Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

21. 10. 2012.

Izvor: City radio, Agencije

Od nedelje sat vremena duže spavamo

Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 28. oktobra, pomeranjem sata unazad, sa 3 na 2 h. To nam donosi sat vremena više sna, ali i dodatni stres.

Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, utvrđeno je Zakonom o računanju vremena.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas prvi put je uvedeno 27. marta 1983. godine.

U nedelju, 28. oktobra prestaje letnje, a počinje zimsko računanje vremena. Pripremite se!

 

Sat vremena duže spavanja, ušteda energije ali i stres ?!

Nekada, kada nije bilo električnog osvetljenja, radnici su prestajali sa radom čim padne mrak pa se došlo na ideju pomeranja kazaljki i “produžetka” dana kako bi  radnici mogli da rade po dnevnom svetlu, što se može tumačiti i kao sat vremena duže eksploatacije. 

Danas se kao razlog navodi ušteda električne energije. 

Svetska zdravstvena organizacija, lekari i psiholozi uglavnom kažu da dan nakon pomeranja kazaljki unazad prouzokuje sledeće: ljudi su očajniji nego ikada, hormoni i nervni sistem se mogu poremetiti, radnici će obavljati poslove sa 50 % manje efikasnosti, imaće manjak energije i motivacije. 

Šta više, stručnjaci kažu da su ljudi cele nedelje posle pomeranja kazaljki mrzovoljni i promenljivog raspoloženja.

Ko je došao na ideju o pomeranju vremena?

Ideju o pomeranju kazaljki dao je Bendžamin Frenklin još u 18. veku, a engleski pisac Vilijem Vilet je ponovo oživeo 1907. godine. Nemačka je bila prva u kojoj je ova ideja počela da se primenjuje, 1915. godine. Godinu dana kasnije, ovaj primer počela je da sledi Velika Britanija, a veliki deo Evrope, Kanada i SAD za vreme Prvog svetskog rata.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time "produžava" dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.

Pomeranje kazaljki se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo. Pored Islanda, jedine evropske zemlje koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena, jesenas ni Rusi, prvi put posle 30 godina, nisu pomerali kazaljke časovnika unazad.

I Rusi ponovo vraćaju kazaljke ?

Prošle godine tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev ukinuo je vraćanje sata tokom zimskog perioda, a cilj ove mere bio je da tokom snežnog perioda dan bude duži. Promena vremena izazivala je "stres i oboljenja", te "poremećaj ljudskog bioritma".

Međutim, nakon što su se mnogi Rusi žalili da ne mogu da se izbore sa sumornim jutrima, sadašnji predsednik Vladimir Putin rekao je da se o svemu prilikom uvođenja ove mere možda nije dobro promislilo.

Predsedavajući komiteta za zdravlje u ruskoj Dumi, Sergej Kalašnjikov, predložio je  nacrt zakona kojim će se vratiti zimsko računanje vremena i 11 ruskih vremenskih zona, čiji je broj smanjen na devet 2010. godine. Kalašnjikov se nada da će novi zakon stupiti na snagu 28. oktobra, odnosno na vreme za vraćanje sata.

Astronomi  uglavnom protiv

Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije