Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

27. 12. 2017.

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

T'GA ZA JUG JE ONO ŠTO NAS SPAJA 1

Zlatko Nečevski: Mi Makedonci smo narod svilene duše

Prema popisu iz 2011.godine u Srbiji žive oko 23 hiljade pripadnika makedonske nacionalne manjine. Oko 15 hiljada njih, statistika kaže, govori maternjim makedonskim jezikom. Iako se prilikom migracija u Srbiju nakon grčkog građanskog rata a svakako i kroz kolonizaciju nakon Drugog svetskog rata, najveći deo Makedonaca, naseljavao u Beograd i Vojvodinu, jedan deo njih je odlučio da ostane u Nišu, tako da ima porodica koje su u Nišu jako dugo. Ovo su priče za njih i o njima.

Makedonska zajednica u Nišu već 15 godina okupljena je oko udruženja «Vardar». To udruženje  veoma aktivno učestvuje sa svim drugim udruženjima za očuvanje etno tradicije iz Niša, na različitim tematskim manifestacijama, od kulinarskih (Zlatne ruke, Tortijada, Izađi mi na teglu), preko etno sajmova koji se u Nišu održavaju po nekoliko puta u toku godine.  Ovo udruženje, kojim rukovodi Blage Petruševski je zapravo otvoreno za sve, tako da u njemu ima članica i članova i srpske i muslimanske etničke pripadnosti. Zahvaljujući entuzijazmu ove grupe građana, od 2014. U Nišu se održavaju Dani makedonske kulture, te povremeno imamo prilike da se upoznajemo sa makedonskim umetnicima, kulinarstvom ili pozorišnim predstavama. Makedonskog jezika, međutim, nema mnogo u zvaničnoj komunikaciji niti na medijima, iako im je to kao zvaničnoj nacionalnoj manjini u Srbiji dozvoljeno.

Koliko tačno Makedonaca živi u Nišu, nije poznato. Jer mnogi se već godinama na popisu izjašnjavaju kao Srbi, mnogi su rođeni kao deca iz mešovitih brakova. Sve ovo kaže statistika. Statistika, međutim,  ne može da pokaže, kakve su to suptilne niti koje povezuju Nišlije i Nišlijke sa Makedoncima. Zato smo mi tu, da pokažemo čvrste i neraskidive veze Makedonaca i Srba, one veze na koje zvanične politike ne mogu imati uticaja, ljudske veze koje se pojačavaju kako se ide dalje ka jugu, jer nas spaja tipično južnjački merak, dert i kako kaže naslov našeg serijala i poznata makedonska lirska pesma – T'ga za jug.

Zlatko Nečevski je Nišlija, dugogodišnji je radnik bivšeg Srbija turista, stradalog u procesu privatizacije. Nišlije Zlatka znaju i kao vrsnog fotografa ali su ga posebno dobro upoznali pre dve godine, zahvaljujući njegovom psu Ogiju, kome on od milošte tepa Cicko.  Naime, Ogi se, uplašen petardama izgubio, a Zlatko je veoma tugovao. Tu tugu je objavljivao na Fejsbuku, zajedno sa Ogijevim fotografijama. Emotivnost u svakoj reči dotakla je brojna srca Nišlija, privukla je i pažnju medija i čitav grad se upustio u potragu za njim.  Uskoro je kuca nađena i vraćena Zlatku. Upravo zbog te emotivnosti, Zlatko Nečevski je prvi naš sagovornik na večitu temu tuge koja je tipična za nas južnjake. Odakle vodi poreklo? Iz Niša koji mu je životni izbor ili rodne Bitole?  Prva uspomena koju deli sa nama vezana je za radio.

"Ja sam, od malena, uživao slušajući radio program. Ranije, u vreme mog detinjstva, televizori su bili retki, radio je bio nezaobilazan u svakom domaćinstvu, a u mom selu je moj deda imao prvi radio tako da je to bilo jedno čudo. Ja se sećam, kao mali, kad su dolazili svi ljudi da slušaju radio uveče, neke radio emisije, Radio Beograd ili neke druge radio stanice i onda smo se čudili kako to neki čovek priča iznutra." - počinje svoju ličnu priču naš gost, Zlatko.

On kaže da nam je naslov serijala vrlo adekvatan, pogotovo za stariju generaciju Makedonaca koji žive u Nišu.

"Iz svog ličnog iskustva kažem ta tuga i ta emocija koja se dešava i menja u nama, žal za rodnim krajem ili za zavičajem je sve jača i jača kako je čovek sve stariji i stariji. Dok ste mladi, imate hiljadu drugih obaveza,život vas tera da radite sve i svašta, tako da, uglavnom, nema vremena za razmišljanje. Ode se preko leta par dana, par nedelja na odmor, vidite se sa rođacima. Međutim u ovim poznim godinama život nanese i donese neke probleme tipa nezaposlenost ili ono šta ću sad sa sobom ili tako dalje, imate punovremena za razmišljanje i onda vam se čini da je tamo idealnije nego što je ovde zato što nas je život baš ovde vezao." - dodaje.

Zlatko Nečevski kaže da je posebno osetljiv trenutak kada se posle mnogo godina krene ka rodnom kraju u Makedoniji, u zavičaj. Državna granica, granična policija, dokumenta. Sve je to kaže, po zakonu ali u njegovoj glavi kao i u glavama mnogih drugih ljudi odraslih i stasalih u nekim drugim vremenima , taj osećaj nije sasvim prirodan, već je kaže nešto što teško pada na srce i dušu. Veruje da 90% njegovih sunarodnika u Srbiji deli taj isti osećaj.  A zašto je to tako, i kakve sve nevidljive spone vezuju ovog našeg Nišliju za rodnu Makedoniju?

OD BITOLE PREKO PIROTA DO NIŠA

Zlatko je rođen u Bitolju u kom je proveo svega 7, 8 meseci, pošto mu je otac bio vojno lice sa službom u Pirotu. Zanimljivo je, kaže, da mu se stariji brat u Pirotu i rodio. On je, spletom okolnosti i rođenjem i poreklom Makedonac. Naime, u vreme kada je trebalo da se rodi, otac mu je bio u vojnoj školi u Sarajevu, pa je majka otišla kod muževljeve porodice u Bitolu. Tamo je proveo nekoliko meseci, da bi se kasnije vratili u Pirot, a otuda došli u Niš, u kome je već evo 60 godina. Pa ipak, osmi razred osnovne škole Zlatko je takođe, zahvaljujući spletu okolnosti završio u rodnom mestu, pošto mu se, zbog očeve bolesti, raspust produžio.

"Roditelji su kući praktikovali da pričaju makedonski jezik. Brat je stariji od mene i on prilično dobro i dosta bolje priča makedonski od mene jer ja sam od malena u Nišu, više sam se družio, ja sam provodio po par meseci kao klinac kod rodbine i sa njima pričao, ali uvek je bio taj neki zubac, što kažu naši ljudi  -da prezubim - da počnem da pričam kako valja. Ali dobro,što vreme više prolazi,što sam stariji, valjda ću, jednog dana, da pričam perfektno kao i oni. Ali, u suštini, taj osmi razred, možda jedan detalj…Imali smo profesora muzičkog vaspitanja, koji je na jednom od prvih časova zatražio da pevamo neke pesme. Igrom slučaja i otac i pokojni stric su voleli tu makedonsku muziku i  ja sam voleo da ih slušam i učio sam od njih i da pevam. I kad sam otpevao jednu staru makedonsku pesmu, zove se “Kaži, kaži mome Stojne”, on se zaćutao kad sam završio i rekao je da odavno nije čuo takvu dikciju, tako čist makedonski jezik, što meni, u tom momentu, je bila neka najveća pohvala i nagrada…da sam ja stigao do tog stadijuma da pričam makedonski a da mi se niko ne začudi kad ubacim neku srpsku reč ili tako nešto. To su neki detalji kojih se ja sećam  ali to je i suština i to je najbitnije ono što ljudi treba da znaju. Živeći u nekom gradu godinama, vi menjate svoje običaje, menjate jezik, stalno ga koristite, tako da je sasvim normalno da imate neke, da tako kažem, blokade sitne, ali to se prevaziđe vrlo brzo." - evocira uspomene Nečevski, na dečačke dane.

Makedonci i muzika. To su dve neraskidive reči. Poznata je ona stara izreka: Kada kroz Bosnu kreneš - ne pevaj, svaki ćete Bosanac natpevati. Kada ideš kroz Srbiju – ne igraj, svaki ćete Srbijanac nadigrati. A kada kreneš kroz Makedoniju, nemoj ni da igraš ni da pevaš! Spaja li i to nas i Makedonce?

"Znate kako, ako odete malo dalje od Niša, četrdesetak kilometara, recimo, od Leskovcaprema Vranju, taj njihov dijalekat po selima ono što se priča ima dosta tih turcizama koji su svojstveni i makedonskom jeziku a ima i dosta reči koje su vrlo slične tako da se ljudi vrlo lako razumeju. Nije to neki problem, neki bauk, ali kažem verovatno  da su te migracije učinile svoje, odnosno život i blizina jednog naroda sa drugim. Kad ste pomenuli makedonsku muziku, makedonski narod je emocija sam za sebe. To je narod svilene duše" , govori Zlatko a glas mu ispunjavaju suze,  "vrlo mučen narod, narod koji je navikao da radi, da stvara, da se ne žali, a, recimo, te neke svoje emocije iskazuje kroz pesmu, kroz igru.Moja bratanica ima običaj da kaže:Pa, striče, kakva vam je ovo muzika, sve su vam pesme tužne?"

 Iz očiju Zlatka Nečevskog se iskrada suza, glas blago drhti, dok evocira uspomene na svoje odlaske u detinjstvu u rodni kraj. Na svog dedu, vrednog i radnog tihog čoveka koji je obeležio njegovo detinjstvo.

"Pa,moj deda je bio pečalbar. On je radio u Americi, u nekim železarama po belom svetu. Ja sam bio najmladji unuk. To je deda, otac mog oca.Kad sam išo u selo, ja sam bio najmanji i on me je vodio svugde sa sobom, i on je imao običaj, eto tako, sa svojim ispisnikom, našim rođakom sedne uveče ispod jedne šljive i da puste taj, kažem famozni radio, i da onda slušaju pesme. I da, nisu se oni preterano veselili, onako da se to vidi, ali je to na kraju pokazivalo koliko su oni bili željni posle 20 ili 30 ili 40 godina koliko je moj deda bio tamo, da čuju i da osete tu makedonsku pesmu, taj jezik i sve ostalo." - deli sa nama Zlatko svoju životnu priču, nalik pričama mnogih makedonskih porodica.

Zlatko Nečevski, fotograf, Nišlija i Makedonac, naš je današnji vodič kroz čudesan svet njegovog odrastanja između dva mesta koja mu određuju život, Bitolja u kome se rodio i Niša u kome živi. Tga za jug, prema svemu sudeći boravi u sećanjima, srcu našeg sagovornika. Raspoloženog da podeli sa nama još mnogo toga vezanog za rodnu Bitolu, Prespansko jezero, i još mnogo, mnogo toga sakrivenog u njegovoj svilenoj makedonskoj a niškoj duši. On nam objašnjava da su Makedonci kakve on zna dobri i vredni ljudi:

"Dosta rade navikli su na rad, vredan su narod, nisu lenji. Govorim iz iskustva zato što sva moja rodbina se bavi poljoprivredom. Kraj iz koga sam ja, to je Prespansko jezero, je poznat po jabukama i ljudi se bave voćarstvom. To je naporan poso, tezak posao. Kako god ljudi pričali da u današnje vreme mehanizacija dosta pomaže, ipak se tu dosta radi ručno. Naposletku, sad je bila sezona branja kad se bere ručno, pa se svaka jabuka posebno ubere, mora da se vodi računa, da ima peteljku na sebi.Pa se onda ređaju u one gajbice, pa se gajbica podiže i tako dalje. Oni se ne žale, oni rade.Ono što njih muči muči i sve nas ovde. Ovaj težak život.Jednostavno, taj rad koji oni ulažu kao sto ulažemo i mi ovde radeći - a nema nekog efekta posebnog, ili nema nekog vidljivog napretka i boljitka u njihovim životima. Tu je i sličnost sa nama. Geografski, mi možda jesmo podeljeni granicom ali smo u sličnim situacijama."

Kraj Makedonije odakle je Zlatkova porodica je, isključivo, voćarski kraj, odnosno kraj koji se bavi uzgojem jabuka. Čuveno makedonsko vino za koje se raspitujemo dolazi iz drugog dela Makedonije, oblasti oko Kavadarca, a koju naš sagovornik takođe dobro poznaje.

"Kraj koji se bavi vinom, odnosno to vinogorje, tikveško vinogorje, kraj oko Kavadaraca. Ja se sećam od malena kad bi skrenuli sa glavnog puta koji je išao za Grčku sa auto puta, tu se skreće desno, mesto se zove Gracko, vrlo brzo posle toga počinju nepregledne plantaže, koje su tad bili špaliri.To je bila jedna ogromna mehanizacija. Ja sam uvek molio oca da stanemo fićom da ja vidim. Meni su ti traktori bili ogromni. Ja sam viđao traktore ovde, u Nišu, to su oni IMT mali traktori. Ovo su bili sa po dva točka pozadi. To je bilo čudo. Radnici išli za njima, beru. A, bio sam i na berbi, grozdoberu, u Kavadarcu. Gde se počinje, otvara sezona. Vrlo lepa manifestacija. A grožđe, možda je to i pristrasno da kažem, ali čini mi se da slađe nikad u životu nisam jeo. Stvarno je kraj koji obiluje velikim brojem sunčanih dana, tako da je i grožđe vrlo kvalitetno. Tu je Makedonija možda podeljena, što se tiče poljoprivrede, taj voćarski kraj oko Prespe i u Tetovu se bave uzgojem jabuka, vino se gaji, vinova loza u Kavadarcima.To je tikveški region, a Strumica je poznata po poljoprivrednim proizvodima: krastavci, paradajz, paprika, i tako dalje. Sve je to nekada dolazilo ovde bez ikakvih granica, bez ikakvih problema, bili smo svi u mogućnosti da to probamo."

Kako se čovek približava nekim zrelim godinama, sve više ga vuče rodni kraj. U mladosti je to nešto drugačije. Zanima nas koliko je snažna potreba Zlatka Nečevskog da bude ovde, u Nišu u kontaktu sa svojim sunarodnicima, da se susreće sa njima, govori na svom maternjem jeziku. U Nišu, kao što smo već pomenuli već 15 godina postoji veoma aktivno društvo Makedonaca “Vardar”, a Zlatko je njegov član. O radu samog udruženja više ćemo govoriti u narednim emisijama ali nas zanima Zlatkov lični ugao tog redovnog druženja sa Makedonkama i Makedoncima iz Niša. Zlatko smatra da sama činjenica da gotovo sve nacionalne manjine i etničke zajednice u Nišu imaju svoja aktivna udruženja, lepo pokazuje kakav je odnos Nišlija prema njima i koliko se zapravo ceni doprinos ovih zajednica poboljšanoj kulturnoj ponudi u gradu.

"Svi imamo neke svoje manifestacije. Mi imamo dane makedonske kulture, koji su bili sad u septembru mesecu, višednevna manifestacija koja obiluje raznim aktivnostima. Likovna umetnost, bilo je otvarenje likovne izložbe u galeriji NKC, pa su bile večeri makedonske poezije u biblioteci. I obično onaj završetak, ono što mi najviše volimo, to su predstave gde je gostovalo penzionersko društvo umetničko iz Kumanova i nakon toga neko druženje sa njima. I posebno jedna manifestacija koja ide svake godine tradicionalno  -to je makedonsko veče gde se malo vise družimo uz muziku, uz pesmu i igru. Uvek je puno. Uvek ima mesta za ljude koji imaju dobru voljuda se čuje ta makedonska pesma, da se čuje ta makedonska muzika, da se zaigra makedonsko oro i da se te emocije, te uspomene, malo izbace iz nas kroz neku pesmu i kroz veselje."

Na ovom mestu zastajemo, samo na trenutak. Jer, već u drugom nastavku serijala "T`ga za jug je ono što nas spaja", sa Zlatkom Nečevskim nastavljamo razgovor, o Makedoncima u Srbiji, o zanimljivim mestima u Makedoniji, legendama i predanjima. Govoriće nam na makedonskom jeziku, pevaće nam neke lepe stare makedonske pesme, recitovaće nam. I zajedno ćemo tragati za odgovorom šta nas to još osim tuge spaja. 

KOMPLETNU 1.EMISIJU U KOJOJ NAM JE GOST ZLATKO NEČEVSKI MOŽETE PRESLUŠATI NA SOUND CLOUD-U CITY RADIJA KLIKOM OVDE

SERIJAL "T`GA ZA JUG JE ONO ŠTO NAS SPAJA" SE REALIZUJE UZ PODRŠKU MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije