Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

15. 06. 2020.

Autor: Katarina Mladenović Izvor: City Radio

Kako stati na kraj zlostavljanju životinja?

Na ulicama Niša veliki je broj napuštenih životinja, a neretko se dešava da te životinje budu žrtve zlostavljanja i namernog trovanja. Vlasničke životinje takođe nisu pošteđene tog scenarija jer se često dešava da neko ubaci otrov u dvorište ili da traži neki drugi način da otruje životinju.

Udruženje Zooplanet, koje se svojim dugogodišnjim delovanjem profilisalo za zaštitu životinja, prirodnih staništa i čovekove okoline, imalo je iskustva sa slučajevima zlostavljanja i trovanja životinja. Uglavnom su to bile prijave za trovanje pasa i mačaka, ali bilo je i slučajeva trovanja ptica, uglavnom grabljivica.

“Zlostavljanje životinja a pogotovo trovanje je jedno izuzetno mučno stanje, pogotovo kada se nađete na intervenciji gde se trovana životinja bori za život i kada joj pružate pomoć. U mnogim slučajevima životinje i pored pružene pomoći ne prežive”, kaže Dušan Stojanović iz Udruženja “Zooplanet”.

Na koji način možemo postupiti i kome se obratiti kada zateknemo mrtvu životinju za koju sumnjamo da je otrovana?

Ono što prvo treba da uradimo jeste da pozovemo policiju. Policija je dužna da izađe na teren i obavi uviđaj, kaže advokat Marija Stamenković.

“Ne postoji član koji govori direktno o trovanju životinja, ali po članu 269 ubijanje i zlostavljanje životinja sa smrtnim ishodom, to je krivično delo. Za to je jedino i isključivo zadužena policija, bez obzira da li je vlasnički ili napušten pas”, kaže Stamenkovićeva i dodaje da krivičnu prijavu može da napiše i podnese sama policija ili lice može da angažuje advokata.

Ono što može da bude problem jeste to što ljudi ne traže savet stručnog lica tj. advokata ili pravnika, već sami sastavljaju krivične prijave. Kako kaže Marija Stamenković, te prijave su često nepotpune ili nisu upućene na pravu adresu.

“Pravni saveti nisu bauk i nisu neplativi. Sat vremena savetovanja košta 1.500 dinara, ali može mnogo da znači. Jako je bitno da krivičnu prijavu sastavi stručno lice koje barata terminologijom i direktnim poznavanjem zakona. U nekom slučaju možda postoji još neki član zakona, možda postoji još nešto na šta osoba može da se pozove, a što je bitno za rešenje konkretne situacije”, naglašava Stamenkovićeva.

Nakon podnošenja krivične prijave sledi istraga, za koju je nadležno mesno tužilaštvo. Sledi istraga, koja treba da dovede do dokaza na osnovu kojih se podiže optužnica protiv osumnjičenog lica.

Glavni dokazi u postupku su nadzorne kamere, rezultati obdukcije životinje i toksikološka analiza. Ukoliko postoje nadzorne kamere, one mogu da snime osobu koja je sumnjiva i Tužilaštvo može da traži da se to uvrsti u dokaze. Međutim, problem može da bude to što troškovi obdukcije i toksikološke analize idu na teret onoga koji želi da podnese krivičnu prijavu.

Dušan Stojanović iz Zooplaneta ističe da su visoki troškovi problem za većinu vlasnika otrovanih životinja.

„Dokazivanje zlostavljanja ili trovanja je jako teško jer iziskuje ozbiljnost i posvećenost, a pored toga i velika novčana sredstva za obdukciju i toksikološke analize. Vlasnici zlostavljanih ili trovanih životinja ne mogu da isprate finansijski ceo tok istrage. Takođe, veliki problem je neažurnost i slabija reakcija pojedinih nadležnih organa koji treba da sprovode istragu i ne mogu da dokažu krivicu trovača, a samim tim i daju mogućnost trovačima da ponovo počine krivično delo”, objašnjava Stojanović.

A da bi se krivica dokazala veoma su važni i direktni svedoci.

„Direktni svedoci su svojim očima videli da se to lice tu šeta, recimo. Ljudi treba da se ohrabre da prijavljuju ono što su videli. Uvek mogu naknadno da se obrate policiji. Slobodno mogu da odu u policijsku stanicu i da kažu šta su videli. Ne treba ćutati jer su posledice ćutanja dostigle jedan zabrinjavajuć nivo”, kaže Stamenkovićeva, ali dodaje da građani ne žele sebi da prave problem, imaju dozu straha i zbog toga odbijaju da kažu ono što znaju.

Pored ohrabrivanja građana da prijave zlostavljanje životinja ili nerazumno bacanje otrova, veoma je važno da znaju kome da se obrate kada se dese ovakvi nemili događaji. Iako možda nismo dostigli visok nivo svesti što se tiče ovog problema, pričanje o njemu može pomoći i pokrenuti neke stvari. Poznavanje zakona, kao i traženje stručne pomoći od strane pravnika i nadležnih, takođe je put ka rešenju ovakvih situacija.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije