Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

06. 08. 2020. Niš

Autor: Jelena Jocić Izvor: City radio

Polasci vozova nisu prilagođeni potrebama radnika

Poslednjih godina putnici se sve češće opredeljuju da na put krenu vozom, a razlog za to su savremeniji ruski vozovi koji čine deo voznog parka Železnice Srbije. Ekonomičnije je i udobnije, ali ne i brže. Vozovi često kasne, a ponekad čak i ne dođu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je modernizaciju pruge Beograd- Niš, po kojoj će se vozovi kretati i do 200km/h, a putovanje će trajati svega 1h i 20 minuta. Pruga bi trebalo da se završi do 2023. godine.

Na železničkoj stanici zatekli smo gužvu. Među putnicima bilo je najviše radnika, pokoji turista, student, ali i jedan istraživač. Pitali smo ih koliko često putuju vozom i zbog čega se opredeljuju za ovo prevozno sredstvo?

Većina putnika deli isto mišljenje udobnije je i pristupačnije. Dok neki kao glavni nedostatak putovanja vozom navode dužinu putovanja, stalna kašnjena i mali broj polazaka radničkih vozova, drugi se sećaju lepih vremena kada se putovalo i družilo.

Već 10 godina putujem vozom, jeftinije je. Kao radnik koji svakog dana putuje na posao u drugo mesto mogu vam ukazati na problem koji imaju i drugi radnici, voz dolazi kasno, jedva stignem na posao,  ispričao je nam je jedan od radnika. Na ovaj problem nam se požalila i jedna od radnica: Milsim da treba da postoji više polazaka, više relacija i vozovi bi bili puniji. Najveći problem nas radnika je radnički voz koji polazi oko 6h, šta da rade radnici koji rade od 7h? Ja živim u Tešici voz stiže tek u 6.15h, ne mogu da stignem na posao, moram da trčim, a i tada zakasnim.

Radnici izražavaju zabrinutost zbog ovog problema, koji se kažu nije rešio za 10 godina, voz im je nejeftinije prevozno sredstvo i ne mogu da plate autobusku kartu.

Ističu da je nezaposlenost u Srbiji veliki problem i da s jedne strane rizikuju da ostanu bez posla zbog kašnjenja, a sa druge nemaju mogućnost da putuju automobilom ili autobusom jer je dosta skuplje, a od minimalne zarade jedva prehrane porodice. Voz je ipak bolje rešenje, ali samo da je više polazaka, kažu radnici.

Pokušali smo da dobijemo odgovore od nadležnih sa Železničke stanice Niš, ali su nam kratko odgovorili da nisu ovlašćeni da daju izjave medijima. Da li će problemi radnika biti rešeni te 2023. ostaje da se vidi, do tada će se kažu snalaziti kao i do sad jer drugo rešenje ne vide.

Studenti su nam rekli da putuju vozom jer je jeftinije, a i ne plaćaju prtljag te mogu da ponesu hranu, jer život u velikom gradu košta. Ponekad dođem tokom leta samo da uzmem literaturu za spremanje  ispita, kad polažem ispit ili da se vidim sa prijateljima, a kartu mogu da platim od džeparca, rekao nam je jedan student.

Uporedili smo cene karata na relaciji Beograd - Niš i dobili informacije da autobuski prevoz na ovoj relaciji češće saobraća, ali je za povratnu kartu potrebno izdvojiti oko 2000 dinara, u zavisnosti od prevoznika, dok vozna karta na istoj relaciji košta upola manje.

Među putnicima ima i Jugonostalgičara koji su sa nama rado podelili svoja sećanja. Često putujem vozom, jer volim da posmatram predele i ljude. Po struci sam antropolog i jedno moje istraživanje, koje se posle pretvorilo u doktorskudisertaciju započelo je baš u vozu, priča jedna profesorka.  Jednom sam zarad istraživanja putovala 27h do Poljske vozom, dopadaju mi se njihovi vozovi brzi su i moderni, pružaju vam udobnost, ali ne i toplinu. Zbog toga više volim naše vozove. Upoznala sam našu lepu zemlju putujući vozom, krajolike i ljude i ma kako bili udobniji novi vozovi ja volim tradicionalni kupe gde na putovanju delimo sve, od smeha, ličnih priča pa do čaja iz termosa i domaćeg keksa koji uvek nosim u torbi.

Jedna putnica nam je ispričala da  živi u inostranstvu i uvek kad dođe u Srbiju putuje vozom, kako kaže zbog nostalgije. Seća me na neka lepa vremena, kad sam kao dete putovala sa roditeljima.

Od 1884. godine kada je izgrađena pruga Beograd- Niš povezala je mnoge predele i ljude. Jedno prijateljstvo se rodilo baš u vozu. Često putujem vozom, ali uvek kad putujem setim se reči mudrog profesora: iskoristite vreme da čitate ,umeo je da kaže, te predele ste do sada videli stotinama puta. Tog dana sam žurila i zaboravila knjigu. Preko puta mene je sedela devojka koja je nešto čitala, upitala sam je kako joj se dopada knjiga i poverila da sam i sama pisac, ali da nikome nisam pokazala svoja dela. Ona je u to vreme radila u biblioteci, razmenile smo kontakte, prva je porčitala moj rukopis. Od tada je prošlo dosta godina. I dan danas putujem vozom i pišem, i dandanas ona prva pročita sve što zapišem.

 




Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage