukovodstvo ali se kako nam je rekao Milenković niko iz kluba nije odazvao pozivu.
“Mi to ne organizujemo samo zbog nas već i zbog kluba, međutim rukovodstvo nije zainteresovano za obeležavanje jubileja”, kaže Milenković, i dodaje da je tako nešto teško objašnjivo.

“U klubu su ljudi koji nemaju nikakve veze sa istorijom Radničkog, čak nisu ni iz Niša, direktor kluba je iz Novog Sada, potpredsednik i ne znam odakle je, takođe ni Tončev nije odavde”, ističe Milenković.

Ovakav odnos ne samo ovog već mnogih rukovodstava Radničkog godinama unazad, Milenkovića ne iznenađuje s obzirom da u Radničkom pa i u mnogim drugim klubovima u Srbiji nema nijednog veterana ni u Skupštini kluba.

“To je situacija u Radničkom kao i u svim klubovima, sve je politika”, smatra Milenković.

Govoreći o aktuelnoj situaciji u Radničkom i kompletnom Srpskom fudbalu Milenković ističe i da će teško neki od klubova postići uspeh kakav je postigao Radnički, a razloga ima mnogo.

“Mladi odlaze u inostranstvo, imamo veliki odliv igrača, kakva je situacija u zemlji takva je i fudbalu. Jedino moguće rešenje je privatizacija klubova, ali je pitanje da li će i kad će uopšte doći do toga”, kaže Milenković.

Podsećamo, Radnički je te slavne 1981/1982 godine eliminisao Napoli, Fejenord, Grashopers, Dandi Junajted, da bi u prvoj polufinalnoj utakmici bio bolji od Hamburgera sa 2:1, što u revanšu nažalost nije bilo dovoljno za finale.

Ipak treba imati u vidu da je tada Radnički napravio uspeh epskih razmera, posebno ako se uzme u obzir da su u tadašnjem Kupu Šampiona igrali samo prvaci država, a ostali koji su se plasirali u domaćim prvenstvima Kup Uefa, pa je samim tim to takmičenje bilo po mnogima jače i interesantije od sadašnje Lige Evrope u kojoj naši klubovi, ili bar većina njih kako mnogi vole da kažu, ispada u „sezoni kupanja“.     

Niš je te sezone bio fokusiran samo na Radnički. Prema svedočenjima naših starijih sugrađana, zatvarale su se radnje, prodavnice, kad je igrao Radnički, karte su se prodavale za nekoliko sati, pa su samo najsrećniji, najbrži i najsnalažljiviji mogli na utakmicu, dok su ostali sedeli pored radio prijemnika, ili čekali TV prenos.

Ulicama je ističu starije Nišlije vladala karnevalska atmosfera, automobili su trubili a bilo je kako tvrde čak i skraćenja časova u školama, jednostavno sve je bilo podređeno Radničkom.

Trideset pet godina kasnije, za Radnički ali i za kompletan srpski ali i fudbal u zemljama bivše Jugoslavije, znamo gde se na žalost nalazi.

Za najuspešnije klubove danas je prioritet plasman u Ligu Evrope u najboljem slučaju u Ligu Šampiona, što je od raspada SFRJ pošlo za rukom samo Partizanu i Dinamu iz Zagreba ali se u tom takmičenju uopšte nisu proslavili a daleko su od većeg uspeha i u ligi Evrope. Uspeh koji je tada postigao niški klub je misaona imenica za bilo koji tim sa prostora bivše zemlje.

Za trenutno stanje u srpskom fudbalu ima mnogo razloga, ali ne postoji ni jedan razlog za ingorisanje bivših i aktuelnog rukovodstva, koji “zaboravljaju” one koji su donosili toliku sreću Nišu, tih godina. Bilo bi dobro da su upravo oni i organizovali proslavu povodom ovog i prošlih jubileja a ne igrači koji su sjajnim igrama usrećili veliki broj Nišlija a naš grad upisali velikim slovima na evropskoj fudbalskoj mapi.  

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage