Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Društvo

08. 03. 2011. Recept za uspeh - realan cilj i hrabrost!

Izvor: City radio

Intervju: Doc. dr Vesna Baltezarević

Naša sugrađanka Vesna Baltezarević je uspešna žena, supruga, majka, profesor na fakultetu, doktor pravnih nauka. Napisala je dve knjige o mobingu, priprema i treću, a uporedo s tim piše svoj prvi roman.

Dugogodišnji je član Rotari kluba, a uskoro će postati prva žena Guverner distrikta na ovim prostorima. Za City radio doc. dr Vesna Baltezarević govori o svojim uspesima, izazovima i obavezama koje se postavljaju pred savremenu ženu.

City: Da li imate podatke koliko je žena na rukovodećim pozicijama u odnosu na muškarce u našoj zemlji?

Vesna Baltezarević: Pretpostavljam da ima više muškaraca nego žena na rukovodećim pozicijama, kao što znamo da i u skupštini imamo više delegata muškog pola, i da moderno zakonodavstvo insistira na kvoti od 30 procenata, da bi trebalo da bude toliko žena zastupljeno u nekim izbornim telima. Na taj način oni pokušavaju da obezbede prisustvo ženskog pola na svim tim značajnim funkcijama. A gde su nam žene? To pitanje bi trebalo da postavimo. Ali ja mislim da bi ovo pitanje trebalo prvo postaviti ženama, da mi ne zamere koleginice na svim nivoima. Ja nemam tako negativno iskustvo, da se osećam da mi je negde nešto uskraćeno zbog toga što sam žena.

Osim mogućnost da odem na Hilandar. Ali tu svakako ništa ne može da se promeni, jer je dovoljno da ste žena i da vam je pristup zabranjen. Ali nigde na drugom mestu se nisam srela sa tim da mi je nešto uskraćeno jer sam žena. Mislim da je problem u ženama. Zašto? Ne problem u ženi, kao ženi pojedincu već u zastarelim balkanskim shvatanjima, o ulozi žene i ulozi njenog partnera. Takođe iz porodice nosimo vaspitanje da žena treba isključivo da se posveti porodici i domaćinstvu. Ja mislim naravno da je to nephodno, ali da nije dovoljno ako želite da se bavite nekim drugim delatnostima, radom, bilo da je to naučni rad, pisanje, bilo to ispoljavanje nekih vaših talenata, nekih sklonosti, za koje mislim da mora da postoji i vreme i mesto. Bez obzira što ćemo ostaviti ručak da se kuva, ali osim tog ručka, potrebno nam je još nešto dodatno.

City: Podaci od pre 10ak godina pokazuju da od 100 magistara je samo 17 žena, a od 39 doktora nauka je 11 žena. Kada pogledamo odnos studeneta odnos studenata, 63 odsto su studentkinje, one kraće studiraju, i diplomiraju sa većom ocenom. Šta se to desi da žena negde posustane u sticanju karijere, i pronalaženju sebe na tom polju.

Vesna Baltezarević: Verujte mi da ne znam. Jer što se mene tiče, ja se nisam zaustavila posle diplomiranja da kažem dosta i gotovo. Tražim neki dalji svoj izazov, neko dalje svoje usavršavanje, ispoljavanje onoga što imam unutar sebe i za šta mislim da treba da bude podeljeno i sa drugim ljudima. Makar to bilo pisanje knjiga, istraživanje nekog problema i plasiranje tih rezultata široj zajendici. Kao profesor na fakultetu viđam svakodnevno studente koji su dobri i izuzetni, i one druge, i nekako mi se ipak čini, i možda ste i u pravu sa tim podacima, da se nije ništa promenilo u poslednjih 10 godina. Ima dosta devojaka koje obećavaju mnogo, koje pokazuju da imaju izuzetno znanje, i nameru da sa svojim radom nastave dalje. Šta se tu dogodi, i šta ih zaustavi, zbilja ne znam da vam kažem.

City: Hajde onda da pokušamo iz drugog ugla da odgvoroimo na to pitanje. Šta žena treba da prelomi u sebi, kakvu odluku treba da donese i sa čim treba da se suoči da bi postigla ono što može.

Vesna Baltezarević: Jednostavno, mislim da treba da postavi sebi jedan realan cilj i onda u skladu sa tim ciljem da rasporedi sve one obaveze koje sa sobom vuče, i materinstvo, i porodicu i obaveze prema porodici. Ipak naglašavam da porodica uvek treba da bude na prvom mestu jer ona je osnov i uspeha svakog pojedinog člana te porodice i porodice u celini. Možda treba ipak i muškarcima objasniti da obaveze treba da budu podeljene ukoliko želimo da uspeh da bude dostpuan i muškom i ženskom članu porodice.

City: Kakva su Vaša iskustva? Vi imate dva sina, kako ste se nosili sa svim obavezama koje ste imali, pri tome mislim i na kućne obaveze i na intelektualne.

Vesna Baltezarević: Starijeg sina sam rodila na drugoj godini studija, i uspela sam da diplomiram među prvima u svojoj generaciji. Jesam se borila sa bebom i sa svim obavezama, ali jednostavno kad je dete bilo u krevetu, ja sam bila za stolom sa knjigom. Dakle, stvarno je bio potreban jedan dodatni napor, ali ono što je najvažnije to je da želite da dođete do cilja koji ste sebi zacrtali.

City: Koliko je važna podrška porodice i okruženja u ostaviranju životnih ciljeva?

Vesna Baltezarević: Bez podrške ne možete nikako. I zato i kažem da je porodica stub svega, jer morate da imate razumevanje u svojoj porodici i podršku da biste mogli jednostavno da odstustvujete zbog nekog drugog razloga koji nije porodični i da jednostavno nemate prepreke kada želite da se bavite nekim dodatnim aktivnostima. Pored podrške porodice, potrebna je i podrška okoline. Da bi ste mogli da ostvarite nešto, veoma je važno da imate pre svega dobru komunikaciju sa svojim okruženjem, razumevanje u tom okruženju. Međutim, to podrazumeva obe strane u tom komunikacionom procesu. Koliko dajete drugima, toliko imate pravo da tražite.

City: Kako se okolina nosi sa Vašim uspehom?

Vesna Baltezarević: Ja to ne bih tako formulisala. Ja neki svoj izuzetan uspeh ne vidim, možda ga tek očekujem, da ne budem lažno skromna. Trenutno se bavim i svojim pionirskim radom, a to je pisanje romana, kome posle toliko godina čekanja sam konačno posvetila neko svoje vreme. Nažalost, neke redovne obaveze me sprečavaju da to bude tako brzo kako sam planirala. Imam izuzetno dobru saradnju sa svojim nadređenim, sa svojim kolegama tamo na fakultetu gde radim, sa studentima, i mislim da bi trebalo da budem zadovoljna sa takvom vrstom komunikacije.

City: Do sada ste napisali dve knjige o mobingu: ''Maska u koferu'', i ''Mobing- komunikacija na četiri noge''. Na čemu trenutno radite?

Vesna Baltezarević: Osim tog romana, radim paralelno na pisanju treće knjige o mobingu, odnosno zlostavljanju. Ostalo je još desetak strana da bude završena, mada tih desetak strana čekaju jedno desetak meseci da dođu na red. Međutim, to je prioritet kome ću da posvetim svoje vreme pored redovnih obaveza jer bi ta knjiga trebalo da pomogne svima onima kojima su se suočili sa takvim nemilim događajima u svom okruženju da sve to prevaziđu i da jednostavno pronađu novi put i izlaz iz te situacije. Niko nije imun na zlostavljanje okoline, samo je pitanje koliko je spreman kao ličnost da se izbori sa svim tim što mu se događa.

Verujte mi da je potrebno da budete mnogo jaka ličnost, pa čak i tada ako jeste, kada se suočite sa takvim ponašanjem okoline osetite da ste žrtva, bespomoćna žrtva, jer vrlo često se desi da nemate kome da se obratite za pomoć. Svi vrlo dobro znamo kolika se buka digla i medijska kampanja, kada su na sva zvona oglasili donošenje zakona o zaštiti žrtava od zlostavljanja na poslu. A sada, u poslednje vreme od kako je donet zakon i kako imamo zakon koji bi trebalo da nas štiti, kao da više nemamo mobinga. To je stavljeno u neku fijoku, i više ne pričamo o tome, dobili smo zakon, sad više nemamo žrtve, sad živimo u državi blagostanja. A koliko smo daleko od toga znaćemo ako pitamo one koji su prošli kroz torturu.

City: Završavate knjigu, kako će zvati?

Vesna Baltezarević: Ta knjiga ima radnu verziju, radni naziv, ne znam da li će ostati do kraja. Zove se ''Živi pesak ili kako preživeti mobing''. A to je upravo asocijacija na to ako ste žrtva mobinga i kada počnete da se borite, shvatite onda da sve više tonete i da se nalazite u živom pesku koje predstavlja vaše okruženje, vaše kolege i sve one koji bi trebalo da vam pomognu, koji jednostavno nestanu negde, odmetnu se u planine, u hajduke, bilo gde, ali ih nema. A vi svakim korakom da se spasite tonete sve dublje i dublje.

City: Koliko je hrabrosti potrebno da se žena izbori sa svim problemima i preprekama na koje nailazi, i na kakve ste vi prepreke nailazili u svojoj karijeri.

Vesna Baltezarević: Mislim da je potrebno mnogo hrabrosti, ali je potrebno i da jednostavno otresete sve to što vam se dešava, da stanete, da pogledate koje su vaše mogućnosti, koje su perspektive i šta dalje. Tek kada shvatite da postoji to dalje, onda možete da se orijentišete prema jednom takvom cilju i da izađete iz tog začaranog kola. I ja sam se susretala sa takvim problemima, koji su me naterali da tražim potpuno nove profesije, da izađem iz kolektiva gde sam provela mnogo godina, i da jednostavno moj cilj je bio i moj izlaz iz te situacije, zacrtana doktorska disertacija. I kada sam je završila, onda sam promenila posao, počela da se bavim nastavom i predavanjem na fakultetu i pronašla jedan sasvim drugi put.

City: Da li ste nekada bili u situaciji da se kao uspešna žena suočite sa nekim predrasudama?

Vesna Baltezarević: Jesam. Ispričaću vam jedan primer. Bila sam gost na jednoj lokalnoj televiziji povodom kampanje koju su radile Narodne novine kada je bilo izjašnjavanja čitalaca o najuspešnijoj ženi grada. U toj TV emisiji gledaoci su postavljali pitanja uživo, a jedno od pitanja je voditelj samo pogledao i sklonio sa strane, jer nije hteo da ga pročita. Pošto sam sedela do njega, videla sam šta piše, a pitanje je bilo: Pitajte te uspešne žene da li znaju čemu služe šerpe. Verujte da itekako znam čemu služe šerpe, i mogu i neki recept da razmenim. Itekako žurim i jurim da spremim ručak i da onda odem nekim drugim putem i nekim drugim obavezama.

City: S obzirom da ste uspešna žena sa dosta obaveza, dan Vam je sigurno veoma kratak. Kako pronalazite vremena za sebe, da odete kod frizera, da odgledate predstavu, da odete na kafu sa prijateljima ili da pročitate knjigu?

Vesna Baltezarević: Kod frizera moram da odem, kad zagusti i kad ne može više da se kamuflira, onda sam tamo. Što se čitanja tiče, ne čitam preko godine jer ne smem da ih čitam, jer sam ja onaj tip koji kad uhvatim knjigu ne čujem ništa i ne vidim ništa dok ne dođem do poslednje strane. Tako da ja preko godine ređam i prikupljam knjige, i onda kad odem na godišnji odmor, e onda čitam, onda nisam prisutna ni za šta drugo. Što se tiče prijatelja, sa njima se srećem kroz moje angažovanje u Rotari klubu. Prijatelja uvek ima, i za njih  uvek ima vremena.

City: Od kada ste član Rotarija?

Vesna Baltezarević: Od 1995. godine kada smo napravili prvi niški klub, to je zapravo bilo reosnivanje Rotarija, jer je Rotari postojao u predratnoj Jugoslaviji, ali posle ratnih aktivnosti koje su počele tokom II svetkog rata obustavilo delovanje Rotarija na ovim prostorima i drugim zemljama koje su pogođene ratom, ali se u drugim zemljama Rotari vratio svom redovnom radu po oslobođenju, ali nažalost kod nas je to krenulo tek ranih 90-ih godina da se reosniva.

City: Koje su Vaše obaveze tamo, koji su vam ciljevi, s obzirom da se bavite raznim humanitarnim akcijama i kampanjama. Vi imate i veoam visoku funkciju u klubu.

Vesna Baltezarević: To je druženje profesionalaca koji se sastaju jednom nedeljno na svojim redovnim sastancima u određeno vreme i na određenom mestu. U Srbiji deluje trenutno 56 klubova. Rotarijanska godina počinje 1. jula i zavšrava se 30. juna sledeće godine, i predviđa da u toku te godine imate zacrtane godišnje ciljeve koji su gotovo uvek slični i sa svetskim ciljevima koje postavljaju UN. Naš Rotari u Srbiji od 1. jula kada počne godina treba prvi put da dobije svoj distrikt, srpsko-crnogorski distrikt, koji pored ovih 56 klubova u Srbiji treba da obuhvati i 6 klubova u Crnoj Gori. Ta funkcija koju ste pomenuli, to je funkcija Guvernera disktrikta, ja postajem novi Guverner tog distrikta i prva žena kad već pričamo o ženama, koja će na ovim prostorima biti Guverner distrikta. Međutim, ta funkcija je na godinu dana jer se funkcije u klubu smenjuju na godinu dana. Sam Rotari simbolizuje točak koji se rotira, odatle i naziv. Ono što očekuje Guvernera je administrativno rukovođenje tim distriktom i naravno podrška svim projektima i ciljevima Rotarija.

Prvo i osnovno čime se Rotari trenutno bavi je najveći projekat koji je Rotari imao, a koji je pokrenut pre više od 20 godina i to je vakcinacija dece protiv dečije paralize svuda u svetu. Osnovni cilj je da oslobodi svet od ove opake bolesti i da zaboravimo da je polio ikad postojao. Ono što je postignuto, to je da je iskorenjivanje ove bolesti 99 odsto, ostaje nam još taj 1. procenat koji je najteži, jer treba da dođemo do toga da više ni jedno dete nije zaraženo bolešću. Rotari se bavi pomaganjem u svom lokalnom okruženju, gde god prepozna da postoji potreba lokalne zajednice za nekim humanitarnim davanjem. Nisu presudne pare kod Rotarija, ono što Rotarijanci mogu da podele sa svojim okruženjem to je želja da se pomogne, to je lični doprinos, bilo angažovanjem nekim volonterskim radom, bilo savetom, bilo uključivanjem u određene aktivnosti, organizovanjem humanitarnih koncerata i izložbi gde mi prikupimo sredstva, koja upućujemo u određene humanitarne svrhe. Inače prioriteti su majke, deca, nemoćni, bolesni, i opismenjavanje i čista voda.

U Srbiji na sreću više nema dece koja su zaražena ovom opakom bolešću, kao ni u Evropi i svetu. Ranije je to često bilo na Kosovu, i u Bugarskoj koja nam je tako blizu. Kada je Rotari krenuo sa ovom akcijom, od polija je umiralo 1.000 dece dnevno. U ovom trenutku, taj broj je na godišnjem nivou. To je pravi pokazatelj šta je Rotari uspeo da uradi kada je reč o ovom problemu.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage