Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

22. 09. 2020.

Autor: Katarina Mladenović Đorđević, Jelena Jocić Izvor: City radio

Kako je Žena od sultana porazila Devojku iz grada

„Ej, da ti pustim najnoviji hit“. Kada čuje ovu rečenicu, svaki prosečni građanin ove zemlje zna o kojoj se pesmi radi. Nije ni čudno, pošto pesma sa diskutabilnim naslovom „Žena od sultana“ za samo dva meseca ima više od 44 miliona prikaza. Ova brojka važi u trenutku dok pišem tekst, što ne znači da neće biti znatno viša za nekoliko dana. Možda je niste poslušali, ali ste najverovatnije čuli za nju. Velike su šanse da ste je i neželjeno čuli u prolazu.

Pesmu je nemoguće izbeći, bukvalno je na svakom koraku. Slušaju je i mladi i stari, čuje se iz automobila, u kafićima, autobusu, kada želite da provedete mirno popodne. Stalno odzvanja refren: „Da te ludo voli žena od sultana“. I pesma, sama po sebi, možda ne bi bila neki problem. Melodija koja se uvrti u glavu, tekst koji i nema nekog smisla – na sve smo to već navikli. Poslednji takav hit bila nam je Stojina “Bela ciganka”. Međutim, popularnost ove i sličnih pesama sa sobom donosi niz pitanja o stanju u ovom društvu, o tome gde smo stigli i u kom se pravcu kolektivno krećemo.

Činjenica je da u poslednje vreme akcenat nije na tekstu pesama, već na ritmu, ali i na izgledu onog ko peva. Međutim, spotovi ovakvih pesama povlače sa sobom još jedno pitanje. Zbog čega se mladima u Srbiji nameće da devojke moraju da budu zgodne i lepe sponzoruše koje jure za nekim mafijašem, dok se mladićima poručuje da treba da budu ti mafijaši? Da li je problem u spotovima, pesmama ili nečem drugom? Da li je turbo-folk muzika uzrok ovakvog stanja u društvu?

Profesorka Jelena Petković, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Nišu, smatra da je tačno da veliki broj mladih u Srbiji sluša turbo-folk, ali da postoje i oni koji su okrenuti alternativama. Takođe, kako kaže, istraživanja kulturne potrošnje pokazuju da ima sve više onih koji spadaju u grupu tzv. “kulturnih omnivora” ili „kulturnih svaštojeda“.

To pokazuju i odgovori naših mladih sugrađana, koji uglavnom kažu da “slušaju sve”. Ono što ima veliki uticaj na mlade ljude jeste i društvo pa tako jedan naš mladi sugrađanin kaže da u društvu retko bira šta će se slušati i da se prilagođava onome što puste drugi.

„Smatram sebe osobom koja može da sluša svaku vrstu muzike, samo je pitanje ambijenta i društva sa kojim sam. Čak i kad ne znam neku pesmu, ja se veselim kao da je znam i to neznanje nadoknadim na taj način. Mislim da je svako ograničavanje na samo jedan žanr glupo i da ne bi trebalo na takav način da se ograničava. Trudim se da naučim i da čujem što više“, kaže naša sugrađanka Ganja.

Kod pojedinaca slušanje muzike zavisi od trenutnog raspoloženja i emocija pa tako jedan mladić kaže: „Noćas su sve pesme moje!“

I dok su neki orjentisani samo na folk muziku i ne slušaju strano, ima onih koji turbo-folk slušaju samo kad su primorani. Neki od sagovornika City radija rekli su da slušaju sve ono što se sluša u klubovima – od Zdravka Čolića pa do Žene od sultana.

A kako je započeo proboj turb-folka i svih propratnih materijala kod nas? Nakon krize devedesetih, zbog siromaštva, nezaposlenosti i svih problema sa kojima se ljudi suočavaju, kod nas se lako ugnezdio kriminal, površnost, lažni sjaj, kič i šund, smatra profesorka Jelena Petković.

“U siromašnim i zapuštenim društvima kakvo je srpsko, bez jasnih vrednosnih orijentira, sa ogromnom udelom neobrazovanog stanovništva i visokom stopom nezaposlenosti mladih, njihove kulturne potrebe su uglavnom nerazvijene i ograničene, pa nekritički prihvataju upravo one sadržaje koji su najzastupljeniji u medijima”, rekla je Petkovićeva i dodala da se mediji zbog profita nadmeću i najčešće nude banalne kulturne sadržaje za čije praćenje nije potreban veliki intelektualni napor.

Ono što turbo-folk nudi i te kako utiče na ponašanje mladih, smatra Petkovićeva. Sve se svodi na agresivnost, preteranu sentimentalnost, na potrebu da se imitira navodni glamurozni i šljašteći život zvezda turbo-folka, gde je forma važnija od sadržaja, a pojavnost važnija od suštine.

“Ovakav muzički pravac podržan je vizuelno mnogim elementima poput erotske izazovnosti, luksuznog života, imidžom kriminala. Senzacionalizam, provokativnost, erotska izazovnost i vulgarnost postali su danas stilske i vrednosne odlike kulturnog mejnstrima, pa nije čudo što mnogi mladi ljudi na svom putu traženja sebe lako zalutaju i nekritički prihvataju ovakve ponuđene uzore. Vrednosti su se izvitoperile, a uticaj estradnih zvezda je porastao pre svega zahvaljujući njihovoj prisutnosti, vidljivosti i nametljivosti u medijima”, kaže profesorka Jelena Petković i dodaje da je to lako primetno na ulicama većih srpskih gradova.

Naime, svi smo svedoci toga da se devojke i po danu i po noći oblače neprimereno okolnostima, da nose previše šminke, a većina njih se već u najranijim godinama odlučuje za operacije kod estetskih hirurga. Cilj je što duže održati mlad i lep izgled, biti vizuelno “savršen”, erotski izazovan, biti onakakav kakvi su njihovi estradni uzori, ali to sa sobom nosi i duhovnu površnost, smatra profesorka Petković.

Tijana eM iliti Tijana Milentijević, koja peva gorepomenutu pesmu, jedan je od dokaza ovakvog razmišljanja mladih. Devojka koja ima 21 godinu, u cvetu mladost, već je na sebi izvršila brojne estetske operacije kako bi se uklopila u kalup koji nameće društvo. Zapravo, ova prirodno lepa devojka je sa svojih petnaestak godina učestvovala u popularnom muzičkom takmičenju i dobila svoju pesmu. Sa tom pesmom nije postigla ništa, dok se nekoliko godina kasnije nije pojavila sa novim imidžom, spotom i pesmom koji su sve, samo ne pristojni. Tada je odjednom izašla iz tame i smatra se jednom od najlepših devojaka na estradi. Bar dok ne dođe neka nova.

Nemoguće je ne pomenuti i grupu Hurricane, čija je članica Sanja Vučić predstavljala Srbiju na pesmi Evrovizije i tamo ostavila veliki utisak. U Srbiji njen talenat nije prepoznat dok se nije skinula, što je, malo je reći, žalosno. Primera ima mnogo, a zajedničko je to da treba biti sve više go, a sve manje razmišljati svojom glavom.

Kada je reč o uzrocima ovakvog stanja, profesorka Jelena Petković smatra da nema isključivog “krivca”.

“Odgovornost je, u manjoj ili većoj meri, podeljena između države, porodice, škole, medija i same omladine. Naša država godinama unazad kulturu doživljava kao trošak, a ne kao investiciju, kao resor za potkusurivanje partijskih kadrova, a ne kao krucijalnu sferu odgovornu za razvoj i opstanak ovog društva. Dugi niz godina se najmanje novca iz budžeta Republike Srbije odvaja za kulturu u poređenju sa ostalim zemljama u regionu”, rekla je ona.

Naš sugrađanin Vladimir kaže da je uzrok za popularnost Žene od sultana naslov.

“Dobar je naslov i prosto svi žele da čuju o čemu se radi. Moram i ja da napravim pesmu sa takvim naslovom i da postanem popularan”, rekao je on kroz smeh.

Marko, jedan od mladih ljudi koji teži malo drugačijim vrednostima od većine, smatra da je jedan od uzroka to što se danas pogrešno tumači to da muzika treba da opija

„Važno je da muzika opija. Međutim, danas se to opija tumači pogrešno. Zato je u prethodnom periodu hit izvesna pesma Žena od sultana. Dakle, ne mislim da muzika treba da zavede i opija mase, već da svojim trajanjem svakim ponovnim slušanjem izazove nešto što se ureže u dušu čoveka i nikada se ne može istisnuti i zaboraviti. Zaboravili smo da je za taj osećaj opijenosti dovoljna i samo jedna frula ili harmonika“, istakao je on.

I pored ovakvih svetlih primera, velika većina mladih i dalje bira da se uklapa u društvo, sluša ono što slušaju svi i ponaša se na određeni način. Osim što slušaju i kopiraju svoje omiljene estradne zvezde, mladi sve više teže nekim neprihvatljivim vrednostima, naime da budu starlete, kriminalci i učesnici rijalitija. Lakog rešenja za ovaj problem nema.

Neophodno je stvaranje povoljnijeg društvenog, političkog i ekonomskog ambijenta, kao i podsticanje razvoja kulturnih potreba prema višim estetskim, duhovnim i moralnim vrednostima. Za to je neophodno preduzeti odgovornost u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kreiranja kvalitetnih medijskih sadržaja, adekvatnog upošljavanja mlade generacije i afirmisanja alternativnih kulturnih sadržaja. Taj posao nije lak niti izvestan, ali je vredan svakog truda i truda svih nas, zaključuje profesorka Jelena Petković.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage