Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

28. 12. 2017. Niš

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

T'GA ZA JUG JE ONO ŠTO NAS SPAJA 2

Makedonci se uz tužne pesme vesele

U prvoj emisiji o životu naših sugrađana makedonskog porekla, naš sagovornik Zlatko Nečevski nam je donekle približio iz potpuno ličnog ugla, kako žive Makedonci-Nišlije, i sasvim iskreno nam je priznao da iako su Nišlije generalno srdačan svet, sa godinama ipak oseća sve veću potrebu da posećuje svoje rodno mesto – Bitolj ili Bitolu kako je Makedonci zapravo zovu.

Tu njegovu čežnju za rodnim krajem on ispunjava na dva načina. Prvi je - tako što odlazi u Makedoniju kad god mu se ukaže za to prilika. Drugi je – tako što je aktivan član Udruženja Makedonaca u Nišu “Vardar”. Samo udruženje Vardar je nedavno proslavilo 15 godina postojanja i rada, svečanom akademijom u Pozorištu lutaka u Nišu.  O toj svetkovini kojoj su prisustvovali, pored niških gradskih čelnika i ambasadorka Makedonije u Srbiji i predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, govorićemo u jednoj od narednih emisija. Danas se ponovo vraćamo Zlatku Nečevskom da nam ispriča još ponešto o sebi i svojim sunarodnicima koji žive i rade u Nišu. I razgovor nastavljamo upravo tamo gde smo zastali – kod Dana makedonske kulture.

Zlatko kaže da je on, pošto se bavi fotografijom, promovisan u zvaničnog fotografa udruženja, što mu pruža mogućnost da unazad tri godine redovno prati sve manifestacije vezane za Dane.

 "Otvaranje, koje je bilo ove godine je bilo izuzetno dobro posećeno. Bilo je dosta ljudi i što je najinteresantnije, ljudi koji nisu Makedonci,  ljudi koje interesuje umetnost,  koji su došli da vide tu izložbu skulptura makedonskog vajara iz Beograda,Sinise Novevskog. Ljudi su zainteresovani. Ako pogledamo sad, da ne zalazimo u neke druge vode, teško je vreme u kome živimo, svi smo  preopterećeni nekim problemima, ali ljude zanima. Bile su projekcije filmova, gde je Mala sala NKC u Paliluli bila puna. Filmovi koji nisu popularni u smislu da su reklamirani ili najavljivani ili bili na televizijama, ali su vrlo, vrlo kvalitetni filmovi koji su obeležili makedonsku kinematografiju, sa glumcima iz Srbije što je interesantno. To su filmovi, koji su snimani šezdesetih godina, pedesetih, ali su vrlo vrlo kvalitetni, vrlo sadržajni,  imaju svoju tematiku, imaju svoj neki koncept, koji je bio vrlo interesantan da se vidi. Tri filma su bila ove godine. Onda imate, kao što smo pomenuli tu izložbu u NKC-u, koja je trajala sve vreme dok je trajala manifestacija. Književno veče, gde su dve pesnikinje iz Kumanova imale promociju svojih pesama, čitale svoje pesme, što je vrlo interesantno, ljudi su netremice gledali u njih i upijali sve ono što se priča, iako su pesme bile na makedonskom jeziku." - sa ponosom ističe Zlatko.

Kulturnih manifestacija Makedonaca u Nišu, dakle, ima. Međutim, iz razgovora sa našim sugrađanima dolazimo do zaključka da ono čega nema jesu medijski sadržaji na makedonskom jeziku. Slična je situacija i u većini gradova u Srbiji, sa izuzetkom nekih mesta u Vojvodini gde ima televizijskih emisija na makedonskom. Koliko je to važno za makedonsku zajednicu, objašnjava Zlatko Nečevski.

"Ja znam da u Vojvodini postoji emisija na makedonskom jeziku, mi preuzimamo preko interneta i gledamo. Međutim, to nije neko rešenje. Smatram da bi svaka zajednica, odnosno nacionalna manjina koja je organizovana u Srbiji, u Gradu Nišu trebala da ima svoj prostorza svoju tradiciju, svoju kulturu, svoj jezik, i svoje pismo. Ono što je dobro u Srbiji - to je sloboda organizovanja, ono što je dopušteno, da se normalno u skladu sa zakonom, obavljaju takve da kažem delatnosti, gde se organizuju ljudi koji pripadaju jednoj odredjenoj nacionalnoj manjini. Mi što se nas lično tiče pokušavamo, međutim da li je to nedostatak sredstava koji hronično muči vas medije, nije lako pustiti program sat vremena na nekom jeziku, ili pola sata. a u suštini i tih pola sata treba da bude ispunjeno nečim što je zanimljivo i što je interesantno. Jer, ako počne da se ponavlja,  onda to više gubi svaki smisao. Znam da se izdaje časopis “Videlina” na makedonskom jeziku, koji mi dobijamo u udruženju.Svaki član može da dodje u udruženje da uzme da pogleda, da pročita."

Najveći deo Makedonaca u Srbiji, živi u mestu Jabuka, gde su se nakon rata masovno naseljavali. Tamo imaju izuzetno jaku organizaciju, veoma su aktivni, imaju čak i odeljenje u školi gde deca uče makedonski jezik. Imaju medijske sadržaje. Zlatko smatra da je razlog što su Makedonci birali baš te krajeve pri migracijama zgodan geografski položaj.

"Da vam kažem Makedonija je jedna zemlja različite geografije, da je tako nazovem. Recimo mesto odakle moji potiču, to Prespansko jezero je na 850 i kusur metara nadmorske visine. Znači faktički neka planina. Ja se sećam, kao mali, juli mesec, kupamo se u jezeru, na Pelisteru sneg sa jedne strane. Tako da ta klima je bila takva i ta obradiva površina - nje je bilo toliko malo da su se ljudi bavili voćarstvom, jer tamo nemate mnogo pšenice recimo da vidite po poljima kao što ih ima u drugim delovima Makedonije, u kotlinama tipa Pelagonije ili Tikveša. Ovde strogo nešto sitno za ličnu upotrebu. I to je verovatno bio neki motiv  zbogčega iu ti ljudi iz Makedonije krenuli put Vojvodine, Jabuke, i da naseljavaju te krajeve gde su ostali do dan danas. Oni vrlo drže do svoje tradicije. Oni su u Jabuci, Kačarevu, izuzetno organizovani."

 NIŠLIJE I MAKEDONCE POVEZUJE SPORT

Zlatko Nečevski nam objašnjava šta još to osim južnjačke tuge spaja Makedonce sa Nišlijama, govori nam i sasvim iskreno o političkim turbulencijama na liniji Skoplje Beograd i kako sve to on Makedonac u Nišu doživljava.  Jedna od stvari koja spaja Nišlije sa Makedoncima je sport. Setimo se samo, evropskog prvenstva u rukometu koje se pre nekoliko godina odigravalo u Nišu. Najbrojniji, najveseliji ali i najpitomiji navijači na tribinama tada upravo su bili iz Makedonije. Zlatko nam otkriva zanimljivu sportsku povezanost nekih niških klubova sa klubovima u Makedoniji.

"Sport povezuje ljude, izmedju ostalog.Kao i muzika. Sport ima malo veću tradiciju u Srbiji, što se tiče fudbala, košarke...To se sad menja, dešava se to u Makedoniji. Makedonija ima tradiciju u rukometu. “Vardar” je bio prošle godine prvak Evrope. To su znači stvari koje se u sportu migriraju. Igrači iz Niša su, ja mislim da je bilo 3,4 igrača, igrali u Vardaru, a znam da je bilo par naših reprezentativkinja koje su igrale u niškoj Naisi, činimi se  da su one bile u makedonskom Metalurgu i da su reprezentovale naš grad tamo.Igrale, bavile se tim sportom, a u suštini, najbitnije je što su narodi da kažem, može ta granica da postoji koliko hoće, ali narodi su slični, da ne kažem isti. Možda imamo neke male razlike.  Vrlo dobro se razumemo, poštujemo se i to je najbitnije u celoj toj priči."

Iako se trudimo da čitav ovaj razgovor držimo podalje od politike, nemoguće je ne pomenuti neka turbulentna dešavanja na liniji dve države u poslednje vreme, ali i turbulentne događaje u samoj Makedoniji. Pitamo Zlatka kako se on oseća kada u Nišu čuje za politička previranja u Skoplju ili pak, kada na srpskim medijima čuje da je došlo do zatezanja međusobnih odnosa između Srbije i Makedonije. Da li je zabrinut, da li strepi i uopšteno kakav to uticaj na njegov život ima.

" Imam dosta rodbine tamo. I očeva i majčina familija, svi su u Makedoniji. Srećom sam u kontaktu sa njima. I ono sto je obeležilo te momente koje vi pominjete u vezi prethodnih izbora u Makedoniji i predizbornog i postizbornog perioda je obeležilo nešto što se i ovde, kod nas, vrlo često sreće. Ta politička podeljenost je dovela do toga da su se ljudi toliko podvojili odvojili da to poprima po meni katastrofalne razmere. Da vi imate medije koji otvoreno staju na stranu jedne ili druge političke stranke bez obzira o kojoj se pol . stranci radi i da otvoreno propagiraju svoju stranku navodeći neistine, izmišljotine o onoj drugoj itd, itd, što smo i mi doživljavali ovde kod nas. Mi smo imali jedan vrlo loš period iza nas,  tako da ono sto se njima dešava je preslikano, samo je dobilo neki svoj kolorit načinom na koji je izvedeno. Gde su umešane razne politike tipa Rusa, Srba, Albanaca itd. Vrlo je tenzično i vrlo je neprijatno gledati ljude koji su vaša krv, vasa nacija, da se toliko drastično podele da to izaziva neku nelagodnost i neku tugu zbog svega toga."

Istini za volju, i mnogi mediji u Srbiji su dolivali ulje na vatru tih dana o kojima razgovaramo sa Zlatkom Nečevskim a bilo je i nepromišljenih izjava našeg državnog vrha tih dana, o nekoj navodnoj špijunaži naših državnih zvaničnika od strane nekih makedonskih krugova. Pitamo Zlatka da li se kao Makedonac osećao nebezbedno tih dana ili je jednostavno bio van svega toga.

 "Moje lično, ono što ja mislim i neka moja percepcija, i neki moj pogled i moja mišljenja o svim tim dešavanjima i tamo i ovde su da politika samo razdvaja ljude. Narod kao narod je toliko vezan hiljadama drugih stvarida takve neke situacije ne mogu da podele narod. Nažalost to se čini u medijima, koji su opet, kao što svi znamo velika većina pod kontrolom vladajuće stranke i Sistema.I tako da se te priče objavljuju, prenose,šire izazivaju vrlo neugodnu situaciju. Međutim, što se mene lično tiče, ja nemam takvih problema. Ja jednostavno znam ko sam i šta sam, znam šta je prava istina ali eto, kažem - to je što je."

AUTOR DRUGE MAKEDONSKE HIMNE "BISER BALKANA" BIO JE NIŠLIJA

Sa ovih ne baš lepih tema, vraćamo se ponovo na ono što život čini kvalitetnim i lepim – na umetnost, kulturu, sve ono što nas uz tugu spaja, a ne razdvaja. Makedonska pesma je, pričali smo već o tome  uvek sentimentalna, gotovo uvek ekstremno tužna, setna. Pitamo Zlatka koja je njegova omiljena pesma, ona koja ga najviše podseća na detinjstvo, na babu, dedu, zavičaj. Pretpostavljamo, da iako zvuči kao kliše, s obzirom da je rođen u Bitolju, da bi to mogla da bude “Bitola, moj roden kraj”. Iako kaže da mu je jedna od omiljenijih ima I nekih koje više voli da čuje, a  i zapeva.

"Ja sam već pomenuo u razgovoru da su moj otac i stric bili vrlo vrlo dobri pevači. Ceo taj kraj i selo naše je znalo, kažu kad Kire i Simo  zapevaju to i slavuj treba da zaćuti. Ja sam učio te stare pesme od njih. Ja sam igrom slučaja pre neki dan, taj youtube je čudo tamo možete da nađete sve i svašta, našao prepev jedne stare makedonske pesme. Ona se zove "Ja izlezi Đurđo".  To je za mene neka nova makedonska grupa, međutim kasnije sam video da oni postoje 5,6 godina. I oni su napravili prepev te pesme. Napravili su čitav mali filmić koji traje 5,6 minuta i ja bih svakom ko bi hteo da se malo više upozna sa Makedonijom, ne sa makedonskom muzikom, nego sa Makedonijom, preporučio da pogleda taj spot, taj video snimak na jutjubu. I još jednu pesmicu koja se zove "Slušam kaj šumat šumite". To je komitska pesma iz perioda kruševske republike pre i posle toga. To je ista grupa prepevala. A što se baš tih starih pesama tiče, ja sam njihov ljubitelj i pokojnog Nikole Kareva koji je bio jedan izuzetan pevač slavujskog glasa i moje omiljene su pesme "Kaži, kaži libe Stano" i "Jano, Jano, lele Jano, mori". Mislim da se tako zove. To su stare pesme. Što bi rekla moja bratanica sve su tužne i klasične makedonske, ali govore dosta o tom životu, o tom periodu života pod Turcima, gde se oni obavezno pominju u svakoj pesmi. Išto se tiče tih pesama, Makedonija je, stvarno, jedan izvor nepresušni, možete da slušate i da slušate i da vam nikad ne dosadi ili da nikad ne čujete nešto novo."

Molimo Zlatka da nam nešto otpeva. Nećka se u početku, kaže nije se spremio za nastup. Ohrabrujemo ga i on pušta lep, setan, pravi makedonski glas. Peva nam omiljenu libe Stanu. O čemu govori ta pesma?

" Ta Stana treba da se uda, i tu je tako zapitkuju zbog čega je tužna, zašto je tako nesrećna, pa je pitaju da li ima para, da li ima stvari odnosno miraz za udaju. Sve su im pesme životne makedonske. To su pesme koje su ispevane iz događaja. Pretpostavljam da nijedna od tih starih pesama nije smišljena namenski, nego su tako pričali kroz pesmu i proživljavali te dane koji su im činili život."

 Naš dragi gost nam otkriva da su njegovi omiljeni instrumenti kaval i dzurle a onda sa nama deli  jedan dragocen podatak, koji prema njegovom mišljenju itekako spaja Niš i Nišlije sa Makedonijom.

"Kad se tiče muzike, ja bih ovde pomenuo nešto što možda mali broj Nišlija zna. Niš je dao jednog izuzetnog pevača koji je ziveo u Nišu, ali je posle toga otišao u Skoplje. Nažalost, nije više među živima.To je pokojni Goce Nikolovski  čuveni pevač Daltona i kasnije solista koji je u Makedoniji ispevao pesmu "Biser balkanski". To velika većina Makedonaca smatra drugom himnom makedonskom. Nezvaničnom makedonskom himnom,  koja je stvarno vrlo popularna u Makedoniji. On je svoju karijeru gradio tamo, posle Daltona, u Makedoniji ostavio izuzetan trag. Da se zna da je neko iz Niša doprineo muzičkom životu Makedonije. On je nesrećnim slučajem izgubio život. Eto da se pomene i da se zna da je i Niš nešto dao i pružio Makedoncima.

ČOKALIJA NIJE UVREDLJIVA REČ

Makedonce u Srbiji nazivaju čokalijama. Pitamo Zlatka da li je taj izraz uvredljiv i uopšte, koje mu je značenje. On nam objašnjava da iako se neretko Makedonci nazivaju čokalijama da bi se ismejali ta reč u stvari uopšte nije uvredljiva.

"Čok na turskom znači - mnogo.A to - ali je izvedeno iz imena jednog makedonskog trgovca koji se zvao Akči ili tako nešto koji je učestvovao u bunama u Srbiji i koji je pravio velike probleme Turcima, zbog toga što je bio odan Beogradu i sa Beogradom sarađivao i oni su ga pozvali u Stambol tadašnji na pregovore. Pokušavali su na razne načine da ga otruju. Međutim, prošlo je jedno dva meseca, sultan je ispitivao te ljude:Pa, jeste li vi završili sa njime? Međutim, oni su rekli on je izuzetno pametan; Čok Akči , znači izuzetno pametan i on kupuje vodu, kupi jaja, sam ih skuva, sam ih oljušti, sam ih jede, tako da nemamo mogućnosti da ga otrujemo. Tako, zbog tih pregovaračkih sposobnosti i zbog tih kvaliteta koje je on iskazao u pregovorimasa Turcima je taj, da kažem Čokali Čokakči, vremenom je doslo do toga Čokalija, tako da meni kad kazu -čokalija, ja onako, meni baš lepo, jer igrom slučaja znam o čemu se radi."

 Kada smo već kod reči čokalija, Zlatko Nečevski kaže da naš poznati niški muzičar, nedavno preminuli Žika Čokalija, iako nije imao neki svetski glas jeste imao upravo tu jednu emociju sa kojom je svaku pesmu mogao da iznese na pravi način. To je bio slučaj I sa makedonskim pesmama koje je pevao iako, uprkos nadimku, Makedonac nije bio. A takvi umetnici su neophodni za pesmu kakva je na primer još jedna voljena i poznata makedonska pesma “Zajdi, zajdi”. Najlepše je pevao Sarijevski.

Ta pesma "Zajdi, zajdi" je jedna tužbalica, da kažem, o nekoj mladosti, o nekom teškom životu, i tako dalje. Kad kaže pesma:“Tvoj ta listja goro pa će se povrati”, znači ozeleneće gora ponovo ali život, odnosno mladost propuštena nikad neće da se vrati. Svaka pesma makedonska, ta od tih starih, nosi neku poruku i nosi neku priču u smislu da je životna odnosno da je otpevana zbog nečega što se dešavalo u životu.

ZLATKOV ZAVIČAJ - MESTO GDE JE BOG "PRESPAL"

 Pomenuli smo mnogo toga, a Zlatko nam je nesebično pomogao da shvatimo kako je rekao svilenu makedonsku dušu. Ostaje nam da pomenemo još nešto što Niš i Nišlije vezuje za Makedoniju. Turizam. Mnoge lokacije u susednoj zemlji su jako popularne destinacije na koje Nišlije rado odlaze. U maniru pravog ambasadora Zlatko nas upoznaje ponovo sa nekim ne baš mnogo poznatim detaljima i predanjima.

Kad već pominjete taj turizam, Ohrid je biser makedonski. Ljudi možda ne znaju Prespansko jezero odakle su moji.Taj moj kraj je negde 150m iznad Ohridskog jezera i kad kažu ohridske bistre vode i tako, dalje treba da znaju ljudi da planina Galičica koja razdvaja ova dva jezera je krečnjačkog sastava i da tu postoje tuneli kojima voda iz Prespanskog  ide u Ohridsko jezero, tako da baš treba da se zna da nije samo Ohridsko jezero plavo i lepo, nego je i Prespansko isto lepo kao i Ohridsko, nego je samo malo manje akcenat bačen na turizam u tom delu, a izuzetno je lepo.

Jedno od arheoloskih nalazišta iz antičke Makedonije iz hiljadu trista i neke godine su ruševine crkve koje se nalazi na ostrvu Golem grad. To ostrvo je u sredini Prespanskog jezera i ljudi ga zovu Ostrvo zmija zbog izuzetno velike populacije zmija koje žive na tom ostrvu. Maltene je neprohodno, tamo retko ko zalazi. U zadnje vreme su počeli arheolozi da se bave, našli su ostatke crkve. Kažu da je car Samuil posle bitke, kada su se povlačili, na tom ostrvu sakrio svoje blago i postavio zmije koje čuvaju to blago. I tako do dan danas, ta neka priča postoji. A koliko je Prespansko jezero lepo?Kaže jedna legenda da je Bog šetajući svetom se umorio, ali kad je video Prespansko jezero, toliko mu se dopalo da je on tu prespavao, onako opijen lepotom nekoliko sati, i zbog toga to “prespal” na makedonskom pa je ostalo“prespa” pa je dobilo naziv. To je jedna od legendi a ima ih podosta o Prespanskom jezeru.

 Priči nikad kraja, a kada je sagovornik kao Zlatko Nečevski, vremena nikada dosta. Podelio je sa nama mnogo toga što smo načuli a nismo znali dovoljno o maloj ali veoma značajnoj nacionalnoj zajednici Makedonaca, koja ostavlja izuzetan trag na kulturnoj slici grada Niša. Pozdravljamo našeg gosta, uvereni da pored svega o čemu smo kroz dve emisije govorili Tga za jug jeste definitivno ono što nas spaja. Sa tim se i Zlatko slaže.

"Svi ste čuli za Miladinovce, braću Miladinovce, i jedna od njihovih pesama je Tga za jug. To je pesma koja priča o teškom životu u tuđini, gde su oni, verovatno, bili u nekom gradu gde su radili i tu ima jedan deo, poslednja strofa koja bi možda i najbolje opisala kako mi gledamo na Makedoniju mi odavde sa relativno blizu 200, 300 ili 500km, ali i neko ko je možda i dalje. Verovatno da većina ljudi, koji su poreklom iz Makedonije imaju takav neki osećaj. Ja mogu da kažem u svoje ime da jednostavno, kako vreme više prolazi, takvi se neki osećaji javljaju u meni da mi izuzetno nedostaje. Možda je to samo privid zbog lošeg života koji se dešava svakom od nas, onda čovek misli nešto bi možda bilo bolje kada bi bio tamo." - govori Zlatko a za sam kraj nam recituje završne stihove pesme "T`ga za jug". U oku mu cakli suza.

CELU DRUGU EMISIJU  IZ SERIJALA "T`GA ZA JUG JE ONO ŠTO NAS SPAJA" MOŽETE POSLUŠATI NA LINKU OVDE.

REALIZACIJU EMISIJA JE PODRŽALO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage