Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

15. 10. 2017.

Autor: I. Petrović Izvor: City radio

Beli štap kao simbol samostalnosti

Od 1992. godine, preporukom Ujedinjenih nacija i Svetskog saveza slepih,15.oktobar obeležava se u celom svetu kao Dan belog štapa. Taj datum se inače u Americi obeležava još od 1964.godine u znak priznanja postignućima slepih i slabovidih osoba ali je akcenat na samom belom štapu kao simbolu njihovog nezavisnog kretanja.

Prema podacima Udruzenja "Beli štap", u Srbiji živi oko 12000 slepih i slabovidih osoba. Pri Savezu slepih i slabovidih osoba u Nišu ima 420 osoba. Od tog broja 370 je iz Niša a ostali su iz opština Svrljig, Doljevac i Gadžin Han. Kakav je položaj te društvene grupe i koliko kao zajednica brinemo da im omogućimo ostvarivanje osnovnih potreba i ljudskih prava?

Ne bi bilo pravedno reći da se baš ništa ne čini ali je svakako korektno ustvrditi da to nije dovoljno. Primera radi, u Nišu postoje dve lokacije na kojima su još 2011., postavljeni govorni aparati na semafore. Prvi se nalazi na raskrsnici Voždove i Stevana Prvovenčanog kod suda a drugi tik ispred pruge na Palilulskoj rampi. Ti semafori, koji olakšavaju prelazak ulice slepim osobama koje se samostalno kreću često su u kvaru, pa i trenutno oni kod Suda već dugo ne rade, što nije prvi put, o čemu smo pisali. Zanimljivo je da i kada rade govorni aparati - rade do osam uveče a posle toga ne. Kao da među slepim osobama nema onih koji bi kao i svako drugi možda prošetali i posle tog vremena.

A šta to znači za kretanje slepih i slabovidih osoba najbolje nam je nedavno objasnila psiholog i master komunikologije Marija Milanović koja je slepa i koja se samostalno kreće. 

“ Nažalost mnogi od njih sada ne rade, pa evo ne radi ni govorni semafor kod Suda. Cela ta raskrsnica je bila ozvučena a sada više nije i naravno moglo bi da se poradi na tome da se makar održava ono što imamo a da se kasnije unapređuje“ – kaže i objašnjava da je sada kada ne rade ponekad potrebno duže vreme da pređe ulicu uz nečiju pomoć.

U gradu su nakon rekonstrukcije trotoara u nekim centralnim zonama uradjene taktilne trake za kretanje slepih i slabovidih sugrađana ali se i o tome nije vodilo dovoljno računa pa su se često na njima zaticale arhitektonske barijere. Podsetimo se samo da je primerice, ispred Galerije Srbija dugo stajala umetnička instalacija Ljubav na samoj stazi za slepe a da je jula meseca pre dve godine, bandera koja nosi saobraćajne kamere na Crvenom pevcu bila postavljena opet na samoj stazi. Instalacija Ljubav je uklonjena sa staze a staza na Pevcu je pomerena nakon reakcije niških medija i javnosti.

Ovde treba pomenuti i poražavajuću činjenicu da je pre dve godine u Srbiju stigao tek prvi pas vodič za slepe i to nakon dve godine duge kampanje Udruženja Beli štap. Cena takvog psa je 15 000 evra. Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča Srbija je usvojila među poslednjima u Evropi a koliko je to zakašnjenje biće sasvim jasno ako se zna da su psi vodiči korišćeni još u Prvom svetskom ratu, dakle pre ravno 100 godina. Posebna je priča to što se često čuje da je slepoj vlasnici psa vodiča onemogućeno da uđe u gradski saobraćaj ili u nekakvu državnu instituciju.

Kada je reč o pravu na obrazovanje slepa i slabovida deca ne samo iz Niša već i iz čitave Srbije van Beograda i Novog Sada ako žele da se školuju odlaze upravo ka ta dva grada. Prevashodno ka školi Veljko Ramadanović u Zemunu. U Nišu nema mnogo slabovide i slepe dece školskog uzrasta ali dosadašnji primeri uglavnom pokazuju da je kvalitetno školovanje za slepo dete veoma teško dobiti van specijalizovane škole koje na jugu Srbije nema. Ima pozitivnih primera uspešnog inkluzivnog obrazovanja kada se škola ali i školski drugovi trude da slepom učeniku obezbede pristojne uslove za rad ali i pored toga ostaje kao veliki problem nedostatak pre svega stručne literature na Brajevom pismu. Sa druge strane, porodice u velikom broju slučajeva nemaju sredstava za kupovinu modernih štampača koji prevode videća u Brajeva slova.

Savez slepih u Nišu poseduje skromnu Brajevu biblioteku od stotinak naslova koje članovi udruženja mogu pozajmljivati a takođe imaju mogućnosti da prate brojna muzička i pozorišna dešavanja, što bar donekle doprinosi njihovom kulturnom životu u gradu. Međutim, stručne literature za studente nema pa se slepi studenti najčešće snalaze tako što uz pomoć roditelja i prijatelja prekucavaju preobimne knjige na Brajevoj mašini. Koliko je energije za to potrebno na primer, studentu prava, govori podatak da je za knjigu od 600 strana na videćim slovima, potrebno otkucati čak 2500 strana na Brajevom pismu. Pozitivan primer je međutim, Filozofskog fakulteta, odseka za novinarstvo koji je od prošle godine pokrenuo lepu akciju o kojoj smo izveštavali, kako bi slepim i slabovidim studentima olakšali pristupačnost gradivu.

Marija Milanović nam objašnjava da je pojava govornih softvera prava revolucija za slepe i slabovide osobe:

“To zaista, olakšava i dolaženje do mnogih informacija jer sada ne zavisite od nekoga da vam pročita časopis ili novinu, već sve to sami možete da pronađete na Internetu. Naravno, možete da komunicirate i putem društvenih mreža, da razmenjujete informacije putem mejla, a naravno za učenike i studente, sada mogu sami da pišu seminarske, diplomske i druge radove, na način na koji će kasnije moći i drugi ljudi da pročitaju. Tako da se neka barijera zapravo smanjuje.” – zaključuje Milanovićeva.

A kada završe studije mlade slepe osobe se susreću sa novim izazovom koji treba prevazići, sa suptilnom diskriminacijom pri pokušaju da se zaposle. I dalje je prisutna predrasuda kod brojnih poslodavaca da slepa osoba ne može da radi jednako efektivno kao ona koja to nije te da su za slepe osobe predodređena samo određena zanimanja poput telefoniste, pakera ili u najboljem slučaju masera. 

I Milanovićeva se sa time susrela:

“I ja sam ih imala,kada sam se odlučivala za upis na fakultet. Svi su mi govorili osim moje porodice i najbližih prijatelja: Šta će ti to? Nikada nećeš naći posao! Naravno da jeste teško danas za posao svima, pa i nama. Ali, važno je da verujete, da ne odustajete i da iz svakog pada naučite nešto novo, da ne izađete samo sa ožiljkom već da zaista izvučete neku pouku. Da iz dana u dan rastete, bez obzira na prepreke. I da naravno, nađete pozitivno okruženje prijatelja koji će vas podržavati i biti vam ta dodatna energija, jer nekad čovek I pored svoje unutrašnje pozitivne energije treba taj neki dodatni pozitivni stimulans.” 

Sve u svemu, naši slepi sugrađani su tu oko nas, imaju iste potrebe i ista očekivanja od života. Naša je obaveza da im pomognemo u ostvarivanju istih, bez odlaganja. Gde god i kada god to možemo a ne samo kada deklarativno obeležavamo njihov zvanični dan. Za početak eto City radio poziva gradske rukovodioce da se u najkraćem roku postaraju da se poprave govorni semafori kod Suda, i da ostanu u funkciji.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije