Home  |  Vesti  |  Društvo  |  Ako se nešto konkretno ne preduzme, Nišlije neće imati ko da leči
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

28. 08. 2020.

Autor: Katarina Mladenović Đorđević Izvor: City radio

Borba niškog lekara sa vetrenjačama:

Ako se nešto konkretno ne preduzme, Nišlije neće imati ko da leči

Miodrag Branković, lekar Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, došao je u žižu javnosti nakon jednog objavljenog komentara na Fejsbuku. Naime, on je ispod teksta koji su objavile Južne vesti, napisao da Hitna pomoć nema dovoljan broj terenskih ekipa usled nedostatka lekara. Zbog tog komentara, rukovodstvo ove ustanove podnelo je disciplinsku prijavu protiv njega. City radio razgovarao je sa dr Miodragom o ovom slučaju, ali i mnogim drugim problemima sa kojima sa suočavaju lekari niške Hitne pomoći.

Kako je dr Branković naveo, problema ima mnogo, od nedostatka vozila i lekara do nenamenskog trošenja budžetskih sredstava i toga da direktor službeno vozilo Hitne pomoći koristi kao ličnu svojinu. Navodi i da je razmišljao da se zbog svega obrati medijima, ali ga je disciplinska prijava samo učvrstila u toj odluci.

„Disciplinsku prijavu dobio sam zbog komentara na Fejsbuku. Rukovodstvo se pozvalo na nepostojeći dokument, a to je Poslovni kodeks ministarstva zdravlja. Zapravo, svaka ustanova ima svoj kodeks, ali je Pravilnik o radu koji ima Hitna pomoć kontradiktoran“, rekao je Branković i objasnio da je to zbog toga što se u pojedinim članovima dozvoljava radnicima ove ustanove da izražavaju kritičko mišljenje, ali samo u svoje lično ime, dok drugi član kaže da to nije dozvoljeno. Dodaje i da samo kršenje Poslovnog kodeksa sa sobom ne povlači disciplinske mere, jer te dve stvari nisu povezane, već da je jedina mera - savet koje bi rukovodstvo trebalo da uputi kako se taj problem ne bi ponavljao.

Ističe da ni u kom trenutku ono što je napisao nije bilo politički motivisano, kao i da ukazivanje pomoći ljudima ne sme da bude politizovano.

„To nije rečeno iz bilo kog razloga, već da bismo se mi radnici ogradili i da bismo objasnili ljudima u Nišu zašto čekaju po pola sata, 45 minuta, sat vremena, da mi dođemo na intervenciju. Nama fale lekari za teren. Nije da niko ne radi, nego nas nema dovoljno. Bili smo reprezentativna hitna pomoć pre 10, 15 godina. Sada ne znam da li može da se kaže da smo dotakli dno, ali smo vrlo blizu dna. Ako se nešto konkretno ne preduzme, Nišlije neće imati ko da leči“, kazao je dr Miodrag Branković. Ponovio je i ranije navode da umesto 51 lekara na terenu, Hitna pomoć ima samo 37, da je broj ekipa na terenu od 4 do 6, ali nikada 7, koliko bi trebalo da bude, kao i da nema dovoljno saniteta i da medicinski uređaji nisu u ispravnom stanju. Takođe, ima i slučajeva gde neko radi u Hitnoj pomoći bez adekvatne stručne spreme, a glavni tehničar ima četvrti stepen obrazovanja, umesto šestog koji je propisan zakonom.

Direktor Hitne pomoći Slavoljub Živadinović na sajtu Hitne pomoći nedavno je objavio demanti ovih navoda. Između ostalog, naveo je da je Zavod za hitnu medicinsku pomoć u vreme koronavirusa obavio 5861 prevoz pacijenata, što prema njegovim rečima pokazuje kako radi ova ustanova. Rekao je da je broj lekara u Hitnoj pomoći u skladu sa svim važećim normativama, vozni park najsavremenije opremljen, a svi medicinski uređaji u ispravnom stanju i da se redovno servisiraju. Optužio je Brankovića da ima političke ambicije i da se prestavlja kao vrli lider sindikata čiji su jedini članovi on i njegova supruga.

Branković na ove navode odgovara da ništa od onoga što kaže Živadinović nije tačno. Kako je podvukao, ne veruje da se ceo kolektiv slaže sa ovim navodima, kao i da ima mnogo onih koji su na njegovoj strani.

„Ja sam skupio hrabrost, a moje kolege to nisu imale. Svi smo izloženi mobingu i pritiscima od strane rukovodstva. Moja supruga i ja pogotovo u poslednjih godinu dana. Živadinović kaže da je za vreme korone bilo sve kako treba, ali to nije istina. U to vreme smo od Nišekspresa dobili tri minibusa sa vozačima, Nišavski okrug je dao 1 autobus sa 18 sedišta, a dva saniteta  smo dobili kao ispomoć od staračkih domova. Ako smo imali dovoljan broj vozila, zašto su uzimana vozila?“, rekao je dr Miodrag i dodao da stoji iza navoda da se vozila raspadaju, da je u poslednjih 5 godina Hitna pomoć dobila tri vozila kao donaciju, a da se radi sa aparatima koji su stari najmanje 12 godina. „Ja radim sa defibrilatorom koji je star 17 godina, a pritom je i neispravan. Ipak, ono što najviše treba da brine građane Niša je što nemamo dovoljan broj vozila i dovoljan broj lekara.“.

Branković je izjavio da je otvoreno pismo uputio Vučiću, Lončaru, Bulatoviću, Sotirovskoj, jer je ipak imao neke nade za promenu.

„Ideja je bila da će makar neko pročitati i da se zapita da li je to što je navedeno u tom pismu istina pa da dođe da proveri činjenično stanje. Voleo bih da se nešto promeni. Ja sam večiti optimista da nešto može bolje, zbog mene, zbog dece i ljudi u Nišu. Ako bismo se svi utopili u sivilo koje vlada, mislim da bismo došli do toga da Hitna pomoć u Nišu bude rasformirana i da ne postoji. Ovo je zadnji trzaj“, rekao je on i dodao da se uvek borio za ono što je ispravno i da će to nastaviti i sada.

„Sve ovo što sam radio, radiću dokle god neko ne bude radio kako treba i po zakonu. Hitna pomoć nije ničije vlasništvo, nije privatna firma, ona pripada građanima Niša, a rukovodioci su tu da sprovode zakon. Dajte ljudi da imamo adekvatnu opremu, da ljudima možemo da pružio adekvatnu pomoć, a ne da se krpimo pomoću štapa i kanapa”, zaključio je dr Miodrag Branković i pozvao one, koji to mogu, da doniraju vozilo ili opremu Hitnoj pomoći.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage