Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ostali sportovi

01. 04. 2011. Za pravilan razvoj tela i duha

Školica sporta "Korak po korak"

Mnogim klincima u Nišu, omiljene ličnosti su Nikola i Miki, sa kojima se druže, trče, skaču, plivaju, poveravaju im svoje snove. Dva puta nedeljno bave se sportskim aktivnostima u sali, a subotom uče da plivaju na čairskom bazenu. I deca i roditelji jedva čekaju te časove.

Da bi pravilno razvilo telo, razvilo motoričke sposobnosti i povećalo mogućnosti za ostvarivanje nekih sportskih rezultata u budućnosti, neophodno je da se dete do desete godine razvija kroz bazične sportove. Zbog nedovoljne fizičke aktivnosti, deca školskog uzrasta imaju deformitete kičme i druge vrste poremećaja, a povećana je i gojaznost. Sa ciljem razvoja sporta i rekreacije, diplomirani pedagozi fizičke kulture, Nikola Stamenković i Miroslav Andonović, osnovali su Sportsko rekretavni klub "Korak po Korak" u avgustu 2009. u Nišu.  Sa njima smo porazgovarali o značaju bavljenja sportskim aktivnostima dece uzrasta od 4 do 10 godina, sa kojom uspešno rade već 2 godine.

City: Kako je nastala školica sporta Korak po korak?

Nikola: Deca u školi provode od 6 do 8 sati dnevno, gde se uglavnom bave rešavanjem misaonih zadataka. Obiman program od njih zahteva i veliki rad kod kuće i to u sedećem položaju. Prema nekim istraživanjima od 1 -3 sata provedu uz kompijuterske igrice ili TV. Kada se sve to uzme u obzir, deci ostane veoma malo vremena za fizičke aktivnosti. To je jedan od glavnih problema današnjice i naša školica sporta se trudi da ponudi deci aktivnosti, kako bi se smanjilo vreme koje provode uz računar ili TV, a povećala njihova fizička aktivnost. Kako bi se pravilno razvijalo i motorički oblikovalo dete do svoje 10-e godine, mora da se bavi nekim od bazičnih sportova. To su gimnastika, plivanje i atletika.

Glavni cilj nase školice je razvoj dece kroz igru i sport. Tu mislimo na razvoj motoričkih i intelektualnih sposobnosti, na preventivu od raznih deformiteta, kao što su deformiteti stopala, kičme i grudnog koša. Pored toga naš cilj je i socijalizacija dece.

U nasu školicu dolaze deca uzrasta od 4 do 10 godina, i zato mi svoj rad baziramo pre svega na igri. To se naročito odnosi na najmlađe. Oni kroz igru, nesvesno, mnogo toga i nauče. Ono što je važno, kroz igru, vežbe i druženje, deca se postepeno osobadjaju nekih strahova, postaju otvorenija, komunikativnija, a sve se to odražava i prenosi na svakodnevne aktivnosti koje imaju kod kuće, u vrtiću ili školi.

City: Šta pokazuje vaše iskustvo, sa kakvim problemima se suočavaju deca sa kojom radite?

Nikola: Glavni problem dece je nedovoljna aktivnost koja prouzrokuje razne deformitete. Mi na svaka tri meseca radimo testove motoričkih sposobnosti. Motoričke sposobnosti su brzina, snaga, fleksibilnost, koordinacija pokreta. Na osnovu tih testova možemo da vidimo koliko je dete napredovalo. A krajnji cilj je da na osnovu tih testova i kroz rad sa decom kasnije predložimo roditeljima sportove kojima bi dete moglo da se bavi, odnosno za koji sport dete ima najviše talenta.

Testove radimo uz pomoć lekara, koji prethodno vrše pregled dece i registruju deformitete. Nažalost, svako drugo dete ima neki od deformiteta. Najčešći je deformitet stopala. Postoje 4 stepena deformiteta. Prvi je najblaži, četvrti najjači.Testovi pokazuju da deca imaju i drugi i treći i četvrti stepen deformiteta stopala, što je veoma poražavajuće.

Zatim slede deformiteti kičmenog stuba i grudi. Deformiteti kičmenog stuba su kifoza, skolioza i lordoza. Postoje strukturalni i funkcionalni deformiteti. Kod funkcionalnih deformiteta zahvaćeni su mišići i sva deca ih imaju. Oni mogu vežbama da se isprave. Strukturalni podrazumevaju deformitete kostiju i tu fizicka aktivnost ne pomaže, već samo hirurška intervencija.

Uzrok mnogih deformiteta, naročito deformiteta stopala, je gojaznost, a imamo sve više gojazne dece. Prema nekim istraživanjima od pre deset godina, svako deseto dete ima neki od deformiteta i zato je fizička aktivnost neophodna.

Do 10-e godine visok je procenat otklanjanja deformiteta, ali od 10-e godine, posebno sa ulaskom u pubertet, to je sve teže.

Mi se ne bavimo samo korektivnom gimnastikom, već je nas cilj da pre svega ukažemo roditeljima ukoliko dete ima neki problem. To postižemo uz pomoć lekara koji nakon pregleda daju savete roditeljima, a svako dete dobije CD sa vežbama, koje mogu regulisati ili ublažiti problem. Tu je veoma važna uloga roditelja, koji bi trebalo da dodatno vežbaju sa svojim detetom kod kuće ili da se u zavisnosti od deformiteta obrate lekaru. Ponavljam, veoma je važna angažovanost roditelja, kako bi se rešio određeni problem, jer deca treba pojedine vežbe da rade svakodnevno u odredjenom periodu, a mi u školici ne možemo sa samo dva treninga nedeljno da postignemo uspeh.

City: Školicu ste ciljano nazvali Korak po korak?

Miki: Naziv naše školice sporta Korak po korak, već ukazuje na to da mi decu postepeno uvodimo u sport. Krećemo praktično od nule. Postepenim radom i vežbanjem kod njih razvijamo motoričke sposobnosti i sa ciljem da dobiju neka predznanja za odredjene sportove, kojima će se kasnije eventualno baviti. Mi radimo sa decom od 4 do 10 godina i bavimo se bazičnim sportovima. Neki sportovi se preporučuju tek posle 10-e godine, poput košarke i odbojke, sa fudbalom može da se počne i ranije, kao i sa plivanjem, čak od 5-e godine, sa gimnastikom od 6-e. U našoj školici deca naprave prve korake ...

Nikola: Mi smatramo da je prerano bavljenje nekim od sportova greška. Roditelji su ponekad preambiciozni želeći da im se dete bavi nekim sportom, a ono još uvek nije spremno za to i motorika mu je nerazvijena. Zato je naša školica neki prvi detetov korak u svet sporta. Mi ih učimo da pravilno hodaju, da trče, da skaču, radimo modifikovanu gimnastiku, atletiku za taj uzrast, radimo i sportove sa loptom, kao sto su košarka, rukomet, odbojka i fudbal, ali je sve to prilagodjeno uzrastu i te vežbe su samo baza, kako bi se deca što bolje razvila i kasnije uspešnije bavila nekim sportom, za koji su pokazali poseban talenat, a na šta mi ukazujemo roditeljima.

City: Kakvi su planovi za budućnost?

Miki : Mi za sada, dva puta nedeljno, držimo časove deci u sali OŠ Duško Radović i u sali Ekonomske i Trgovačke škole. Subotom su časovi plivanja na bazenu sportskog centra Čair. Deca se veoma brzo naviknu na aktivnosti u vodi i zavole treninge plivanja. Nas cilj je da ih naučimo bazičnim pokretima u vodi, kako bi brzo i pravilno naučili da plivaju. Kako je reč o maloj deci, to nije jednostavno. Potrebno je mnogo strpljenja, vremena i rada. Plivanje je jako korisno i naš savet je da budu uporni. Oni se brzo naviknu, oslobode se i zavole vodu. Trudićemo se da odaziv dece bude masovniji, i da i dalje u radu sa decom razvijamo njihovu ljubav i pravilan odnos prema sportu, a sa ciljevima o kojima smo već govorili.

City: Koliko znam vaši mali sportisti već osvajaju “medalje”?:)

Nikola: Pored svega što radimo, trudimo se i da ih motivišemo. Na kraju školske godine deca dobijaju „medalje“, koje im veoma znače. One su potvrda da su bili dobri i uspešni i veoma im se raduju. Znajući da ih one očekuju na kraju, deca se jos više trude da postignu uspeh, da budu bolji na časovima. Zaista im mnogo znače, a naročito zato što su to prve medalje u njihovom životu. Naša poruka je da im ovim medaljama poželimo mnogo pravih medalja kasnije, ukoliko budu nastavili profesionalno da se bave nekim sportom.

City: Časovi fizičkog vaspitanja u nižim razredima osnovne škole veoma su važni. Medjutim, od ove školske godine, mnogi profesori fizičkog ostali su bez dela norme, jer su časovi vraćeni učiteljima. Postoji bojazan da će deca, u uzrastu kada im je pravilan fizički razvoj veoma važan, ostati uskraćena. Kako vi komentarišete novonastalu situaciju?

Miki: Ne umanjujući kompetentnost učitelja, ipak su za časove fizičkog vaspitanja stručniji oni koji su završili fakultet fizičke kulture, i sigurno će stručnije izvoditi vežbe na tim časovima. To je naročito važno, upravo zbog deformiteta koje treba prepoznati i vežbama donekle ispraviti. Ne kažem da učitelji nisu stručni, ali zaista njihov rad ne može se uporediti sa načinom na koji rade profesori fizičkog vaspitanja. Ukoliko se dete na pravilan način ne bavi fizičkom kulturom, manja je verovatnoća da će se sutra opredeliti za neki sport. Ti časovi su važni i zbog pravilnog fizičkog ali i psiholoskog razvoja deteta. Smatram da je bolje da sa decom u tim nižim razredima ipak rade profesori.

Nikola: Mnogi roditelji nisu u mogućnosti da priušte deci privatnu školu sporta, zato način na koji se radi sa decom u školi, može biti presudan i za odnos deteta prema sportu, a svakako i za razvoj deteta. Ipak su časovi fizičkog za većinu dece prvi susret, prvi kontakt sa sportom. Za sve u životu prvi kontakt je od velike važnosti. Nesporno je da će profesor fizičke kulture, koji se i obrazovao za taj posao, na bolji način da radi sa decom, od pretpostavimo učiteljice koja je pred penzijo

galerija slika.

Komentari (2)

ostavi komentar
ned

09.10.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 19:34

kontakt

Molim Vas posaljite mi broj telefona za kontakt, radi dogovora I upisa dece od 3 I 5 godina.
Unapred zahvalan.
Bojan

Odgovori
pon

03.10.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 18:59

adv.Nenad Menkovic

Molim
Posaljite mi broj telefona-Hvala

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije