Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

22. 04. 2014. Niš, Srbija

Autor: I.Petrović Izvor: N.Ozimić, "Logor na Crvenom krstu", Z.Milentijević, "Stradanje Jevreja u Logoru Crveni krst", D.Đorđević "Na konju s laptopom u bisagama"

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma:

Svaka žrtva treba da ima i ime i lice

U Srbiji je juče obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.To je ujedno bila prilika i da se setimo i odamo počast svim stradalnicima iz našeg grada.

Zakonom o državnim praznicima u Republici Srbiji, 22. april je ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.

Za datum obeležavanja je uzet 22. april 1945. - dan kada je grupa od 1.075 preostalih zatočenika krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo 127 se domoglo slobode.

Mnogo je ljudi koji su svoj stradalni put započeli baš u Nišu,  među žicama Logora na Crvenom krstu a okončali ga tragično na brojnim stratištima - od samog logorskog kruga, preko Bubnja, pa do plinskih komora na Starom Sajmištu. A broj onih koji su sprovedeni kroz kapiju tog logorskog zdanja je veličine jednog omanjeg grada - čak 30.000. Od formiranja prvog nacističkog konc-logora u Nišu, septembra 1941. pa do 14.septembra 1944., smatra se da je na brdu Bubanj streljano između pet i dvanaest hiljada nekadašnjih zatočenika.

Kako ugledni niški istoričar Nebojša Ozimić u knjizi "Logor na Crvenom krstu" navodi, u logoru je postojalo nekoliko kategorija zatočenika čiji su pripadnici doživljavali različitu sudbinu.

"Taoci su služili za streljanje u slučaju odmazde: za jednog ubijenog  okupatorskog vojnika 100, a za jednog ranjenog 50.Među taocima su, u više navrata, dovođeni i viđeniji građani, takozvani cvet niške čaršije. Sredinom oktobra 1941. godine izvršeno je masovno hapšenje viđenijih građana."

"Druga kategorija zatvorenika", nastavlja Ozimić, "bili su Jevreji,koji su u logor dovedeni radi psihičkog i fizičkog uništenja kao „niža’’ nearijevska rasa. Oni su u logoru bili privremeno, do dalje deportacije ili najčešće za masovne likvidacije na Bubnju. Obavljali su razne poslove u logoru, a posebno su bili određivani za kopanje zajedničkih raka na Bubnju. Na ovom poslu su ih, posle uništenja, zamenili Romi."

Zoran Milentijević u tekstu "Jevreji, zatočenici Logora Crveni krst", detaljno opisuje stradanje jevrejske zajednice u Nišu. Prema njegovim rečima, tragedija niških Jevreja smeštena je u godinu dana, od aprila 1941. do maja 1942. Od najpre evidentiranja Jevreja i njihove imovine, obeležavanja žutim trakama, preko hapšenja, interniranja u Logor Crveni krst i streljanja muškaraca na stratištu Bubanj pa do konačne faze kada su nacisti žene i decu deportovali na Staro Sajmište, gde su smatra se, svi doživeli užasnu smrt - gušenjem gasom. Na svom putu ka izvesnoj smrti, kroz logor su pored niških Jevreja, prošli i Jevreji, izbeglice iz drugih okupiranih krajeva ali i oni koji su dovoženi iz okolnih većih varoši.

Na ulicama Niša, dalje navodi Milentijević,  više se nisu mogli videti Jevreji sa žutom trakom oko ruke, ni na prinudnom radu. Na Sajmištu im se gubi svaki trag. Otuda se posle rata niko nije vratio. Šta se s njima desilo?

Prema do sada prikupljenim podacima i izjavama ljudi koji su bili neposredni svedoci događaja, može se izvesti zaključak da su, žene i deca, ugušeni u specijalnom automobilu Sauer koji je u te svrhe poslat iz Berlina, a zatim pokopani na poznatom stratištu Jajinci kod Beograda. 

Najmasovnija dva streljanja Jevreja iz Logora Crveni krst, izvršena su februara 1942., kao odmazda zbog proboja logoraša. Prema iskazima preživelih očevidaca koje Milentijević spominje 17.februar je dan kada je preko 1000 Jevreja streljano na Bubnju.

Treba svakako pomenuti i niške Rome i njihovo stradanje u Logoru. U knjizi istaknutog romologa Dragoljuba Đorđevića ("Na konju s laptopom u bisagama"), on navodi da se "etape stradanja Roma nešto razlikuju u odnosu na Jevreje pa i Srbe".

Pozivajući se na niškog hroničara M. M. Milovanovića, on opisuje kako je oktobra 1942 jedna velika grupa niških Roma dovedena u Logor, mada pre toga nisu bili mnogo uznemiravani pošto je za njih intervenisao reis-ul-ulema, ubedivši nemačke okupacione vlasti da Romi u Nišu pripadaju albanskoj narodnosti, da su muslimanske veroispovesti, sa zanimanjem. 

20.oktobra 1942., međutim, navodi Đorđević, svih pet romskih mahala je blokirano i premda su neki uspeli da pobegnu, 370 Roma je uhapšeno i dovedeno u logor. I iz okolnih gradova Romi su dovođeni u logor. Koliki je tačan broj streljanih Roma još uvek nije poznato a pominje  se brojka od 260. Mnogi Romi su deportovani u logore smrti širom Evrope, poput Aušvica ili zloglasnog logora Birkenau, gde a istoričari to potvrđuju, su osim prinudnom radu bili podvrgavani i medicinskim in vivo eksperimentima.

Osim viđenijih Nišlija i niških Jevreja, u logoru su postojale još dve kategorije zatočenika. Istoričar Ozimić u svojoj knizi beleži da su treću grupu zatvorenika činili ljudi za koje se sumnjalo da pripadaju ili sarađuju sa Narodnooslobodilačkim (partizanskim) pokretom (NOP) i njihovim vojnim jedinicama. Iz ove kategorije, navodi dalje autor,  uzimani su zatvorenici radi streljanja zbog odmazde i izdvajali kontigenti za internaciju u Nemačku ili Norvešku.

"Četvrtu grupu zatvorenika činili su uhapšeni i dovedeni pod optužbom da pripadaju ili sarađuju sa ravnogorskim pokretom i četnicima pod komandom ratnog ministra vojnog armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, odnosno vojskom Kraljevine Jugoslavije koja se nalazila u porobljenoj otadžbini (JVUO)." - beleži Ozimić, inače kustos Narodnog muzeja u Nišu koji je zadužen upravo za Logor na Crvenom krstu. 

Treba naravno pomenuti i hiljade onih kojima su zverska mučenja u logoru bila tek usputna stanica na putu ka još gorim užasima u logorima u Nemačkoj, Austriji, Norveškoj i drugim zemljama gde su bili internirani. Otuda se mnogi od njih nikada nisu vratili.

I zato ih  treba pamtiti. I treba se potruditi da umesto brojeva, svako dobije ime i lik. Da u sećanju dobiju ravnopravno mesto, baš kao što su ravnopravno delili stradalništvo na ovom i svim drugim mučilištima nejasnim normalnom umu.

 

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije