Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Fudbal

15. 09. 2012. Čair

Autor: Dragan Kocić Izvor: City radio

Radnički premijerno na Čairu

Niški Radnički danas dočekuje Smederevo u okviru 5. kola Superlige na novom stadionu na Čairu. Konačnu odluku o odigravanju meča u Nišu doneli su juče čelnici Fudbalskog saveza Srbije.

Ovo će biti prvo predstavljanje niškog Radničkog domaćoj publici od kako se ekipa vratila u "elitno" takmičenje. Iako je formalno Radnički već odigrao jedan meč kao domaćin, protiv kragujevačkog Radničkog, ova utakmica je igrana u Jagodini jer rekonstrukcija stadiona Čair nije bila gotova. Nažalost, stadion i dalje nije gotov uprkos svim najavama da će radovi biti završeni do početka sezone, ali iz FSS smatraju da zadovoljava elementarne uslove za odigravanje meča.

Utakmica protiv Smedereva igra se u 16:30, a kapije stadiona biće otvorene 2 sata ranije, da bi se izbegle eventualne gužve. U prodaju  su putene zapadne i južna tribina, po cenama: zapad - 300 dinara i jug - 150 dinara. Ukoliko se ispostavi da interesovanje prevaziđe kapacitete ovih tribina, pred utakmicu će biti puštena i severna tribina. 

Inače, "sever" i "jug" stadiona su potpuno završeni i postavljene su nove stolice. Na jugu je "igrom boja" stolica napisano MERAKLIJE, a na severu ČAIR. U toku su radovi na istočnoj tribini koja je značajno proširena, a ZAPAD nije ni "taknut".

Radnički trenutno zauzima 11. mesto na tabeli Superlige, a ako danas pobedi, može se značajno približiti gornjem delu tabele. 

Komentari (3)

ostavi komentar
pon

17.09.

2012.

Vesna Zakonović Arežina, voditeljka S radija [neregistrovani] u 12:39

Sin Ivana Krstića Belog morao da kupi kartu

Mom Beliju...
Bila sam u Nišu.
Da vidim mamu i sestru.
I da navijam. Jer je počelo prvenstvo.
Sestrićevo.
I navijala sam.
I prvi put posle tragedije odgledala celu utakmicu. Na terenu koji je pre dvanaest godina odneo mog Belija. Mog druga. Prijatelja. Zeta. Oca mog sestrića. Muža moje rođene sestre. Najboljeg mladog igrača nišhkog Radničkog.
Ponedeljak. Dvadeset deveti maj. Godina dvehiljadita. Osamnaest sati i dvadeset dva minuta.
Udar groma.
Osam minuta pre kraja zvanično poslednjeg treninga u sezoni.
Svi su popadali od jakog udarca.
Ali samo moj Beli nije ustao.
Moj najbolji Beli, juniorski reprezentativac, najlepši osmeh i najveselije biće, otac, tada jednomesečnog Ivana.
Njegov dvadeseti rođendan dočekali smo na groblju.
I svaki sledeci ...
Teren na kojem je poginuo posećivala sam jedino na godišnjicu smrti i dan rođenja. Da ponovo pitam zašto baš on, i zašto on, i zašto sa devetnaest godina, i zašto da moj mali Ivan raste bez tate...
Tupo. Nemo. Besno.
Ali sam morala dalje.
Ako je mogla moja Ana, ako su mogli njegovi roditelji, morala sam i ja...
Dvanaest godina posle sedim na toj tribinici i navijam za Ivana Krstica juniora, koji me svakim pokretom i šutom podseti na svog tatu.
I nisam verovala kad je kao petogodišnjak krenuo da pika loptu, da će zavoleti fudbal zbog igre, a ne samo zbog sećanja na velikog Belija... Nisam...
Ali on je sada kapiten, ozbiljan igrač sa ozbiljnom tehnikom, nadimkom, i željom da bude kao njegov tata, i još veći i još bolji...
Jer kroz malog Ivana živi i sećanje na velikog Belija i sve što je veliki Beli uradio za svoje "Real s Nišave" i grad u kome je rođen...
A šta je taj grad uradio za njega?
Manite me jebene patetike i poruka iz telegrama, sitnih i velikih obećanja, rukovanja i slikanja za lokalne televizije.
Dvanaest godina gledam kako se moja sestra, samohrana majka sa dvadeset godina, bori da svoje dete izvede na pravi put, dok joj vi platu dajete na svakih šest meseci, dugujete, ćutite, i sve to na istom mestu gde je Beli zauvek ostao?
Nije vas sramota?
Nije vas strah tamo neke pravde, koja mora da postoji, pišam se i na nju, koliko je spora...
I sada... Veliki početak, veliki start, Radnički ponovo u krugu pobednika, utakmice na Čairu...i Belijev sin, član vaše mlade ekipe, kome niste mogli da poklonite ni jebenu kartu za utakmicu?
Nego ste poručili da se karte kupuju?
A dok je njegov tata svojim pobedama gradio i punio tribine, tada vam je bio dobar?
Čak i kada ste mu, pored kovčega obećavali da ćete pomoći njegovom sinu i porodici, gurali ste se pred kamere da vam poveruje narod ispred TV-a?
Prodali ste se do kraja... za pišljivih trista dinara, gospodo.
Mada , Belijevoj porodici dugujete mnogo stotina hiljada više.
Za sve ove godine lažne priče.
I nije stvar u parama.
Nego u postovanju.
Obećanju.
Suštini.
Nemate vi pojma šta to znači, a i što bi...
Vaša deca su živa, zdrava, odrasla, ne nedostaju vam do bola svakoga dana, kao Beli nama...
Sitne duše prodane.
Da si živ Beli moj, pa da vidiš kome si poklonio svoj život...
Da si živ pa da čujes šta govore one koje si voleo najviše na svetu.
Beli moj, da si samo tu...
Počivaj u miru, legendo!
Voli te tvoja svastika.
I da znaš, Meraklije i dalje za tebe navijaju.
Ljubav živi.

Odgovori
sub

15.09.

2012.

bobanmalta [neregistrovani] u 13:39

podrska

ajmo radnicki,ajmo meraklije,ajmo NIS

Odgovori
sub

15.09.

2012.

milan [neregistrovani] u 11:08

sramota kluba

postavani gospodine sekratraru kluba kako te nije sramota da naplacujes kartu za dete ciji je njegov otac poginuo za klub bruke jedne sta vam znacu tih trista dinara

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije