Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Niš

04. 05. 2018. Niš

Autor: I. Petrović Izvor: City radio

Ko deli novac za javno informisanje u Nišu?

Pošto Gradska uprava u Nišu nije odgovorila ni na jedno od postavljenih pitanja u vezi načina i kriterijuma kojima se rukovodila pri izboru kandidata za članove stručne komisije za ocenjivanje projekata na konkursu za javno informisanje za 2018., niti su objavili biografije svih pristiglih kandidata, City radio će to uraditi umesto njih kako bi građani imali uvid u to ko su stručnjaci, koji će podeliti preko 50 miliona građanskih para.

Kako bi građani Niša bili upoznati sa sastavom komisije koja ove godine odlučuje o raspodeli sredstava na Konkursu za javno informisanje a koja je ponovo, na način netransparentan i bez jasnih kriterijuma ponovo izabrana, nakon što smo od Uprave za kulturu dobili tražene informacije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objavljujemo najpre biografije kandidata koji komisiju sačinjavaju a i onih koje je načelnik Gradske uprave, Ljubiša Janić, po samo njemu znanim kriterijumima procenio kao manje uspešne.

Ove godine se za učešće u radu komisije prijavilo 11 kandidata. Zapravo, 6 su predložila medijska udruženja a 5 kandidata se samokandidovalo u svojstvu medijskih stručnjaka. Gradska uprava u Nišu je odlučila da komisija bude zapravo modifikovana prošlogodišnja, te su samo dva kandidata promenjena ali su i novoizabrani iz redova onih udruženja čiji su kandidati birani i 2017.

Predstavljamo vam zato sve kandidate a počećemo sa odabranim članovima komisije.

1. Zoran Veličković, prošlogodišnji a i ovogodišnji član komisije. Prošle godine ga je predložilo Društvo novinara Niša a ove godine PROUNS. Iz njegove biografije najpre saznajemo da je diplomirani ekonomista po struci.

Radno iskustvo kandidata Veličkovića počinje time što je kako navodi kao gimnazijalac pokrenuo školski list Eho mladosti i radio stanicu Gimnazijalac. Dalje saznajemo da je pre 43 godine, u periodu od 1975. - 1981. bio dopisnik emisije Veče uz radio, Radio Beograda.

Od 1984., pa narednih deset godina Veličković je radio u kompaniji SIMPO kako piše "na poslovima referenta a kasnije i referenta u sektoru plansko analitičkih poslova gde je obavljao poslove planiranja, dnevnog praćenja rezultata rada na nivou kompanije i bavio se analizom poslovnih rezultata, zatim u finansijskom sektoru na poslovima koordinatora robno materijalnog poslovanja i fakturisanja, zatim u sektoru maloprodaje svih Simpovih maloprodajnih objekata tadašnje SFRJ i kao prvi direktor Robne kuće Simpo u Vranju.

Nakon toga, radio je tri godine u Poslovnom centru Simpa u Beogradu na poslovima direktora uvoza". Naredne dve godine, Veličković provodi na mestu generalnog direktora TP "7 Juli Vranje" da bi 1996., kako navodi, prešao u YUMCO Vranje gde će narednih 7 godina raditi kao direktor prodaje za Beograd i Vojvodinu, pomoćnik generalnog direktora za marketing i informisanje i odgovorni urednik YUMCO novina, kao i komercijalni direktor fabrike mineralne vode BIVODA u osnivanju i prvoj godini njenog rada. 2003., Zoran Veličković radi kao samostalni stručni referent pri Regionalnoj privrednoj komori Leskovac, odeljenje u Vranju. U to isto vreme od 2003. - 2004., Veličković radi i kao generalni direktor JP RTV Vranje.

Poseban akcenat kandidat stavlja na to što je od "decembra 2004. do marta 2010. pisao stručne članke iz oblasti ekonomije za SIMPO Vranje" a dalje navodi da je "na poslovima direktor nabavke, generalni direktor Simpovog zavisnog preduzeća SIMPO Tepisi u Donjem Stajevcu, opština Trgovište, komercijalni direktor sa sedištem u Beogradu, Simpovog zavisnog preduzeća IKP Kondiva" 

Od 2010. do jeseni 2016. Veličković je ponovo na poziciji direktora JP RTV Vranje, da bi nakon toga postao, navodi u biografiji, suvlasnik te iste kuće sada privatne u obliku d.o.o., ali je ostao i na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika. 

Kao dokaz stručnog usavršavanja Veličković navodi da je završio uspešno radionicu ANEM za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje medijskih projekata te takođe uspešno, kako kaže radionicu ANEM za evaluatore medijskih projekata, a pominje i dva dobijena sertifikata, prvi o završenom poslovnom treningu za direktore i menadžere u javnom sektoru a drugi o završenom seminaru za finansijsko, pravno i budžetsko poslovanje privrednih društava.

Veličković navodi da je član UNS-a od 2004.godine i član Predsedništva grupacije za radio difuziju Privredne komore Srbije. Od veština navodi rad na računaru (Microsoft office, Word, Excell).

2. Vladimir Veljković, još jedan ponovljeni član komisije iz 2017. Oba puta se sam kandidovao kao medijski stručnjak.

Rođeni je Piroćanac, sa završenom osnovnom i srednjom školom u rodnom gradu nakon čega je, kako navodi, upisao odsek Istorija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. od 1989. do 1992. radio u omladinskoj redakciji Radio Pirota. Uređivao je, kaže, emisiju "Od našeg saradnika" i bio saradnik u emisiji "Do poslednjeg daha". Na Radio Pirot se, kaže vraća 1998. gde radi u muzičkoj i sportskoj redakciji kao honorarni saradnik, uporedo sa radom u Muzeju Ponišavlja. Na TV Pirot radi kao honorarac 2000. a 2001. zasniva stalni radni odnos. Veljković kaže da je uređivao politički magazin "Oni kažu" na regionalnoj TV Pirot koja se emituje i danas, a u kojoj su gostovali svi najvažniji političari iz Srbije, uključujući i ambasadore najvećih zemalja.

Veljković dalje navodi da je pohađao "brojne edukacije i škole o novinarstvu" u Srbiji i zemljama u okruženju. Pominje i učešće u projektu "Mi za Mir" koji je od 2003. do 2005. okupio 60 novinara sa prostora bivše Jugoslavije a "odvijao se" u Hrvatskoj. (Da ne bude zabune, Veljković je učestvovao kao polaznik na desetodnevnoj obuci u okviru tog višegodišnjeg projekta namenjenog mladim novinarima.)

Kao važan detalj za prijavu za člana niške komisije Veljković navodi i da je u toku 2010. i 2011. kao novinar TV Pirot, "realizovao" projekat "Građani Pirota bliže Evropskoj uniji", koji je bio podržan od strane EU. Ostaje malo nejasno da li pod realizacijom, aplikant misli da je bio deo projektnog tima, što je verovatnije nego da je upravljao implementacijom projekta.

Veljković je član redakcije časopisa "Link", specijalizovanog magazina za medije u Srbiji. Navodi da su mu tekstovi objavljivani i u listu "Sloboda" (nekada u sastavu jedinstvenog javnog preduzeća sa RTV Pirot, a sada u vlasništvu Vitka Radomirovića).

2012. Veljković je imenovan za glavnog urednika regionalne TV Pirot a 2015. i za direktora ove kuće. Veljković naglašava i da je 2015. bio u komisiji za dodelu godišnjih nagrada koje dodeljuje Grad Pirot te da je 2017. bio "član komisije za dodelu sredstava koju je formirao grad Niš."

Na kraju biografije Vladimir Veljković ističe da je jedan od osnivača Sajma peglane kobasice, "jednog od najmasovnijih događaja na jugu Srbije".

3. Dušan Stojanović, je apsolutni rekorder u broju učešća u niškoj komisiji za javno informisanje. Ove godine je po treći put odabran da bude njen član od strane načelnika Gradske uprave. 

Iz njegove biografije saznajemo da je reč o Aleksinčaninu, pravniku po obrazovanju. Bez ikakvih detaljnijih opisa Stojanović u svojoj radnoj biografiji iznosi taksativno da je radno iskustvo najpre sticao u Aleksinačkom rudniku na mestu sekretar preduzeća u periodu od 1979. do 1992. godine. Paralelno sa tim, od 1975. do 1996., radio je kao honorarni novinar dopisnik u Kompaniji Novosti da bi se u istoj kompaniji zaposlio i za stalno 1996. i na mestu novinara dopisnika iz Aleksinca a posle i Niša ostao na tom radnom mestu sve do 2015. i odlaska u penziju.

Osim ovih podataka iz Stojanovićeve biografije saznajemo samo još i to da je radio kao honorarni dopisnik još dva lista "Borbe" i "Sporta" u periodu od 1979. do 2008.godine, te da je član UNS-a od 1995.

4. Marina Dimitrić, jedina članica komisije je predložena od strane RAB Srbija. Da podsetimo, i to udruženje je i prošle godine imalo svog predstavnika u komisiji u Nišu, Ferenca Berčeka.

Kandidatkinja je iz Pančeva, po obrazovanju viši ekonomista. Od dodatnog obrazovanja navodi da odlično radi na računaru (uključujući radio montažu) te da je "u saradnji UNS-a i UNDP radila istraživačku temu Nenamensko trošenje budžetskih para u Srbiji" pod mentorstvom Slobodana Kačarevića i Ruže Ćirković. Opet kako kaže dalje njena biografija "u saradnji NUNS-a pohađala više kurseva i obuka iz oblasti prava, novinarstva i javnog nastupa". Poseduje i diplomu reditelja Aleksandra Mandića o završenoj obuci na FDU u Beogradu, o radu sa digitalnom kamerom i kompjuterskim programima iz oblsati TV i radio montaže". Dimitrić navodi i da je "pri ANEM-ovoj školi nezavisnog novinarstva u Beogradu završila više kurseva, gde su predavači bili pravnici, profesori, novinari, spikeri, voditelji". Dimitrić dalje kaže da je učestvovala u organizaciji i vođenju više gradskih manifestacija i svečanosti u Pančevu, te da je pohađala Dramski studio Jasmine Večanski (dikcija, javni nastup). Govori engleski jezik (gimnazija i Viša škola) i ruski koji je učila u gimnaziji.

Radno iskustvo Marine Dimitrić počinje od 2001. u RTV Pančevu, gde do 2007. radi kao novinar i spiker u informativnoj redakciji obe medijske kuće. Od 2007. do 2008. radi kao novinar u JNIP Pančevac a naredne dve godine do 2010. urednica je u nedeljniku Pančevac Pres, kome je partner MDLF. od 2011. do 2014. je ponovo urednica na Radio Pančevu, da bi kasnije napredovala do glavne i odgovorne urednice tog radija. Od 2016. je PR i web urednik Udruženja radio stanica RAB Srbija a paralelno sa tim je do 2017. ponovo urednica u listu "Pančevac".

Iz opisa poslova koje prilaže vidi se da je bila član tima Grada Pančeva za izradu Strategija razvoja javnog informisanja u Pančevu od 2015., da je za potrebe informativne redakcije radila priloge i izveštaje, pratila skupštinska zasedanja lokalnog parlamenta, sednice Gradskog veća i konferencije za novinare političkih stranaka. U listovima u kojima je radila pisala je za rubrike "politika" i "hronika", radila je i kao administrator sajta. Tokom 2007. realizovala radio emisije o diskriminaciji nezaposlenih žena u okviru projekta razvoj informisanja uz podršku Sekretarijata za kulturu Opštine Pančevo, a tokom 2003. radila je televizijske reportaže o manastirima u Banatu. Posebno naglašava na kraju da pošto je pratila dugo rad GU Pančevo, poznaje rad skupštinskih i gradskih organa, kao i poslove protokola i poslovnu korespondenciju. Interesuje se za knjige, pozorište i fitnes.

5. Aleksandar Simić, je poslednji odabrani član komisije a na predlog Društva novinara Niša.

Dolazi iz Beograda sa RTV Studio B. Diplomirani je menadžer i diplomirani sportski trener. Od 1992, radi kao novinar i urednik u informativnoj, gradskoj i sportskoj redakciji. Dobitnik je Majske nagrade za novinarstvo 2010. za poseban doprinos razvoju sporta u Republici Srbiji.

Navodi da je bio "PR i Media konsultant nekoliko značajnih manifestacija u Srbiji i regionu" a takođe i da je "ekspert za medije, prethodnih godina angažovan u radu komisija više lokalnih samouprava u Srbiji". Kaže i da je učestvovao u produkciji TV emisija i filmova, nagrađivanih na festivalima u zemlji i inostranstvu. Predsednik je Udruženja sportskih novinara Beograda, član je NUNS-a i član Izvršnog Odbora Sportskog saveza Beograda.

Ko neće deliti novac za javno informisanje u Nišu?

Predstavili smo vam biografije petoro članova komisije koje je pod nejasnim kriterijumima odabrao načelnik Gradske uprave u Nišu kao najbolje. Sada ćemo vam predstaviti i odbijenih 6 kandidata kako biste mogli da procenite da li se gradska vlast u Nišu rukovodila stvarnim kvalitetom ili nekim drugim razlozima.

1. Petar Jeremić, na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS)

Jeremić je dobro poznat svim poznavaocima medijskih prilika u Srbiji i slovi za jednog od najvećih medijskih eksperata u zemlji pogotovo u oblasti etičkih standarda i samoregulacije kod nas. Rođen je u Beogradu, gde i sada živi i radi ali je zapravo i osnovnu i srednju školu završio u Gornjem Milanovcu. Novinarstvom se bavi bukvalno od malih nogu, još od 1985. kada je bio član Dečje redakcije Dečjih novina. Do 1997. tekstove je objavljivao i u lokalnim Takovskim novinama, ali i u Dečjim novinama i listu Eureka. Od 1998. do 2001. radio je u Televiziji Gornji Milanovac, a posle toga je četiri godine pisao za Nedeljni Telegraf i izveštavao uglavnom sa Kosova. 2005. je radio u Kuriru, a iste godine je postao i član IO UNS-a i to je ostao sve do 2009. Od 2006. do 2009. Jeremić je radio u dnevnim novinama Press a paralelno sa tim je bio i glavni i odgovorni urednik lokalnog nedeljnika GMPRESS u Gornjem Milanovcu.  Od 2009. do 2011. Jeremić je radio i za TV Fox (Sadašnju TV Prva)

Od 2009., pa sve do danas Petar Jeremić je i predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, a tek godinu kraće je i član Saveta za štampu, na čijem je osnivanju aktivno radio a od 2013, do 2014, je bio i zamenik predsednika Saveta za štampu. Od 2013. pa do danas Jeremić je konsultant/ekspert Misije OEBS u Srbiji za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Od 2014. pa do danas je i konsultant/ekspert Saveta Evrope za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Obučavao je članove saveta za medijsku etiku Makedonije prilikom njihovog osnivanja 2014.

Od 2015. pa do danas Jeremić je i urednik za etiku portala gminfo.rs.

Učesnik je na više desetina skupova u zemlji i svetu na temu slobode izražavanja, medijske etike, profesionalnih standarda i drugih oblasti iz medijskih prava iz oblasti medijskih prava i sloboda u organizaciji UNESCO, Saveta Evrope, OEBS-a, AIPCE, Evropske komisije i drugih.

Dobitnik je više nagrada među njima Zlatne povelje Interfera 2001., Zlatne nagrade Udruženja profesionalnih novinara Rumunije i nagrade Guščje pero Appelt fondacije iz Zagreba.

2. Krajnović Slobodan, kandidovao se samostalno kao medijski stručnjak

Slobodan je Novosađanin iz čije Biografije saznajemo da je završio 2000. Novosadsku novinarsku školu; smer: specijalističke studije novinarstva, zatim 2011 Fakultet za menadžment i medije a 2016. Fakultet tehničkih nauka – master: Industrijsko inženjerstvo i industrijski menadžment. Govori engleski jezik.

Profesionalno iskustvo iz biografije kazuje da je od 1999. do 2002., radio kao novinar/urednik Radija 021. Od 2002. – 2005. bio je šef informativne redakcije Radija 021 a od 2005. sve do danas je na poziciji glavnog urednika radija i portala O21.

Krajnović dalje navodi da je od 2002. do 2016., bio urednik na brojnim projektima: Ka Evropi (USAID), 2002. Pogled preko plota (Fridrih Ebert), Korak po korak do zvezda (EU), Seenapb news exchange (FRESTA), Ključ za demokratiju (IREX), Udruživanje za demokratiju (EU), Novi mediji (IREX), Euroforum (EU), Sigurnost za budućnost (EU), Mreža 21 (EU).

Krajnović je pohađao brojne seminare i konferencije u periodu od 2003. do 2016: International Journalist Academy, Budimpešta, La Radio: mass media democratico, Milano, BBC studijska poseta, Menadžment radija prof Sam Swon, Beograd, World media fair, Las Vegas, Novi mediji, IREX, Mokra Gora, Dani elektroničkih medija HURIN, Rovinj, European radio days, Kopehangen, New media fair, Brisel, Advanced media management, Beograd, Mehanizme and fight against coruption, Brisel, Na putu ka EU - Evropska delegacija, Madrid

Kandidat dalje navodi da je učestvovao u radu konkursnih komisija Ministarstva kulture i informisanja kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje.

Za sam kraj, Slobodan Krajnović navodi da je bio panelista i predavač na brojnim skupovima u organizaciji IREX Serbia, Academy Deutche welle, Fondacije Slavko Ćuruvija, Medija centra Beograd.

3. Milorad Tadić, predložen od strane asocijacije ANEM

Rođen je u Požarevcu. Studirao je na Katedri za organizaciju scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

1992., Tadić je pokrenuo privatni Radio Boom93 u rodnom Požarevcu i od tog vremena pa do sada je direktor i glavni i odgovorni urednik tog medija.

Za sebe Tadić kaže da je potkovan dvadesetpetogodišnjim iskustvom rada na radiju a to je dopunjavao i nekim prestižnim edukacijama za urednike i menadžere. Te edukacije su, kaže, bile vezane za rukovođenje i planiranje u elektronskim medijima a organizovane su od strane internacionalnih medijskih partnera kao što su BBC, IREX i USAID.

Milorad Tadić je jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih medija – ANEM. Od 1999. do 2001. bio je koordinator Asocijacije a od 2003. do danas nalazi se na mestu predsednika ANEM-a. Od 2001. do 2006. bio je član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo a i osnivač j Odbora za ljudska prava Požarevac, 2000.godine.

Ime Miše Tadića je takođe veoma prepoznatljivo u medijskom svetu kao i činjenica da je bio član brojnih konkursnih komisija, od komisija u Ministarstvu kulture do lokalnih samouprava. Jedan je od najiskusnijih projektnih menadžera u ANEM-u, sa veoma relevantnim referencama stranih donatora sa kojima je sarađivao na realizaciji brojnih projekata i kao predsednik ANEM-a a i kao direktor privatnog radija. Tadić je oženjen je i ima dva sina.

4. Boban Mitić, sam se predložio kao medijski stručnjak

Mitić je direktor PI Kanala, od osnivanja televizije 1999.godine. Poslovnu karijeru je otpočeo kao profesionalni novinar 1979,, u listu „Prvi maj“ i na II programu Radio Beograda. Iz biografije vidimo da je radio dugo godina kao dopisnik Radio Beograda iz Pirota, Politike Ekspres, Privrednog pregleda, Prosvetnog pregleda, Sportskog žurnala. Godinama je sarađivao sa brojnim nedeljnicima kao što su NIN, Duga, TV Novosti, Ilustrovana politika, gde je objavljivao tekstove i feljtone. Deset godina je bio i šef dopisništva RTS u Pirotu.

Godinama se sa uspehom bavi i marketingom. Autor je knjiga Naš žuljopis 1983, Naši u belom svetu 1991. Nosilac je većeg broja nagrada za novinarstvo i publicistiku, među kojima su: 27. jul Veće Saveza sindikata Jugoslavje 1981, Plaketa RTS-a za najbolje novinarsko ostvarenje u 1995, Turističko zvono 1997. Turističkog saveza Srbije, reportaža o Zvonačkoj banji, Zlatno pero Jugoistočne Srbije 2012, Kapetan Miša Anastasijević 2014.

Dobitnik je i značajnih priznanja kao producent i scenarista za dokumentarne filmove: I mesto u Rumuniji na Festivalu „Niste Tarani“, 2004., I nagrada na XV međunarodnom festivalu etno filma sa filmom Čuvari potonulog doma 2006., I nagrada na I festivalu sportskog filma sa filmom „Dozvoli mi da pokušam“

Ove godine Mitić obeležava 35 godina profesionalnog rada u medijima. Bio je član brojnih komisija za dodelu sredstava od Ministarstva kulture do konkursa u mnogim gradovima i opštinama.

5. Alem Rovčanin samostalno se prijavio kao medijski stručnjak

Rovčanin dolazi iz Prijepolja. Od 2003. do 2009. bio je zaposlen u D.O.O RTV Enigma iz Prijepolja gde je obavljao sledeće poslove: do kraja 2005. bio je novinar zadužen za praćenje sportskih događaja; od 2006. pa do 2009. radio je kao marketing menadžer i glavni i odgovorni urednik programa i poslovni sekretar; od novembra 2011. zaposlen je u Regionalnoj RTV Novi Pazar a od 16.09.2015. pokrenuo je portal PP Media(www.ppmedia.rs) i sopstvenu produkciju koja je saradnik nacionalnih televizija PINK, B92 i PRVA TV, kao i novinske agencije Tanjug i Infobiro. Od početka 2016. radi kao dopisnik lista Večernje novosti.

Rovčanin dalje navodi naučna i stručna usavršavanja: Učestvovao u radu više komisija za projektno sufinansiranje medija na području zapadne Srbije (Arilje, Ivanjica); pratio je razne seminare u zemlji i inostranstvu koji su bili posvećeni radu u medijima kao i unapređenju privrede: poseduje i Uverenje o savladanom programu stručnog usavršavanja za rad sa decom sa smetnjama u razvoju kao i preporuku za rad sa njima koju je izdalo Ministarstvo prosvete. Alem Rovčanin se služi engleskim i ruskim jezikom.

6. Stojan Marković, na predlog udruženja Local Press

Marković je Čačanin. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu kao Filmsko - televizijski producent. 

Navedeno radno iskustvo pokazuje nam da je od 1981. do 1990. radio na TV Sarajevu u Bosni i Hercegovini, kao TV producent. Od 1990.-1993. bio je direktor Doma kulture u Čačku a dve godine kasnije radi u Radio GEM, u Gornjem Milanovcu, kao glavni urednik, od 1995. do 1996.. Narednih godinu dana do 1997. ponovo je na mestu direktora Doma kulture u Čačku. Od 1998. prelazi u Informativno -izdavačko - preduzeće "Čačanski glas" u Čačku gde je na mestu direktora do 2001. Sledeće radno mesto u periodu 2001 -2003, mu je glavni urednik na Radiju Ozon Plus, u Čikagu, SAD. Od 2003. do 2011. Marković radi u Jutro Production d.o.o u sklopu koga su Ozon Radio i Čačanske novine, na poziciji Glavni urednik. Od 2011. do 2016 je direktor Ozon Media d.o.o u Čačku.

Marković u biografiji prilaže i relevantno radno iskustvo vezano za rad na projektima. U periodu od 2005 do 2009. radio je na sledećim projektima: Moj novi posao - Radio Ozon (IREX) i Hoću da glasam - Radio Ozon (IREX);Kulturno nasleđe u lokalnim zajednicama - Local Press - Ministarstvo kulture, Političari i mediji - Local Press; Naš put u Evropu - Radio Ozon (IREX), Ekonomski barometar - Čačanske novine (IREX); Gradnja kapaciteta lokalnih medija u Srbiji - Radio Ozon (Press Now), Mladi i ekstremizam - Local Press (NED); Privatizacja lokalnih medija - Local Press (NED); Popularna nauka - Radio Ozon (Ministarstvo kulture); Evropa i mi - Radio Ozon (IREX); Mali veliki ljudi - Čačanske novine (IREX); Mladi i nacionalizam - Local Press (NPA), Mladi i političke promene - Local Press (NED); Žene na političkoj sceni - Local Press (NPA); Mladi kao politički lideri - Local Press (NED).

Stojan Marković govori engleski jezik.

 Da zaključimo. Pred vama se nalaze biografije svih 11 kandidata koji su se prijavili za učešće u radu komisije u Nišu. Pet odabranih od strane Gradske uprave će podeliti vaših 50 miliona dinara. Pa bar da znate ko su. Na to imate pravo. 

A mi da se vratimo na sam početak ove priče, te na tvrdoglavo odbijanje Gradske uprave da obrazloži kriterijume kojima se vodila kada je odlučila da formira komisiju koja će podeliti značajan novac građana Niša, na taj način što su ponovili tri kandidata iz prošle (Veličković, Veljković i Stojanović) a za druga dva izabrala nove ljude ali iz istih udruženja kao prošle godine. Da podsetimo i RAB i Društvo novinara Niša su imali svoje kandidate i u prethodnoj, po mnogo čemu spornoj, od činjenice da je najveća količina sredstava opredeljena projektima medija bliskim vlasti (dodeljen je značajan novac no name produkcijama i nepostojećem "dnevnom" listu povezanim sa jednim vlasnikom više medija koji nije imao pravo učešća zbog pređenog praga de minimis pomoći; dodeljena su i sredstva jednoj televiziji za emitovanje postojećih sadržaja, što je u suprotnosti sa zakonom...u šta smo imali priliku da se uverimo uvidom u zapisnike sa odlučivanja ali i u sve pristigle projekte).

Posebno zabrinjava nešto što je uočljivo a to je da su najmanje dva člana u rukovodstvu iste organizacije PROUNS a bar tri u posrednoj ili neposrednoj vezi sa Društvom novinara Niša a kroz te veze i sa nekim medijskim kućama koje učestvuju na konkursu, što je veoma sporno. Za kandidate predlagane od strane mnogih najstarijih i najreprezentativnijih medijskih udruženja u komisijama nema mesta. I to je matrica koja se ponavlja poslednjih meseci od konkursa do konkursa, od grada do grada, juče u Pirotu, danas u Vranju, za deset dana u Nišu i tako redom, a nažalost, ove godine je tako i na upravo aktuelnim konkursima Ministarstva kulture, o čemu je javnost upoznata a ishod čitavog konkursa je neizvestan.

Kada se komisije biraju "dogovorno" i iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, a ne prema striktnim kriterijumima, još pre nego sednu za sto, sve može biti stavljeno pod znak pitanja, a sve to vodi daljem obesmišljavanju čitavog procesa.

Iako, prema svemu sudeći, Gradska uprava svako insistiranje na transparentnosti doživljava kao napad a naše uporne zahteve iz godine u godinu da objavljuju radne biografije, (jer su samim učešćem na javnom konkursu i ti podaci od javnog značaja), nekakvim hirom, nećemo se pomeriti ni korak unapred. Jer to nisu ni napadi ni hir. To je najlegitimniji način, protiv koga ne bi smeli da imaju protiv ništa ni kandidati koji se javljaju da preuzmu veliku odgovornost za podelu novca građana. Inače im i nije mesto u komisijama jer ne shvataju suštinu pojma transparentnosti koja je građanima Niša a i čitave zemlje zakonima zagarantovana. A građani su i vlasnici novca i oni čiji javni interes treba da bude ispunjen. 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije