Home  |  Vesti  |  Društvo  |  "Na nas još uvek gledaju kao na one koji peru ulice ili odvoze smeće"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

02. 09. 2020.

Autor: Jelena Jocić Izvor: City radio

"Na nas još uvek gledaju kao na one koji peru ulice ili odvoze smeće"

Broj romske dece koja aktivno pohađaju nastavu poslednjih godina se znatno povećao, međutim teški uslovi života primorali su neke od njih da knjige zamene sekundarnim sirovinama. Decenijski napor nevladinih organizacija da decu sklone sa ulice i vrate u školske klupe, deluje kao Sizifov posao. O uzrocima i posledicama povratka dece na ulicu i problemima sa kojima se suočavaju pripadnici romske zajednice i mogućim rešenjima, razgovarali smo smo sa predstavnicama nevladinih organizacija koje se bave obrazovanjem romske dece, aktivistima, volonterima i roditeljima.

U Nišu je ranije postalo svratište za decu ulice, ali je, nažalost, zatvoreno. To je bio jedan od načina da se ta deca  na neki način identifikuju, registruju, da se čuje njihova priča i u saradnji sa institucijama sistema, pre svega Centrima za socijalni rad, ovoj deci pomogne. Ja trenutno ne vidim trajno rešenje problema. Mi često dobijamo informacije da su Centri za socijalni rad pretrpani  obavezama i da nažalost nemaju vremena da se ozbiljnije pozabave ovom problematikom na pravi način, kaže Tamara Simonović iz Grupe za decu i mlade Indigo. 

Reč je o deci koja zbog ogromnog siromaštva žive i rade na ulici. Siromaštvo je glavni uzrok koji vodi daljim problemim poput problema mentalnog zdravlja roditelja, bolesti zavisnosti, ili su roditelji potpuno oprhrvani svakodnevnim preživljavanjem pa ne mogu da im posvete dovoljno pažnje i brige. Postoji i druga strana, koja se podvodi pod organizovani kriminal, a odnosi se na eksploataciju dece, ispričala je Simonovićeva.

Problem siromaštva u romskim zajednicama bi se mogao rešiti ekonomskim osnaživanjem roditelja, odnosno putem progama zapošljavanja, smatra novinar i aktivista Turkijan Redžepi. Ako bar jednog od roditelja zaposlite u nekoj od novotvorenih fabrika i omogućite mu da živi od svog rada, i detetu ste pružili pozitivan primer.

Mnogo je predrasuda koje to ne dozvoljavaju. Poslodavci ne žele Rome u svojim firmama, još uvek na nas gledaju kao na one koji peru ulice i odnose smeće

Pođimo od jednostavnog primera, kaže on, koliko bi ne Roma želelo da ih poslužuje Rom u nekom restoranu ili pekari? 

Među nama ima dosta obrazovanih, ali gde su? - pita se Redžepi i dodaje: prema poslednjem popisu na nivou države bilo je 2,05% romskog stanovništa. Zbog čega onda ne bi bilo isto toliko procenata Roma na javnim položajima, u lokalnim samoupravama, u društvenim preduzećima? Koliko je meni poznato  na takvim mestima ih nema, ali ih zato ima u Mediani, ima ih dosta, zaključuje sagovornik.

Broj romske dece koja upisuju i završavaju školu znatno se povećao u poslednjoj deceniji. Nezahvalno je govoriti o tačnim brojkama, ali ono što možemo da tvrdimo je da se broj dece koja upisuju školu i završavaju znatno povećao u odnosu na broj koji smo imali 2006. godine kada smo otvorili GRUBB centar u Nišu. Od tada, deca ne samo da upisuju i završavaju osnovnu školu, već većina njih nastavlja školovanje, završava srednju školu, a u svakoj generaciji imamo bar po jednog studenta! Priča Nena Tanasijević, nastavnik srpskog jezika u GRUBB centru u Nišu i dodaje: Pomažemo im da unaprede svoja znanja i veštine, radeći kako na formalnom tako i na neformalnom obrazovanju. Spajamo edukaciju i umetnost, širimo njihove vidike.

Sagovornici se slažu da je važno pružiti deci pozitivne primere i stvoriti okruženje u kome će se osećati sigurno i dobrodošlo. Mesto na kome će moći da iskažu svoje nade i strahove, pokažu svoj talenat i neguju ga, rade na sebi i doprinesu svojoj zajednici, a potom i samom društvu.

Simonovićeva kaže da za decu romskog porekla škola ponekad ume da bude poput sive kule, u kojoj nailaze na nerazumevanje, prezir, ruganje i odbacivanje druge dece, a ne sigurno utočište i hram pismenosti. Predrasude su duboko ukorenjene u našem društvu. Skloni smo da odbacimo sve ono što ne poznajemo, zbog toga je važno da se radi sa decom, a ta dužnost je poverena roditeljima i učiteljima.

Neposredno pred Novu godinu organizovali smo radionicu pravljenja novogodišnjih maski u prostorijama škole, sa ciljem da spojimo decu romskog i srpkog porekla i razbijemo predraslude. Devojčica kojoj sam pomagala mi je prišla i zamoila me je da pozajmim rezač od druge devojčice, jer njoj sigurno neće dati budući da je Romkinja, priča Jovana Đokić, studenktinja sociologije i volonterka u Društvenom centru za decu i mlade Indigo i dodaje da je kao budućeg sociologa, onda i čoveka sve ovo jako rastužuje.

O diskriminaciji dece u školi svedoče roditelji koje ističu da su poneki nastavnici pokazivali nerazumevanje za neurađene domaće zadatke ili kašnjenja tokom vanrednog stanja, kada se prešlo na onlajn nastavu. Iako su nevladine organizacije koje brinu o romskoj deci pružile pomoć pri učenju uz onlajn podršku, problem se javio u onim domaćinstvima u kojima nije bilo interneta, niti telefona ili računara. Prema procenama koje je sproveo Društveni centar za decu i mlade Indigo, u Nišu, Kraljevu, Novom Pazaru i Beloj Palanci, skoro polovina romske dece nije imal mogućnosti da prati onlajn aktivnosti.

Roditelji se prisećaju i drugih slučajeva u kojima su nastavnici pokazali neprofesionalno ponašanje i predrasude prema njihovoj deci. Moje dete je učiteljica jednom udarila, jer je bio neposlušan, priča jedna majka. Često je pokazivala netrpeljivost prema našoj deci, dodaje druga. Na roditeljskom sastanku uvek se obraćala samo nama, iako je bilo i roditelja srpkog porekla, rečima: Vaša deca su jako neposlušna; Vaša deca su nemoguća. Osećala sam stid zbog takvih reči ali istovremeno i ljutnju, zar je moje dete krivo samo zato što je druge boje kože? pita se ona. Roditelji svedoče i da je učiteljica pred svima prekorila devojčicu jer puno jede, ne zapitavši se pri tom, kako kažu, da li joj je to jedini obrok u toku dana, i da li je mori glad?

Na pitanje novinarke da li su slučaj prijavili direktoru škole rekli su: Ne, ko bi nam poverovao? Dodaju da se slučaj dogodio pre nekog vremena, i da učiteljica o kojoj je reč više ne radi tu, ali da ih i dalje boli činjenica da se na njihovu decu gleda drugačije samo zbog nešto tamnije nijanse kože.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage