City :: Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/rss.html sr http://radiocity.rs/img/logo.png City :: Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/rss.html Velika humanitarna žurka u rovovima niške Tvrđave http://radiocity.rs/vesti/nis/7863/velika-humanitarna-zurka-u-rovovima-niske-tvrdjave.html Organizacija Naissus Fest, 7. jula u Rovovima niške Tvrđave organizuje veliku humanitarnu žurku "Naissus Charity - Svi za Acka!". Sav prihod od prodaje karata i pića biće namenjen lečenju Aleksandra Nikolića. Ekipu velikog broja DJ-eva na ovom "open air" spektaklu predvodiće jedan od najtraženijih domaćih DJ-eva Marko Milosavljević. Cena ulaznice je 500 dinara i može se nabaviti u WinWin radnjama širom zemlje, kao i preko sajta www.ddtickets.rs.

Na Naissus fest dolazi i zvučno ime bugarske scene elektronske muzike - Vladislav Raškov. Kao predstavnici nove generacije najpopularnijih lokalnih DJ-eva za pultom će se naći Nikola Mande, Nick Lawyer (Nikola Tacić), Roots Alternative (Miloš Ilić i Filip Marjanović), kao i doajeni elektonske muzike u Nišu Dejan Gavrilović poznatiji kao Funky Junkie i Vladan Spiridonović Spirko. Savršenom programu doprineće i članovi popularnog sastava EL Jazzyra - Aleksandar Milojković Joy i Žarko Marković Zarez.

"Program će biti raznolik i koncipiran tako da zadovoljava muzičke ukuse ljubitelja različitih pravaca elektronske muzike”, ističu organizatori ovog humanitarnog događaja.

Aleksandar je rođen 05.09.1991. godine. Živi u Nišu i apsolvent je novinarstva na Filozofskom fakultetu. Bavi se sportskim novinarstvom, a najviše prati košarku i fudbal. U proteklih nekoliko godina radio je i pisao za nekoliko sportskih portala.

Sredinom aprila 2018. godine počeo je da primećuje prve simptome bolesti - blagu temperaturu, umor i bledilo.  Nakon testova i analiza, postavljena je dijagnoza - akutna mijeloidna leukemija koja brzo i agresivno napada organizam.

Najveću šansu za oporavak od ove opake bolesti pruža transplatacija matičnih ćelija. Procenat uspešnosti ove intervencije u inostranstvu je veliki, ali je Aleksandru za to potrebna finansijska pomoć. Sa tim ciljem porodica i prijatelji pokrenuli su akciju prikupljanja sredstava za lečenje i tako pruže Aleksandru šansu za izlečenje i povratak normalnom načinu života.

Od kako se u Nišu saznalo da je Aca oboleo i da mu je neophodna pomoć da bi nastavio sa lečenjem u inostranstvu grad se digao na noge, a mnoga udruženja, škole i pojedinci uključili su se u humanitarne akcije.. Tako je prodajom dresova i sportskih rekvizita na humanitarnoj aukciji u Nišu prikupljeno 217.000 dinara za lečenje novinara Aleksandra Nikolića 

Kako se odazvao veliki broj sportista, a dresovi su pristizali do poslednjeg minuta, za neke se nije čulo, pa su ostali neprodati i sačekaće seledeću aukciju, koja će se održati uskoro, možda već 8. jula, kada će se na keju održavati kik-boks revija.

U akciji Budi human pokrenut je i SMS broj, pa oni koji bi da pomognu mladom novinaru da ozdravi treba da upišu 499 i pošalju poruku na broj 3030, a dostupni su i računi za veće uplate, objavljuju Južne vesti.

]]>
Fri, 29 Jun 2018 13:01:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7863/velika-humanitarna-zurka-u-rovovima-niske-tvrdjave.html
Oglasi za zaposlenje u Kliničkom centru u Nišu http://radiocity.rs/vesti/nis/7847/oglasi-za-zaposlenje-u-klinickom-centru-u-nisu.html Klinički centar u Nišu raspisao je oglase za prijem više radnika. Za posao mogu da konkurišu i lekari ali i zdravstveno i nemedicinsko osoblje i obezbeđenje.

Planirano je da se zaposli 12 lekara kao i 20 zdravstvenih i 4 nemedicinska radnika, a takođe i tri radnika obezbeđenja i tehnički sekretar.

Izbor kandidata vršiće komisija  nakon čega će ih zvati na razgovor i testiranje. Direktor Kliničkog centra će, na osnovu izveštaja Komisije izvršiti konačni izbor.

Sve detalje o konkursima potražite na sajtu Kliničkog centra. Rok za konkurisanje je 21. jun.

]]>
Mon, 18 Jun 2018 01:27:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7847/oglasi-za-zaposlenje-u-klinickom-centru-u-nisu.html
Na takmičenju "Srbija u ritmu Evrope", pobedila Vrnjačka Banja, Niš četvrti http://radiocity.rs/vesti/nis/7843/na-takmicenju-%22srbija-u-ritmu-evrope%22-pobedila-vrnjacka-banja-nis-cetvrti-.html Dušan Mančić učenik 7.razreda OŠ Ratko Vukićević, Veronika i Natalija Vojinović učenice 7.razreda OŠ Car Konstantin i Sanja Kostić učenica srednje Ekonomske škole gostovali su na City radiju pred subotnji nastup, kako bi nas kao prošlogodišnji pobednici, upoznali sa festivalom "SRBIJA U RITMU EVROPE" kome je Niš ove godine, zahvaljujući njihovoj pobedi, bio grad - domaćin.

Ove godine niški tim je zauzeo odlično četvrto mesto  a pobedu su odnela deca iz Vrnjačke Banje koja su na ovom zanimljivom festivalu predstavljala Francusku pesmom J't aime Lare Fabian, te su se izborili za putovanje u ovu lepu evropsku zemlju.

Prošle godine niški učenici su pobedili na ovom prestižnom festivalu a zemlja koju su kroz nastup tada predstavili bila je - Turska. O tome kako je sve to izgledalo pričala nam najpre Sanja.

"Pevali smo pesmu Emine Jahović "I da mogu" na turskom jeziku. Imali smo jako dobre profesore prošle godine kao i ove. I, nije bilo teško, s obzirom da smo se baš dosta spremali. Mnogo truda je uloženo i u kostime i u plesanje, tako da je to bilo jedno predivno iskustvo " - rekla nam je simpatična učenica drugog razreda Ekonomske škole u Nišu.

Sa sličnim osećanjem govorio nam je i Dušan o prošlogodišnjem uspehu.

"Za mene je sve to bilo divno, jedno prelepo iskustvo. I publika. Samo su se čuli aplauzi i bodrili su nas sa svih strana." - rekao nam je Dušan i naglasio da tim sa kojim je i ove godine branio boje Niša je za njega jedna prava porodica, zajednica.

"Bila je audicija na koju su sva deca, talentovana za muziku, ples i pevanje iz osnovnih i srednjih škola, učestvovala i na kraju su odabrali najbolje" - dodaje Dušan a Sanja dodaje da je prošlogodišnji tim od dvanaestoro dece dopunjen još jednom članicom koja peva a da su pojačani i sa još dvoje plesača.

Iza ove dece stoji veliki rad. U glas nam objašnjavaju da su vežbali marljivo i prošle i ove godine, svake subote sa stručnim profesorima iz Beograda koji su radili na njihovoj koreografiji ali i na tehnici pevanja, kako bi ih spremili za pravi evrovizijski nastup.

I zaista "Srbija u ritmu Evrope" i jeste nalik Evroviziji pošto deca iz 22 grada predstavljaju po jednu evropsku zemlju kroz pesmu i igru. Niški tim je ove godine predstavljao - Srbiju, što je privilegija prošlogodišnjih pobednika. 

Oni su se predstavili pesmom "Suze za kraj", Danice Krstić, koja je beovizijska pesma.

I Dušan i Sanja su nam rekli da im je kao timu bilo nešto lakše nego prošle godine jer su se već svi poznavali a pevali su i na maternjem jeziku. Iako su bili zvanredni glasovi žirija i SMS publike ih je rangrao na laskavo četvrto mesto u oštroj konkurenciji 22 grada.

Dušan je sa nama podelio i par utisaka sa prošlogodišnjeg nagradnog putovanja u Tursku. Za njega je to bilo prelepo i nestvarno iskustvo baš kao i kompletna priprema za učešće na ovom zanimljivom festivalu.

"Svakako ovo takmičenje donosi svima mnogo toga" - dodaje Sanja i nastavlja -"to nosi samo pozitivne stvari sobom, ništa negativno."

I Dušan i Sanja pored školskih obaveza i ovog konkretnog takmičenja dosta rade na sebi. Tako Dušan kaže da je učestvovao u trećoj sezoni Pinkovih zvezdica, da ide u privatnu školu pevanja By heart, pohađa i redovnu muzičku školu, svira saksofon.

Sanja je učestvovala prošle godine na takmičenju "Neki novi klinci" gde je dospela do finala. Sprema se individualno kod profesorke pevanja, Goge Stamenković. Ipak festival "Evropa u ritmu Evrope" joj je nemerljivo pomogao.

Veronika i Natalija Vojinović su sestre bliznakinje. I one su bille deo pobedničkog tima prošle godine.

Za samo takmičenje takođe imaju samo reči hvale,

"Iskustvo je bilo prelepo, pre svega. Toliko usomena smo stekle koja ćemo pamtiti celog života, nova druženja. Pobeda je bila kao trešnjica na torti" - kaže Veronika i dodaje da iako su se nadale tome, osećaj kada su ih prozvali je bio neponovljiv.

Natalija nastavlja da su imale osećaj da će pobediti ali pošto je Niš bio debitant prošle godine na manifestaciji opet nisu mogli da budu sigurni da će doživeti takav uspeh. U njemu svoju ulogu svakako imaju profesori koji su njima vredno radili.

"Naučili su nas da sve vrste plesa možemo sklopiti u jedan. Imali smo mnogo različitih vrsta plesa - i hip hop i kontemporary i Latino i standardni ples i disco dance. Sve te vrste pričaju svoju priču. Naučili su nas da samo radom i trudom može sve da se postigne" - kaže Natalija.

Simpatične bliznakinje koje su deo plesne grupe iz Niša smatraju da će sa decom sa kojom ih je povezalo takmičenje "Srbija u ritmu Evrope" ostati prijateljice zauvek. U maniru pravih profesionalaca, što i jesu jer se plesom bave već 9 godina,  pred subotnji nastup su podelile sa nama da je ove godine ipak za nijansu odgovornost koju su preuzele veća jer predstavljaju svoju zemlju.

" Kad predstavljate svoju zemlju nije tako lako. Treba se maksimalno truditi, uvežbati, kako biste svoju zemlju prikazali u punom sjaju na nastupu. "

Niški tim je  u subotu, pred punom halom Čair, kada su se sabrali poeni žirija i glasovi putem SMS poruka osvojio 4. mesto, a bolji od njih su bili timovi Sremske Mitrovice, Bosilegrada i pobednici ovogodišnjeg takmičenja - tim Vrnjačke Banje. Oni su osvojili putovanje u Francusku a to je i mesto gde će se naredne godine održati ovo zanimljivo takmičenje dečjeg stvaralaštva.

]]>
Fri, 15 Jun 2018 13:06:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7843/na-takmicenju-%22srbija-u-ritmu-evrope%22-pobedila-vrnjacka-banja-nis-cetvrti-.html
Blokadom magistralnog puta ka Sofiji, Nišlije već treći dan u protestu zbog goriva http://radiocity.rs/vesti/nis/7834/blokadom-magistralnog-puta-ka-sofiji-nislije-vec-treci-dan-u-protestu-zbog-goriva.html Nišlije, kao i građani mnogih drugih gradova, od petka protestuju zbog enormne cene goriva povremenim blokadama ulica i puteva. Danas su tako blokirali deo magistralnog puta na ulazu u Sićevačku klisuru u trajanju od sat vremena.

Kako se vidi iz brojnih objava na Fejsbuku, kolona koja se formirala u toku blokade kod mesta Prosek, nadomak Niša je bila duga nekoliko kilometara. Iz komentara a i sa live snimaka vidi se da su učesnici blokade propuštali sva kola u kojima su bila deca, a takođe i vozila Hitne pomoći.

Inače, na Fejsbuku se mogu videti najave koje ukazuju da se sa protestima neće prestati ni narednih dana, pa se tako masovno deli najavni poster za protest u ponedeljak, kojim se građani pozivaju da već od 7 ujutru počnu blokade prometnih raskrsnica i puteva.

Како nezvanično saznajemo sutra će se i u Nišu nastaviti protesti, i blokada će biti i u jutarnjim časovima kod niškog aerodroma ali i popodne od 17h kod Proseka.

Danas se povodom blokada koje traju od petka oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u svom prepoznatljivom stilu optužio opoziciju da stoji iza protesta zbog poskupljenja goriva. On je, obraćajući se novinarima posle posete Vojnoj gimnaziji u Beogradu, upitao zašto se niko ne zahvaljuje što je hleb jeftin, i što je kako je izjavio, struja najjeftinija u regionu.

"Što ne izađete na ulicu pa se zakačite za bandere i kažete nećemo ovako jeftino da plaćamo. Hleb nije važan, struja nije važna, važno je gorivo i pri tome nam predavanja drže oni koji su prodali NIS" - u svom maniru je poručio Vučić a preneo je Insajder.

Vučić je takođe izjavio da nije istina da oko 1000 vozača najmanje blokira saobraćaj već je, prema njegovim rečima, reč o dva tri automobila koji sprečavaju druge da se kreću.

Da podsetimo zahtevi građana koji učestvuju u protestu su da nova cena goriva ne sme biti viša od 110 dinara za dizel i 120 dinara za bezolovni benzin, da se ubuduće cena goriva obračunava tako što će se na osnovnu cenu benzina uračunati porez, pa tek onda na oporezovanu cenu goriva da se doda akciza koja ne sme da bude viša od 50 odsto osnovne cene benzina, a da cena plina ne sme da bude veća od polovine cene bezolovnog benzina.

]]>
Sun, 10 Jun 2018 20:17:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7834/blokadom-magistralnog-puta-ka-sofiji-nislije-vec-treci-dan-u-protestu-zbog-goriva.html
Biciklisti vozili protiv poklanjanja aerodroma http://radiocity.rs/vesti/nis/7833/biciklisti-vozili-protiv-poklanjanja-aerodroma-.html Pedesetak biciklista je u subotu, u 11 sati otpočelo protestnu vožnju od Trga Kralja Milana, ulicama grada, pa do Bubnja, kako bi upozorili odbornike Skupštine grada Niša da ne treba da glasaju za poklanjanje aerodroma "Konstantin Veliki" državi.

Protestna vožnja niških biciklista otpočela je simboličnim minutom ćutanja ispred Gradske kuće u ulici 7.jula odakle su se prethodno najavljenom rutom, preko Bulevara Nemanjića spustili do Skupštine grada u Nikole Pašića. Tu se nisu zaustavljali već su zvoncima upozorili odbornike da ne treba da glasaju za otuđenje niške vazdušne luke.

Odatle su biciklisti nastavili vožnju do Memorijalnog kompleksa Bubanj Niš, gde su se, ispod poznatih Tri pesnica, priključili Razgovoru o slobodi, kom je domaćin bio Vladimir Đorđević, režiser filma "Priča o slobodi", kome je tema upravo ovaj kulturno istorijski lokalitet.

]]>
Sun, 10 Jun 2018 19:37:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7833/biciklisti-vozili-protiv-poklanjanja-aerodroma-.html
Na smenu direktora niškog aerodroma reagovala Inicijativa http://radiocity.rs/vesti/nis/7832/na-smenu-direktora-niskog-aerodroma-reagovala-inicijativa.html Smena direktora niškog aerodroma "Konstantin Veliki", podgrejala je ionako vruću atmosferu na niških +30, i uz proteste zbog poskupljenja goriva je centralna tema u gradu. Oglasila se Inicijativa "Ne damo niški aerodrom" kako bi ukazali na zakonske procedure koje se moraju ispoštovati u slučaju Đurđanovićeve smene.

"Izveštaj aerodroma iz 2018. godine pokazuje da je aktuelna “kriza” oko poklanjanja aerodroma loše uticala na prihode ovog preduzeća. Dosadašnje izjave republičkih i lokalnih čelnika i lidera SNS-a sve vreme usmerene su na urušavanje poslovnog ugleda aerodroma “Konstantin Veliki”, što, takođe, nije i ne može dobro da utiče ni na poslovni imidž aerodroma kod kompanija koje lete iz Niša." - navodi se u saopštenju Inicijative nakon smene Vladice Đurđanovića i dodaje se da je njegova smena pokušaj "da se pokaže Vansiju (koncesionaru beogradskog aerodroma) da država može, kroz partijske kanale, da kontroliše razvoj niškog aerodroma i bez zvaničnog preuzimanja."

Inicijativa je zatražila od Skupštine grada da odbije predlog Gradskog veća o smeni direktora aerodroma, pošto smatraju da je obrazloženje tog predloga bazirano na nalazu budžetske inspekcije koji nije konačan.

"Aerodrom Niš ima rok od pet dana da, od trenutka kada stigne izveštaj budžetske komisije, odgovori žalbom na rešenje. Takođe, direktor ima rok od 20 dana da dostavi svoj odgovor nakon čega bi Gradsko veće donelo konačan zaključak i uputilo ga na izglasavanje Skupštini grada." - naglašavaju iz Inicijative i podsećaju da jedino direktor (VD direktor) može potpisati predaju licenci državi, dok o ostalim stvarima odluku donosi Skupština grada.

Inicijativa pita na kraju: "Zašto baš sada smena direktora?" i zaključuje da je doneta po partijskoj odluci, a ne po zakonskoj proceduri i na osnovu nadležnih institucija koje su i ranije ukazivale na problem.

]]>
Sun, 10 Jun 2018 18:44:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7832/na-smenu-direktora-niskog-aerodroma-reagovala-inicijativa.html
Smenjen direktor aerodroma "Konstantin Veliki" http://radiocity.rs/vesti/nis/7830/smenjen-direktor-aerodroma-%22konstantin-veliki%22.html Kako izveštavaju Južne vesti, Gradsko veće Niša, smenilo je danas direktora niškog aerodroma, Vladicu Đurđanovića sa tog mesta, uz obrazloženje da je "protivzakonito povećavao plate čime je oštetio budžet Grada Niša".

Gradsko veće je donelo ovakvu odluku na zahtev Grada Niša jer je izveštaj Budžetske inspekcije, tvrde, pokazao nepravilnosti, navode Južne. Juče je, međutim, sa Aerodroma poručeno da njima nikakav izveštaj Budžetske inspekcije nije dostavljen.

"Đurđanović je navodno suprotno zakonu povećao početnu osnovicu za plate za dve trećine, čime je napravio probleme budžetu Niša. Menjani su, kako je rečeno na Veću, i sistematizacija i opisi radnih mesta, pa je plata rasla i sa tim promenama. Masa za zarade je, prema rečima zamenika gradonačelnika Miloša Banđura, bila veća od predviđene programom poslovanja." - pišu Južne, podsetivši da su novinari u više navrata od 2015. tražili dokumenta vezana za sistematizaciju radnih mesta na aerodromu ali da im nije dostavljena, čak ni posle reagovanja Poverenika Rodoljuba Šabića. Grad, međutim, tada nije reagovao.

Komentara na vest o smenjivanju Đurđanovića na društvenim mrežama ima mnogo, a primetno je da većina onih koji komentarišu na Fejsbuku i Tviteru smatra da je smena Đurđanovića posledica svih događaja koji prate odluku o preuzimanju "Konstantina Velikog" od strane države, čemu su se brojne Nišlije usprotivile. U prilog tome navode se brojne izjave državnog vrha, predsednika Vučića i ministarke Mihajlović, koji su u više navrata u poslednjih mesec dana neprimerenim rečnikom govorili o rukovodstvu aerodroma, ali i o Nišlijama koji se tome protive. 

Smenu Đurđanovića mora da verifikuje i gradska skupština a da podsetimo, datum održavanja sednice na kojoj bi se glasalo o odluci Gradskog veća da ustupi niški aerodrom državi, još uvek nije poznat, pa se u gradu uveliko nagađa da li je ideja da se Grad dovede pod prinudnu upravu.  

Za to vreme Inicijativa Ne damo niški aerodrom nastavlja sa protestima, a oglašavaju se i sve opozicione stranke u gradu, pa je da podsetimo poslednje obraćanje medijima imao odbornik opozicionog DSS-a, advokat Goran Đorđević, koji je istakao da su odluke o preuzimanju aerodroma suprotne propisima i zakonu, kao i Statutu Grada Niša i najavio je da će tražiti ocenu zakonitosti pred Ustavnim sudom.

]]>
Fri, 8 Jun 2018 12:37:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7830/smenjen-direktor-aerodroma-%22konstantin-veliki%22.html
Protestna vožnja biciklista i "Razgovor o slobodi" na Bubnju http://radiocity.rs/vesti/nis/7820/protestna-voznja-biciklista-i-%22razgovor-o-slobodi%22-na-bubnju.html U subotu, 9.juna, sa početkom u 11 sati, niški biciklisti će pružiti podršku inicijativi "Ne damo niški aerodrom" - protestnom vožnjom do Bubnja.

Iako se datum sednice Skupštine grada na kojoj bi trebalo da se glasa o sudbini niškog aerodroma i dalje drži u tajnosti, u Nišu se itekako i dalje "ukrštaju koplja" po pitanju ove važne teme za građane Niša. Šta je tačan razlog stalnog odlaganja sednice takođe nije sasvim jasno. Prvo je izgovor bila opravka klima uređaja u skupštinskoj sali, potom se čekalo "da odu gosti sa gradske slave", a ima onih koji smatraju da SNS nije uspeo da obezbedi potrebnu većinu za izglasavanje odluke o prelasku niškog aerodroma u državno vlasništvo. Te tvrdnje čelni ljudi SNS demantuju, tvrdeći da je pitanje dana kada će ta odluka Gradskog veća biti verifikovana. Za to vreme, predstavnici inicijative Ne damo niški aerodrom nastavljaju sa intenzivnom kampanjom protiv ustupanja niške vazdušne luke državi. 

Podršku inicijativi Ne damo niški aerodrom pružiće i niški biciklisti.
Protestna vožnja koju organizuje Udruženje biciklista Karavan Tim, pod nazivom “Biciklisti voze za aerodrom” krenuće u 11 sati sa Trga Kralja Milana i voziće se pored Gradske kuće, preko Bulevara Nemanjića, Bulevara Dr Zorana Đinđića, Narodnog pozorišta do Skupštine Grada u Nikole Pašića a završiće u spomen parku Bubanj u 12 sati. 


Biciklisti će ispred Skupštine grada Niša simbolično zazvoniti u znak podsećanja odbornicima Skupštine Grada Niša da je vreme da zakažu sednicu Skupštine i glasaju PROTIV poklanjanja aerodroma. U Spomen Parku Bubanj, za sve učesnike i zainteresovane građane biće organizovan javni čas o Bubnju pod nazivom “Razgovor o slobodi", gde će sa njima razgovarati reditelj dokumentarnog filma, “Priča o slobodi” Vladimir Đorđević.

]]>
Thu, 7 Jun 2018 09:32:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7820/protestna-voznja-biciklista-i-%22razgovor-o-slobodi%22-na-bubnju.html
Od 8. do 10.juna vitezovi vraćaju nišku tvrđavu u srednji vek http://radiocity.rs/vesti/nis/7819/od-8.-do-10.juna-vitezovi-vracaju-nisku-tvrdjavu-u-srednji-vek.html Ukoliko želite da upoznate srednjovekovni način života, srednjovekovnu nošnju, vitešku opremu, oruđe i oružje pruža vam se prilika od 8-10. juna u Nišu. Tada će biti održan međunarodni viteški festival "ZAŠTITNICI TVRĐAVE", a u organizaciji Viteške družine "Zmajeva griva".

"Posetioci festivala biće u prilici da se oprobaju u jahanju konja, upoznaju se sa tehnikama izrade viteškog oklopa, mača i strele, prošetaju srednjovekovnom pijacom, gađaju lukom i strelom, prate profesionalni turnir u streličarstvu, prisustvuju borbama viteza, probaju viteško pivo i prepuste se druženju u viteškom kampu." - najavljuju organizatori ovog zanimljivog festivala.

Posebnu draž festivalu daće bogati program za decu koja će moći da učestvuju na festivala kreativnim radionicama, poligonu sa preprekama "Kako postati vitez?", a imaće i mogućnost da se druže sa domaćim životinjama. Deci starijeg uzrasta i onima koji u sebi nose takmičarski duh biće predstavljene srednjovekovne društvene igre, uz mogućnost takmičenja.
Večernji program festivala na Letnjoj pozornici uključiće kulturno-umetničke nastupe, srednjovekovnu muziku, srednjovekovni ples, nastupe sa vatrom i večernje borbe viteza.

Prošlogodišnji festival, prvi po redu, bio je jako uspešan i tada smo da podsetimo na City radiju ugostili Dušana i Mariju iz Viteške družine "Zmajeva griva", koji su nam objasnili da biti vitez znači biti hrabar, pošten, human i veran, pravdoljubiv, spreman da pomogne slabijima i uopšte ljudima u nevolji. Ukoliko ste i sami nekada sanjali da budete vitezovi niška Tvrđava će svakako ovog vikenda biti idealno mesto za to. Tamo vas očekuju vitezovi iz brojnih viteških družina iz nekoliko zemalja i mnogo gradova. 

]]>
Wed, 6 Jun 2018 10:07:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7819/od-8.-do-10.juna-vitezovi-vracaju-nisku-tvrdjavu-u-srednji-vek.html
Počela rekonstrukcija trotoara u Voždovoj http://radiocity.rs/vesti/nis/7817/pocela-rekonstrukcija-trotoara-u-vozdovoj.html Posle nekoliko godina saplitanja Nišlija na izbočine nastale usled rasta korenja, na asfaltu u Voždovoj, konačno je krenulo sređivanje trotoara u delu od škole "Vožd Karađorđe" do Crvenog Pevca.

Podignut je asfalt a umesto njega će biti postavljene behaton ploče, sa horizontalnom signalizacijom za kretanje slepih ili slabovidih osoba.

Nakon podizanja asfalta JKP Mediana će ukloniti korenje koje je pravilo opasne izbočine na trotoaru.

Kako je navedeno na sajtu Grada Niša, gradski većnik Miloš Milošević i direktor Direkcije za izgradnju grada Niša Nebojša Lović, istakli  su da će radovi biti završeni u najkraćem mogućem roku, i da je namera grada da se, u dogledno vreme, svi asfaltni trotoari u Nišu pokriju behaton pločama koje, kako su rekli, pored estetske vrednosti, omogućavaju i brzo otklanjanje kvarova na podzemnim instalacijama bez narušavanja izgleda trotoara.

Realizacija projekta poverena je preduzeću M Univerzal tim. Vrednost radova je 1,2 miliona.

]]>
Tue, 5 Jun 2018 16:18:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7817/pocela-rekonstrukcija-trotoara-u-vozdovoj.html
Brojnim manifestacijama Niš obeležio gradsku slavu http://radiocity.rs/vesti/nis/7806/brojnim-manifestacijama-nis-obelezio-gradsku-slavu.html Baš kao što je i najavljivano, poslednjih dana maja i prvih dana juna, u Nišu je održan čitav niz manifestacija u sklopu obeležavanja gradske slave - Svetog cara Konstantina i carice Jelene.

U okviru PozitivNI festivala koji je ove godine trajao četiri dana i uklopio se u obeležavanje slave, nastupali su brojni bendovi u Dušanovoj i na dve bine u Čairu, održan je koncert klasične muzike, dečji dan u Čairu kao i sportski dan na kome se predstavilo dvadesetak niških sportskih klubova. Kao i svake godine, veliki broj građana je uzeo učešća u toj manifestaciji, kao i u sinoćnom velikom finalu obeležavanja gradske slave u organizaciji Grada Niša. 

Održana je liturgija, litija, izložba i svečana akademija u Oficirskom domu, a građani su mogli da pogledaju i dva dokumentarna filma koje je grad pripremio za ovogodišnju proslavu.  U okviru obeležavanja gradske slave održano je i tradicionalno Palilulsko veče a potpisan je i ugovor o bratimljenju Grada Niša i Opštine Seres sa severa Grčke.

]]>
Mon, 4 Jun 2018 15:03:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7806/brojnim-manifestacijama-nis-obelezio-gradsku-slavu.html
PozitivNI festival od 31.maja do 3.juna u Nišu http://radiocity.rs/vesti/nis/7802/pozitivni-festival-od-31.maja-do-3.juna-u-nisu.html Aleksandra Pešić i Miša Vučković sa PozitivNI festivala gostovali su na City radiju kako bi najavili ovogodišnji, četvrti po redu, festival u Nišu. Nišlijama je uglavnom poznato da početkom svakog juna, poslednjih nekoliko godina, na nekoliko lokacija u gradu mogu da prate brojne manifestacije koje su i zabavne ali i kulturne i edukativne. Šta je PozitivNI festival za ovu godinu spremio novo i drugačije?

Miša kaže da će ove godine PozitivNI trajati, po prvi put, cela četiri dana i održavaće se na dve lokacije, a trećeg dana festivala će se održavati uporedo na obe lokacije – i u Čairu i u Dušanovoj ulici. Cilje je da ove godine malo šira ciljna grupa Nišlija bude pokrivena aktivnostima. Aleksandra objašnjava da im je ideja bila da svaki dan bude posvećen drugačijem vidu umetnosti i kulture.

„Pošto ove godine festival traje četiri dana, svaki dan će biti obeležen na drugačiji način. Prvi dan je posvećen klasičnoj umetnosti, imaćemo koncert klasične muzike. Drugi dan posvećen je alternativnoj muzici, alternativnoj umetnosti uopšte, Treći dan je posvećen deci“ – naglašava Aleksandra i dodaje da će taj treći dan biti izuzetno zanimljiv zato što će biti održan i u Čairu i u Dušanovoj ulici –„Poslednji četvrti dan će biti posvećen sportu, rekreaciji . U okviru njega planiran je veliki izlet u Čairu. Svaki dan će biti nešto posebno i drugačije i osim što će se zabaviti, građani će moći i da nauče ponešto“.

Osim gostujućih bendova IRIE FM i Zemlja gruva, na PozitivNI festivalu nastupiće i tribute-bendovi  Amy‚s House (tribute bend Ejmi Vajnhaus) a takođe i bend The Gift koji je tribute bend Dejvidu Bouviju.

Iza organizacije festivala osim PozitivNI – h stoje ove godine i drugi značajni partneri. Miša Vučković kaže da se festival organizuje u slavu grada, u vreme gradske slave pa je sam Grad Niš jedan od značajnih pokrovitelja festivala.

„Pored toga imali smo pomoć i Kancelarije za mlade Opštine Medijana, kao i same GO Medijana, koji su bili više nego srećni da nam pomognu u organizovanju tog poslednjeg sportskog dana. Tu je i Turistička organizacija Grada Niša a naravno posebno moramo da pomenemo naše vredne volontere. Nedavno je zatvoren konkurs za volontere, tako da će jedan broj vrednih Nišlija nama pomoći da sve protekne u najboljem redu a takođe će, naravno, moći da se i oni provedu dobro zajedno sa nama.“ – istakao je naš sagovornik.

Što se tiče klasičnog dana, koji će biti zapravo uvodni, PozitivNI najavljuju lep koncert klasične muzike u Čairu, zatim veliki čas istorijeumetnosti takođe u Čairu.

„Tu imamo pomoć Fakulteta umetnosti u Nišu koji je opdlučio da realizuje taj veliki čas. Moći ćete da šetate Čairom i da, iz koraka u korak, prelazite iz jedne epohe istorije umetnosti u drugu.“ –  kaže Miša.

Dečiji dan će biti posvećen čitav deci. Osim što će mališani iz Niša moći da slušaju na radionicama neke horove, izvođače, i gledaju različite plesače svi ti izvođači  koji će biti u Čairu, će biti zapravo deca.  To će biti podjednako atraktivno i za decu ali i za njihove roditelje.

U sportskom danu će učestvovati brojni klubovi koji se bave različitim sportovima, poput američkog fudbala, košarke, fudbala. Izviđači će čitavog dana biti na festivalu tog dana.

Naši mladi sagovornici smatraju da je izuzetno važna sinergija sporta i umetnosti i  dodaju da je ulaz za sve događaje slobodan.

Aleksandra i Miša su mladi, i ne mogu da znaju kako je izgledalo urbano gradsko jezgro, osamdesetih i ranih devedesetih, koje je gravitiralo upravo ka Dušanovoj ulici. Ipak, u duhu pravih profesionalaca, objašnjavaju nam koje su najvažnije namere PozitivNI festivala.

„Prvobitno je ovaj festival, kada je nastao, imao za cilj da probudi taj urbani duh Niša, koji je ostao u Dušanovoj ulici. Sada, kako širimo festival to se prenosi i širi i na umetnost i na sport i na rekreaciju, na najmlađe, najstarije. Pre svega želja nam je da dođu svi, i pronađu nešto za sebe, da tih nekoliko dana provedu nekako drugačije, na drugačijem festivalu. Niš ima dosta kvalitetnih festivala. Međutim, naš jednostavno obuhvata sve. Mislimo da je to što PozitivNI izdvaja od svih.“ – kaže Aleksandra.

I Aleksandra  i Miša kažu da im je iskustvo sa PozitivNI festivalom donelo mnogo toga značajnog.

„Mi se nismo ni rodili u vreme kada je Dušanova ulica bila poznata kao centar kulturnih dešavanja u gradu. Kada smo pričali o ovom festivalu, želeli smo i nas dvoje da saznamo nešto više o tome. U razgovoru sa našim roditeljima i njihovim prijateljima saznali smo šta je Dušanova ulica predtavljala tada, kako se ta ulica spontano zatvarala radi koncerata. Ako je neko želeo da bude viđen, to se takođe dešavalo u Dušanovoj ulici. I to je upravo ono što mi pokušavamo da probudimo  - da kada se tog drugog juna svi prošetaju Dušanovom, da se prisete kako je to izgledalo, svih tih kafića u nizu, svih svirki koje su se dešavale, da tribute-bend Dejvida Bouvija podseti na to vreme. A sa druge strane, da mlađe Nišlije naučimo kako je to izgledalo. Da njima ponudimo nešto što se pre dešavalo u nadi da će urbana kultura  koju Niš bez sumnje i dalje poseduje, ponovo naći mesto na ulicama našeg grada.“ – za sam kraj poručuje Miša uz poziv Nišlijama i Nišlijkama da se u što većem broju odazovu pozivu i bar četiri dana juna, uprkos problemima i brigama budu – PozitivNI.

]]>
Mon, 28 May 2018 18:17:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7802/pozitivni-festival-od-31.maja-do-3.juna-u-nisu.html
Niška tvrđava kroz vekove http://radiocity.rs/vesti/nis/7804/niska-tvrdjava-kroz-vekove.html EU info kutak u utorak, 29.maja, organizuje stručno vođenje kroz Nišku tvrđavu u okviru obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa.

Posetu će voditi dr Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator koja će zainteresovane provesti kroz svedočanstva života različitih civilizacija koje su ostavile trag, sa posebnim osvrtom na ostatke Osmanskog perioda koji svedoče o verskom, administrativnom i svakodnevnom životu tog vremena. Sastanak grupe zakazan je za utorak, 29. maj u 17 sati u prostorijama EU info kutka u Nišu.

 Broj učesnika je ograničen, pa je prisustvo potrebno najaviti mejlom na officenis@euinfo.rs ili telefonom na broj 018/254-461.

Ovo je jedna od poseta važnim lokalitetima i spomenicima kulture u Nišu koje će EU info kutak organizovati ove godine u želji da se naši sugrađani bliže upoznaju sa istorijom i identitetom svog grada. Vođene posete se organizuju u partnerstvu sa istaknutim istraživačima sa idejom da ove aktivnosti doprinesu valorizaciji nasleđa, da spomenici kulture postanu mesto okupljanja i kulturne razmene.

]]>
Mon, 28 May 2018 19:12:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7804/niska-tvrdjava-kroz-vekove.html
Ženski akademski hor pobedio na takmičenju u Rumuniji http://radiocity.rs/vesti/nis/7792/zenski-akademski-hor-pobedio-na-takmicenju-u-rumuniji.html Ženski akademski hor Studentskog kulturnog centra Niš, pod dirigentskom palicom prof. mr Ivane Mirović osvojio je prvu nagradu na međunarodnom horskom takmičenju u Rumuniji, održanom od 18. do 20. maja u gradu Pitešti. Iako je konkurencija bila velika, žiri je jednoglasno odlučio da hor iz Niša osvoji prvo mesto.

U zgradi Filharmonije u Piteštiju nastupilo je dvadeset članica Ženskog akademskog hora. One su se publici predstavile duhovnim kompozicijama, tradicionalnom bugarskom, kao i rumunskom kompozicijom, kojom su želele da ukažu poštovanje domaćinima, a izvele su i pesmu ,,Primorski napjevi" Stevana St. Mokranjca. 
Ženski akademski hor SKC-a je nastupom u Rumuniji izašao iz okvira klasičnog horskog nastupanja izvodeći numeru Bitlsa „Lady Madonna“, sa koreografijom specijalno uvežbanom sa profesorkom Inom Šorohovom iz Rusije, koja je krajem aprila održala majstorski kurs u Nišu.

]]>
Tue, 22 May 2018 15:16:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7792/zenski-akademski-hor-pobedio-na-takmicenju-u-rumuniji.html
Nišavska regata u subotu http://radiocity.rs/vesti/nis/7789/nisavska-regata-u-subotu.html U subotu, 19.05.2018. god. u organizaciji Safari kluba iz Niša, Grada Niša i Gradske Opštine Niška Banja, biće održana 22. „Nišavska regata“.

Ova sportsko – rekreativna manifestacija, tradicionalno, okuplja ljubitelje programa na rekama. Program je osmišljen u vidu rekreativnog spusta gumenim čamcima od sela Prosek do Vrežinskog bazena. Od Vrežinskog bazena do centra grada učesnici se takmiče u disciplini spust. 
PROGRAM REGATE:
10:30 - Okupljanje ekipa kod mosta u Proseku 

10:30 - 11:00 Brifing organizatora, predstavnika Grada i GO Niška Banja

11:00 - Start regate

11:00 - 13:00 - Spust do Vrežinskog bazena.

13:00 - 13:30 -Upoznavanje takmičara sa takmičenjem i evidentiranje ekipa

13:30 - Start takmičarskog dela regate od Vrežinskog bazena do centra grada.

14:00 - Dodela priznanja pobednicima i završetak manifestacije.

]]>
Wed, 16 May 2018 15:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7789/nisavska-regata-u-subotu.html
Mlada Nišlijka osvaja Ameriku http://radiocity.rs/vesti/nis/7775/mlada-nislijka-osvaja-ameriku.html Jelena Jevtić polako osvaja Ameriku. Ova mlada Nišlijka koja u septembru puni tek 23, pre par dana je diplomirala na Bluefield State College u Zapadnoj Virdžiniji kao student generacije. Jelena je na ovom koledžu završila osnovne studije političkih nauka i stekla zvanje diplomirani politikolog.

Jelena jednu godinu srednje škole pohađa u Americi, a nakon završene Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu i dobijene stipendije odlazi na koledž gde postaje istaknuta liderka.

“Moje iskustvo na američkom koledžu bilo je neverovatno, jer sam dosta naučila o američkoj politici, kao i o međunarodnim odnosima iz američke perspektive. Tokom studija, bila sam predsednica studentskog parlamenta i bila deo dva počasna društva, što je doprinelo mom profesionalnom uspehu. U celoj ovoj priči porodica mi je bila najveća podrška.” – istakla je Jelena tokom svečanosti povodom diplomiranja.

Da je tokom studija bila zapažena, govori i to da je nedavno dobila poziv od senatora Džoa Menčina Trećeg iz Zapadne Virdžinije da radi u njegovom kabinetu. A za međunarodne studente koji studiraju političke nauke u SAD, najveća je čast raditi u američkom Kongresu u Vašingtonu.

„Ovog semestra imala sam priliku da radim za senatora iz Zapadne Virdžinije. Upoznali smo se pre par godina na sajmu poslova i razgovarali o budućnosti američke politike, nakon čega mi je bila ponuđena praksa u njegovoj kancelariji u Vašingtonu. Tokom staža, pohađala sam saslušanja Komiteta za međunarodne odnose i Komiteta za oružane snage i pisala memorandume za senatora. Takođe sam sarađivala sa raznim zakonodavnim asistentima za međunarodne odnose, bezbednost i imigraciju kako bih naučila što više o američkom zakonodavnom procesu. Prošla sam i kroz obuku za obavljanje tura US Capitol-a i bila vodič za stanovnike Zapadne Virdžinije i prijatelje senatora.“ – Jelena Jevtić prenosi značajna iskustva.

Ovo iskustvo je mladoj Nišlijki doprinelo da upozna mnoge uticajne ljude, ali i da dobije staž u Ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu ove godine i tako brani boje naše zemlje u Americi. Jelena će prvo iskoristiti pauzu koja zasluženo sledi da poseti Niš, tokom juna će raditi i međunarodno istraživanje u Srbiji povodom obrazovanja studenata o razrešavanju sukoba i uspostavljanju mira u regionu.

]]>
Tue, 15 May 2018 01:20:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7775/mlada-nislijka-osvaja-ameriku.html
Učešćem u akciji "Besmrtni puk" i Niš obeležio Dan pobede http://radiocity.rs/vesti/nis/7769/ucescem-u-akciji-%22besmrtni-puk%22-i-nis-obelezio-dan-pobede.html U čast Dana pobede u Beogradu i više gradova u Srbiji 9. maja održana je manifestacija „Besmrtni puk“. Učesnici akcije prošetali su ulicama gradova Srbije, noseći portrete svojih bližnjih i tako su pokazali lica onih koji se nisu pokorili zlu i koji su pobedili fašizam.

I Niš se priključio "Besmrtnom puku" pa su se danas Nišlije okupile najpre kod Logora na Crvenom krstu odakle su, noseći  fotografije svojih rođaka koji su učestvovali u odbrani Srbije u Prvom svetskom ratu ili su se borili protiv fašističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, kao i fotografije onih koji su branili Jugoslaviju od NATO agresije 1999. godine prošetali, do centralnog Trga Kralja Milana gde su razne delegacije položile vence na spomenik oslobodiocima Niša.

Svi koji su se danas u 11 i 30 okupili ispred Logora podeljene su Georgijevske lente, koje se nose kao simbol poštovanja herojima rata, poginulim na bojnom polju.

Polaganju venaca danas su prisustvovale brojne delegacije, od gradskih zvaničnika do udruženja srpsko-ruskog prijateljstva a nakon polaganja venaca intonirane su srpska i ruska himna.

Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika Niša, za City radio kaže da je većina građana negde u dubini duše svesna važnosti današnjeg globalnog praznika, Dana pobede nad fašizmom, ali da pritisnuti svakodnevnim problemima veoma često i zaborave veličinu žrtve naših predaka.

"Mislim da sistem obrazovanja, vaspitanja mora da naše đake, studente stalno podseća na ta velika stradanja i velike žrtve koje je naš narod, ali i drugi narodi imali u istoriji, boreći se za ispravnu ideju, boreći se za goli život" - naglasio je Banđur i podsetio da je Prvi svetski rat za Srbiju bio otadžbinski a za Rusiju delom i građanski. Drugi svetski rat je pak kod nas, na žalost, bio delom i građanski ali je za Ruse taj rat bio "biti ili ne biti", preživeti ili nestati, istakao je naš sagovornik.

On je podsetio da zahvaljujući i Sovjetskom savezu ali i  ostalim saveznicima, i njihovoj ulozi u Drugom svetskom ratu, "mi imamo sve što imamo" pa je kao logična posledica toga nastao i drugi današnji praznik, Dan Evrope.

"Zbog toga mislim da nekadašnji saveznici na bojnom polju bi morali da jedni drugima pruže ruku i da malo bolje sarađuju jer će to i nama biti lakše. Nećemo biti razapeti između istoka i zapada. Mi smo za saradnju i sa jednima i sa drugima i ukoliko Evropa, slaveći svoj dan se bude prisetila kako je do tog dana i praznika došlo, mislim da će imati mekši stav prema svojoj drugoj, istočnoj polovini. " - zaključio je zamenik gradonačelnika, dodavši da njemu lično nije logično što neki osporavaju Ruse kao deo Evrope -"Ruska književnost je deo evropske književnosti, ruska kultura deo evropske kulture. Onaj ko pokuša da zaokruži Evropu bez Rusije zapravo ne zaokružuje celu Evropu, nego samo jedan njen deo."

Manifestaciju "Besmrtni puk" inicirale su nevladine organizacije i udruženja rusko - srpske orijentacije i na njihovu molbu je Grad Niš uvrstio u zvanični protokol, a danas će popodne Kancelarija EU u Nišu proslaviti nizom manifestacija i Dan Evrope.

]]>
Wed, 9 May 2018 14:33:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7769/ucescem-u-akciji-%22besmrtni-puk%22-i-nis-obelezio-dan-pobede.html
Maja Šoršorov u pritvoru, branilac najavljuje žalbu http://radiocity.rs/vesti/nis/7767/maja-sorsorov-u-pritvoru-branilac-najavljuje-zalbu-.html Iako se vest o hapšenju Maje Šoršorov iz Niša već dva dana vrti po društvenim mrežama tek u utorak popodne dobili smo i zvaničnu potvrdu iz policije o hapšenju ove Nišlijke. Informacija ima mnogo, proverenih veoma malo. Čak se i PU Niš poslovično veoma ažurna da pošalje saopštenje o nekom hapšenju ovog puta nekako utišala.

U odgovoru Policijske uprave na mejl koji smo im uputili, potvrdili su, da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva uhapsili M.Š. (1971.) iz Niša, zbog postojanja osnova sumnje da je počinila krivično delo prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju, te da je uz krivičnu prijavu, sprovedena Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu.

Branilac Maje Šoršorov, advokat Bratislav Stamenković, je za City radio potvrdio da je njegovoj klijentkinji određen pritvor do 30 dana.

"To je tačno. Pritvor je odredio predpretresni sudija a mi imamo rok do prekosutra da uložimo žalbu na to rešenje kojom joj je određen pritvor" - rekao je Stamenković i naglasio da će on i Maja Šoršorov tu žalbu sigurno uložiti do 10.maja.

Maja se inače pred sudijom branila - ćutanjem.

Portal Građanin istražio je sve detalje ovog slučaja i u tekstu Prestroga kazna od 30 dana zatvora za Maju Šoršorov rasvetlili su različite stvari koje su se u ova dva dana mogle pročitati na Internetu. Po prvi put zapravo mogli smo videti print screen objave koju je Maja Šoršorov navodno podelila i zbog koje je prema svemu sudeći uhapšena. Na fotografiji su gole ženske grudi za koje se pretpostavlja da pripadaju četrnaestogodišnjoj devojčici a u pratećem komentaru je uvreda koju je Maja uputlia njenoj majci, kako Građanin navodi, nekadašnjoj poznanici. 

Majka je otišla u Više javno tužilaštvo i prijavila Maju ustvrdivši da se na predmetnoj slici, koju je ona navodno podelila,  nalazi njena maloletna ćerka iako se ni na koji način iz same objave ne može utvrditi identitet osobe ni na slici ni one kojoj se obraća.

Odmah ovde treba naglasiti da je ta slika već godinu dana postojala na fejsbuku, da su je delili đaci škole u koju devojčica ide, a prema nekim tvrdnjama, za to su znali i škola i roditelji devojčice i roditelji dečaka koji je slikao. Uostalom to je, piše dalje Građanin, potvrdila i majka devojčice Sanja Ž koja je za ovaj portal izjavila:

"Dete posle objave je bilo u šoku, ali znajući o čemu se radi nema nikakvih posledica. Čak smo se i upoznali sa roditeljima dečaka koji je slikao sliku. Konstatovali smo neke stvari Ta slika je nastala 25. maja prošle godine i to ne u školi nego na Uskršnjem raspustu, a kako je Maja našla i napisala status, to zaista ne znam. Ja imam jednu finu skladnu porodicu, dete je pristalo da se slika (tada sa 13 godina) i to jednom. Ta slika je kasnije trebala da se dorađuje" – rekla je Sanja Ž, za ovaj niški portal.

Sanja Ž. koja je podnela krivičnu prijavu protiv Šoršorove članica Srpske napredne stranke. Sa druge strane Maja je poznata kao neko ko veoma eksplicitno kritikuje režim. Prema nekim informacijama sukob je eskalirao upravo zbog razlika u političkim stavovima a što je Građaninu opet na neki način potvrdila Sanja Ž., napomenuvši da je Maju Šoršorov prijavila zbog uznemiravanja na fejsbuku, optuživši je za netrpeljivost zbog toga što je članica SNS-a. Sa druge strane, ona je izjavila da nije želela da Maju pritvore. 

Čitav tekst možete pročitati na portalu Građanin.

]]>
Tue, 8 May 2018 17:24:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7767/maja-sorsorov-u-pritvoru-branilac-najavljuje-zalbu-.html
Dan kada su Nišom odjekivale eksplozije i jauci http://radiocity.rs/vesti/nis/5098/dan-kada-su-nisom-odjekivale-eksplozije-i-jauci.html U ponedeljak, 7.maja, navršilo se 19 godina otkako su avioni NATO alijanse izručili smrtonosni tovar kasetnih bombi na centar Niša. U napadima koji su se dogodili oko 11:30, tog 7.maja 1999., pogođeno je nekoliko frekventnih gradskih tačaka, uključujući područja oko Banovine i Kliničkog centra. Ubijeno je petnaestoro naših sugrađana, a od posledica ranjavanja u narednim danima preminulo je još dvoje, tako da je ukupan bilans tog tragičnog majskog dana zapravo-sedamnaestoro ubijenih.

Mnoge Nišlije se i nakon 19 godina jasno sećaju da je najtragičnijem od svih 78 dana bombardovanja prethodila besana noć. Avioni su se obrušavali dobar deo noći ali je i dejstvo protivavionskih snaga VJ bilo intenzivnije tako da nekakvih većih dejstava nije bilo. Rano ujutru mnoge kuće u naselju Medoševac su sravnjene sa zemljom.

Oko pola sata pre podneva gotovo u istom trenutku su se oglasile sirene  i čule su se prve detonacije. Od tog trenutka, narednih nekoliko dana su gradom odjekivale detonacije kasetnih bombi a mnoge "žute ubice" su ostale neeksplodirane na sve strane i na njihovom čišćenju se radilo godinama. Samo tog dana na grad je izručeno osam kontejnera kasetnih projektila.

U eksploziji hiljada kasetnih bombi, koje su tog dana izbačene na civilne ciljeve u gradu, smrt  je pokosila nedužne građane. Najveći broj ljudi stradao je u Šumatovačkoj ulici i ulici Ljube Nenadovića tik uz Klinički centar.

Iako se NATO na brifinzima koji su usledili pravdao da su civili u Nišu gađani greškom zbog zastarelih mapa a da je cilj bio u stvari vojni aerodrom, u te izjave je malo ko poverovao. Zastrašujući termin "kolateralna šteta" korišćen je tih dana više nego uobičajeno i zvučao je kao dodatna uvreda ionako poniženim i povređenim građanima.

Poginulo je 17 civila, više desetina ih je teško ranjena. Ubijeni su ljudi ispred porodičnih kuća, u blizini pijace, bolnice, zdravstvene stanice. Obični ljudi koji su tog dana krenuli u nabavku ili kod lekara. Ubijena je i Ljiljana Spasić, studentkinja medicine, u sedmom mesecu trudnoće.

Iako je bio vidno obeležen belom zastavom sa crvenim krstom, pogođen je i krov Infektologije ali srećom projektil nije eksplodirao. Oštećene su zgrade Patologije a klaster bombama su zasuti i parking Kliničkog centra i nekoliko okolnih ulica. I odnele su i tamo svoj krvavi danak.

Niš se sa sličnim užasom suočio i nekoliko dana kasnije, 11. i 12. maja. „Jugopetrol” i „Energogas”, potom Duvanište, Krivi vir, Bulevar Nemanjića i Trošarina bili su zasuti raketama i kasetnim bombama, koje su inače po međunarodnim konvencijama zabranjene.

Tokom 78 dana rata Niš je bombardovan čak 40 puta. Na grad su ispaljena 324 projektila, od toga 161 avionska bomba, 71 krstareća raketa i 8 grafitnih projektila kojima su gađana elektro postrojenja. Bačeno je 36 kontejnera kasetnih bombi. Niš je 52 dana bio pod vazdušnom opasnošću, a sirene su se oglašavale 129 puta. Poginulo je 56 ljudi a preko 200 je ranjeno. Od tog broja 25 su bili civili, 21 pripadnik VJ i 10 pripadnika MUP-a.

Srušeno je oko 120 objekata a oštećeno blizu 3.500 stambenih, poslovnih i vojnih objekata.

]]>
Mon, 7 May 2018 10:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/5098/dan-kada-su-nisom-odjekivale-eksplozije-i-jauci.html
Ko deli novac za javno informisanje u Nišu? http://radiocity.rs/vesti/nis/7758/ko-deli-novac-za-javno-informisanje-u-nisu-.html Pošto Gradska uprava u Nišu nije odgovorila ni na jedno od postavljenih pitanja u vezi načina i kriterijuma kojima se rukovodila pri izboru kandidata za članove stručne komisije za ocenjivanje projekata na konkursu za javno informisanje za 2018., niti su objavili biografije svih pristiglih kandidata, City radio će to uraditi umesto njih kako bi građani imali uvid u to ko su stručnjaci, koji će podeliti preko 50 miliona građanskih para.

Kako bi građani Niša bili upoznati sa sastavom komisije koja ove godine odlučuje o raspodeli sredstava na Konkursu za javno informisanje a koja je ponovo, na način netransparentan i bez jasnih kriterijuma ponovo izabrana, nakon što smo od Uprave za kulturu dobili tražene informacije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objavljujemo najpre biografije kandidata koji komisiju sačinjavaju a i onih koje je načelnik Gradske uprave, Ljubiša Janić, po samo njemu znanim kriterijumima procenio kao manje uspešne.

Ove godine se za učešće u radu komisije prijavilo 11 kandidata. Zapravo, 6 su predložila medijska udruženja a 5 kandidata se samokandidovalo u svojstvu medijskih stručnjaka. Gradska uprava u Nišu je odlučila da komisija bude zapravo modifikovana prošlogodišnja, te su samo dva kandidata promenjena ali su i novoizabrani iz redova onih udruženja čiji su kandidati birani i 2017.

Predstavljamo vam zato sve kandidate a počećemo sa odabranim članovima komisije.

1. Zoran Veličković, prošlogodišnji a i ovogodišnji član komisije. Prošle godine ga je predložilo Društvo novinara Niša a ove godine PROUNS. Iz njegove biografije najpre saznajemo da je diplomirani ekonomista po struci.

Radno iskustvo kandidata Veličkovića počinje time što je kako navodi kao gimnazijalac pokrenuo školski list Eho mladosti i radio stanicu Gimnazijalac. Dalje saznajemo da je pre 43 godine, u periodu od 1975. - 1981. bio dopisnik emisije Veče uz radio, Radio Beograda.

Od 1984., pa narednih deset godina Veličković je radio u kompaniji SIMPO kako piše "na poslovima referenta a kasnije i referenta u sektoru plansko analitičkih poslova gde je obavljao poslove planiranja, dnevnog praćenja rezultata rada na nivou kompanije i bavio se analizom poslovnih rezultata, zatim u finansijskom sektoru na poslovima koordinatora robno materijalnog poslovanja i fakturisanja, zatim u sektoru maloprodaje svih Simpovih maloprodajnih objekata tadašnje SFRJ i kao prvi direktor Robne kuće Simpo u Vranju.

Nakon toga, radio je tri godine u Poslovnom centru Simpa u Beogradu na poslovima direktora uvoza". Naredne dve godine, Veličković provodi na mestu generalnog direktora TP "7 Juli Vranje" da bi 1996., kako navodi, prešao u YUMCO Vranje gde će narednih 7 godina raditi kao direktor prodaje za Beograd i Vojvodinu, pomoćnik generalnog direktora za marketing i informisanje i odgovorni urednik YUMCO novina, kao i komercijalni direktor fabrike mineralne vode BIVODA u osnivanju i prvoj godini njenog rada. 2003., Zoran Veličković radi kao samostalni stručni referent pri Regionalnoj privrednoj komori Leskovac, odeljenje u Vranju. U to isto vreme od 2003. - 2004., Veličković radi i kao generalni direktor JP RTV Vranje.

Poseban akcenat kandidat stavlja na to što je od "decembra 2004. do marta 2010. pisao stručne članke iz oblasti ekonomije za SIMPO Vranje" a dalje navodi da je "na poslovima direktor nabavke, generalni direktor Simpovog zavisnog preduzeća SIMPO Tepisi u Donjem Stajevcu, opština Trgovište, komercijalni direktor sa sedištem u Beogradu, Simpovog zavisnog preduzeća IKP Kondiva" 

Od 2010. do jeseni 2016. Veličković je ponovo na poziciji direktora JP RTV Vranje, da bi nakon toga postao, navodi u biografiji, suvlasnik te iste kuće sada privatne u obliku d.o.o., ali je ostao i na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika. 

Kao dokaz stručnog usavršavanja Veličković navodi da je završio uspešno radionicu ANEM za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje medijskih projekata te takođe uspešno, kako kaže radionicu ANEM za evaluatore medijskih projekata, a pominje i dva dobijena sertifikata, prvi o završenom poslovnom treningu za direktore i menadžere u javnom sektoru a drugi o završenom seminaru za finansijsko, pravno i budžetsko poslovanje privrednih društava.

Veličković navodi da je član UNS-a od 2004.godine i član Predsedništva grupacije za radio difuziju Privredne komore Srbije. Od veština navodi rad na računaru (Microsoft office, Word, Excell).

2. Vladimir Veljković, još jedan ponovljeni član komisije iz 2017. Oba puta se sam kandidovao kao medijski stručnjak.

Rođeni je Piroćanac, sa završenom osnovnom i srednjom školom u rodnom gradu nakon čega je, kako navodi, upisao odsek Istorija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. od 1989. do 1992. radio u omladinskoj redakciji Radio Pirota. Uređivao je, kaže, emisiju "Od našeg saradnika" i bio saradnik u emisiji "Do poslednjeg daha". Na Radio Pirot se, kaže vraća 1998. gde radi u muzičkoj i sportskoj redakciji kao honorarni saradnik, uporedo sa radom u Muzeju Ponišavlja. Na TV Pirot radi kao honorarac 2000. a 2001. zasniva stalni radni odnos. Veljković kaže da je uređivao politički magazin "Oni kažu" na regionalnoj TV Pirot koja se emituje i danas, a u kojoj su gostovali svi najvažniji političari iz Srbije, uključujući i ambasadore najvećih zemalja.

Veljković dalje navodi da je pohađao "brojne edukacije i škole o novinarstvu" u Srbiji i zemljama u okruženju. Pominje i učešće u projektu "Mi za Mir" koji je od 2003. do 2005. okupio 60 novinara sa prostora bivše Jugoslavije a "odvijao se" u Hrvatskoj. (Da ne bude zabune, Veljković je učestvovao kao polaznik na desetodnevnoj obuci u okviru tog višegodišnjeg projekta namenjenog mladim novinarima.)

Kao važan detalj za prijavu za člana niške komisije Veljković navodi i da je u toku 2010. i 2011. kao novinar TV Pirot, "realizovao" projekat "Građani Pirota bliže Evropskoj uniji", koji je bio podržan od strane EU. Ostaje malo nejasno da li pod realizacijom, aplikant misli da je bio deo projektnog tima, što je verovatnije nego da je upravljao implementacijom projekta.

Veljković je član redakcije časopisa "Link", specijalizovanog magazina za medije u Srbiji. Navodi da su mu tekstovi objavljivani i u listu "Sloboda" (nekada u sastavu jedinstvenog javnog preduzeća sa RTV Pirot, a sada u vlasništvu Vitka Radomirovića).

2012. Veljković je imenovan za glavnog urednika regionalne TV Pirot a 2015. i za direktora ove kuće. Veljković naglašava i da je 2015. bio u komisiji za dodelu godišnjih nagrada koje dodeljuje Grad Pirot te da je 2017. bio "član komisije za dodelu sredstava koju je formirao grad Niš."

Na kraju biografije Vladimir Veljković ističe da je jedan od osnivača Sajma peglane kobasice, "jednog od najmasovnijih događaja na jugu Srbije".

3. Dušan Stojanović, je apsolutni rekorder u broju učešća u niškoj komisiji za javno informisanje. Ove godine je po treći put odabran da bude njen član od strane načelnika Gradske uprave. 

Iz njegove biografije saznajemo da je reč o Aleksinčaninu, pravniku po obrazovanju. Bez ikakvih detaljnijih opisa Stojanović u svojoj radnoj biografiji iznosi taksativno da je radno iskustvo najpre sticao u Aleksinačkom rudniku na mestu sekretar preduzeća u periodu od 1979. do 1992. godine. Paralelno sa tim, od 1975. do 1996., radio je kao honorarni novinar dopisnik u Kompaniji Novosti da bi se u istoj kompaniji zaposlio i za stalno 1996. i na mestu novinara dopisnika iz Aleksinca a posle i Niša ostao na tom radnom mestu sve do 2015. i odlaska u penziju.

Osim ovih podataka iz Stojanovićeve biografije saznajemo samo još i to da je radio kao honorarni dopisnik još dva lista "Borbe" i "Sporta" u periodu od 1979. do 2008.godine, te da je član UNS-a od 1995.

4. Marina Dimitrić, jedina članica komisije je predložena od strane RAB Srbija. Da podsetimo, i to udruženje je i prošle godine imalo svog predstavnika u komisiji u Nišu, Ferenca Berčeka.

Kandidatkinja je iz Pančeva, po obrazovanju viši ekonomista. Od dodatnog obrazovanja navodi da odlično radi na računaru (uključujući radio montažu) te da je "u saradnji UNS-a i UNDP radila istraživačku temu Nenamensko trošenje budžetskih para u Srbiji" pod mentorstvom Slobodana Kačarevića i Ruže Ćirković. Opet kako kaže dalje njena biografija "u saradnji NUNS-a pohađala više kurseva i obuka iz oblasti prava, novinarstva i javnog nastupa". Poseduje i diplomu reditelja Aleksandra Mandića o završenoj obuci na FDU u Beogradu, o radu sa digitalnom kamerom i kompjuterskim programima iz oblsati TV i radio montaže". Dimitrić navodi i da je "pri ANEM-ovoj školi nezavisnog novinarstva u Beogradu završila više kurseva, gde su predavači bili pravnici, profesori, novinari, spikeri, voditelji". Dimitrić dalje kaže da je učestvovala u organizaciji i vođenju više gradskih manifestacija i svečanosti u Pančevu, te da je pohađala Dramski studio Jasmine Večanski (dikcija, javni nastup). Govori engleski jezik (gimnazija i Viša škola) i ruski koji je učila u gimnaziji.

Radno iskustvo Marine Dimitrić počinje od 2001. u RTV Pančevu, gde do 2007. radi kao novinar i spiker u informativnoj redakciji obe medijske kuće. Od 2007. do 2008. radi kao novinar u JNIP Pančevac a naredne dve godine do 2010. urednica je u nedeljniku Pančevac Pres, kome je partner MDLF. od 2011. do 2014. je ponovo urednica na Radio Pančevu, da bi kasnije napredovala do glavne i odgovorne urednice tog radija. Od 2016. je PR i web urednik Udruženja radio stanica RAB Srbija a paralelno sa tim je do 2017. ponovo urednica u listu "Pančevac".

Iz opisa poslova koje prilaže vidi se da je bila član tima Grada Pančeva za izradu Strategija razvoja javnog informisanja u Pančevu od 2015., da je za potrebe informativne redakcije radila priloge i izveštaje, pratila skupštinska zasedanja lokalnog parlamenta, sednice Gradskog veća i konferencije za novinare političkih stranaka. U listovima u kojima je radila pisala je za rubrike "politika" i "hronika", radila je i kao administrator sajta. Tokom 2007. realizovala radio emisije o diskriminaciji nezaposlenih žena u okviru projekta razvoj informisanja uz podršku Sekretarijata za kulturu Opštine Pančevo, a tokom 2003. radila je televizijske reportaže o manastirima u Banatu. Posebno naglašava na kraju da pošto je pratila dugo rad GU Pančevo, poznaje rad skupštinskih i gradskih organa, kao i poslove protokola i poslovnu korespondenciju. Interesuje se za knjige, pozorište i fitnes.

5. Aleksandar Simić, je poslednji odabrani član komisije a na predlog Društva novinara Niša.

Dolazi iz Beograda sa RTV Studio B. Diplomirani je menadžer i diplomirani sportski trener. Od 1992, radi kao novinar i urednik u informativnoj, gradskoj i sportskoj redakciji. Dobitnik je Majske nagrade za novinarstvo 2010. za poseban doprinos razvoju sporta u Republici Srbiji.

Navodi da je bio "PR i Media konsultant nekoliko značajnih manifestacija u Srbiji i regionu" a takođe i da je "ekspert za medije, prethodnih godina angažovan u radu komisija više lokalnih samouprava u Srbiji". Kaže i da je učestvovao u produkciji TV emisija i filmova, nagrađivanih na festivalima u zemlji i inostranstvu. Predsednik je Udruženja sportskih novinara Beograda, član je NUNS-a i član Izvršnog Odbora Sportskog saveza Beograda.

Ko neće deliti novac za javno informisanje u Nišu?

Predstavili smo vam biografije petoro članova komisije koje je pod nejasnim kriterijumima odabrao načelnik Gradske uprave u Nišu kao najbolje. Sada ćemo vam predstaviti i odbijenih 6 kandidata kako biste mogli da procenite da li se gradska vlast u Nišu rukovodila stvarnim kvalitetom ili nekim drugim razlozima.

1. Petar Jeremić, na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS)

Jeremić je dobro poznat svim poznavaocima medijskih prilika u Srbiji i slovi za jednog od najvećih medijskih eksperata u zemlji pogotovo u oblasti etičkih standarda i samoregulacije kod nas. Rođen je u Beogradu, gde i sada živi i radi ali je zapravo i osnovnu i srednju školu završio u Gornjem Milanovcu. Novinarstvom se bavi bukvalno od malih nogu, još od 1985. kada je bio član Dečje redakcije Dečjih novina. Do 1997. tekstove je objavljivao i u lokalnim Takovskim novinama, ali i u Dečjim novinama i listu Eureka. Od 1998. do 2001. radio je u Televiziji Gornji Milanovac, a posle toga je četiri godine pisao za Nedeljni Telegraf i izveštavao uglavnom sa Kosova. 2005. je radio u Kuriru, a iste godine je postao i član IO UNS-a i to je ostao sve do 2009. Od 2006. do 2009. Jeremić je radio u dnevnim novinama Press a paralelno sa tim je bio i glavni i odgovorni urednik lokalnog nedeljnika GMPRESS u Gornjem Milanovcu.  Od 2009. do 2011. Jeremić je radio i za TV Fox (Sadašnju TV Prva)

Od 2009., pa sve do danas Petar Jeremić je i predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, a tek godinu kraće je i član Saveta za štampu, na čijem je osnivanju aktivno radio a od 2013, do 2014, je bio i zamenik predsednika Saveta za štampu. Od 2013. pa do danas Jeremić je konsultant/ekspert Misije OEBS u Srbiji za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Od 2014. pa do danas je i konsultant/ekspert Saveta Evrope za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Obučavao je članove saveta za medijsku etiku Makedonije prilikom njihovog osnivanja 2014.

Od 2015. pa do danas Jeremić je i urednik za etiku portala gminfo.rs.

Učesnik je na više desetina skupova u zemlji i svetu na temu slobode izražavanja, medijske etike, profesionalnih standarda i drugih oblasti iz medijskih prava iz oblasti medijskih prava i sloboda u organizaciji UNESCO, Saveta Evrope, OEBS-a, AIPCE, Evropske komisije i drugih.

Dobitnik je više nagrada među njima Zlatne povelje Interfera 2001., Zlatne nagrade Udruženja profesionalnih novinara Rumunije i nagrade Guščje pero Appelt fondacije iz Zagreba.

2. Krajnović Slobodan, kandidovao se samostalno kao medijski stručnjak

Slobodan je Novosađanin iz čije Biografije saznajemo da je završio 2000. Novosadsku novinarsku školu; smer: specijalističke studije novinarstva, zatim 2011 Fakultet za menadžment i medije a 2016. Fakultet tehničkih nauka – master: Industrijsko inženjerstvo i industrijski menadžment. Govori engleski jezik.

Profesionalno iskustvo iz biografije kazuje da je od 1999. do 2002., radio kao novinar/urednik Radija 021. Od 2002. – 2005. bio je šef informativne redakcije Radija 021 a od 2005. sve do danas je na poziciji glavnog urednika radija i portala O21.

Krajnović dalje navodi da je od 2002. do 2016., bio urednik na brojnim projektima: Ka Evropi (USAID), 2002. Pogled preko plota (Fridrih Ebert), Korak po korak do zvezda (EU), Seenapb news exchange (FRESTA), Ključ za demokratiju (IREX), Udruživanje za demokratiju (EU), Novi mediji (IREX), Euroforum (EU), Sigurnost za budućnost (EU), Mreža 21 (EU).

Krajnović je pohađao brojne seminare i konferencije u periodu od 2003. do 2016: International Journalist Academy, Budimpešta, La Radio: mass media democratico, Milano, BBC studijska poseta, Menadžment radija prof Sam Swon, Beograd, World media fair, Las Vegas, Novi mediji, IREX, Mokra Gora, Dani elektroničkih medija HURIN, Rovinj, European radio days, Kopehangen, New media fair, Brisel, Advanced media management, Beograd, Mehanizme and fight against coruption, Brisel, Na putu ka EU - Evropska delegacija, Madrid

Kandidat dalje navodi da je učestvovao u radu konkursnih komisija Ministarstva kulture i informisanja kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje.

Za sam kraj, Slobodan Krajnović navodi da je bio panelista i predavač na brojnim skupovima u organizaciji IREX Serbia, Academy Deutche welle, Fondacije Slavko Ćuruvija, Medija centra Beograd.

3. Milorad Tadić, predložen od strane asocijacije ANEM

Rođen je u Požarevcu. Studirao je na Katedri za organizaciju scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

1992., Tadić je pokrenuo privatni Radio Boom93 u rodnom Požarevcu i od tog vremena pa do sada je direktor i glavni i odgovorni urednik tog medija.

Za sebe Tadić kaže da je potkovan dvadesetpetogodišnjim iskustvom rada na radiju a to je dopunjavao i nekim prestižnim edukacijama za urednike i menadžere. Te edukacije su, kaže, bile vezane za rukovođenje i planiranje u elektronskim medijima a organizovane su od strane internacionalnih medijskih partnera kao što su BBC, IREX i USAID.

Milorad Tadić je jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih medija – ANEM. Od 1999. do 2001. bio je koordinator Asocijacije a od 2003. do danas nalazi se na mestu predsednika ANEM-a. Od 2001. do 2006. bio je član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo a i osnivač j Odbora za ljudska prava Požarevac, 2000.godine.

Ime Miše Tadića je takođe veoma prepoznatljivo u medijskom svetu kao i činjenica da je bio član brojnih konkursnih komisija, od komisija u Ministarstvu kulture do lokalnih samouprava. Jedan je od najiskusnijih projektnih menadžera u ANEM-u, sa veoma relevantnim referencama stranih donatora sa kojima je sarađivao na realizaciji brojnih projekata i kao predsednik ANEM-a a i kao direktor privatnog radija. Tadić je oženjen je i ima dva sina.

4. Boban Mitić, sam se predložio kao medijski stručnjak

Mitić je direktor PI Kanala, od osnivanja televizije 1999.godine. Poslovnu karijeru je otpočeo kao profesionalni novinar 1979,, u listu „Prvi maj“ i na II programu Radio Beograda. Iz biografije vidimo da je radio dugo godina kao dopisnik Radio Beograda iz Pirota, Politike Ekspres, Privrednog pregleda, Prosvetnog pregleda, Sportskog žurnala. Godinama je sarađivao sa brojnim nedeljnicima kao što su NIN, Duga, TV Novosti, Ilustrovana politika, gde je objavljivao tekstove i feljtone. Deset godina je bio i šef dopisništva RTS u Pirotu.

Godinama se sa uspehom bavi i marketingom. Autor je knjiga Naš žuljopis 1983, Naši u belom svetu 1991. Nosilac je većeg broja nagrada za novinarstvo i publicistiku, među kojima su: 27. jul Veće Saveza sindikata Jugoslavje 1981, Plaketa RTS-a za najbolje novinarsko ostvarenje u 1995, Turističko zvono 1997. Turističkog saveza Srbije, reportaža o Zvonačkoj banji, Zlatno pero Jugoistočne Srbije 2012, Kapetan Miša Anastasijević 2014.

Dobitnik je i značajnih priznanja kao producent i scenarista za dokumentarne filmove: I mesto u Rumuniji na Festivalu „Niste Tarani“, 2004., I nagrada na XV međunarodnom festivalu etno filma sa filmom Čuvari potonulog doma 2006., I nagrada na I festivalu sportskog filma sa filmom „Dozvoli mi da pokušam“

Ove godine Mitić obeležava 35 godina profesionalnog rada u medijima. Bio je član brojnih komisija za dodelu sredstava od Ministarstva kulture do konkursa u mnogim gradovima i opštinama.

5. Alem Rovčanin samostalno se prijavio kao medijski stručnjak

Rovčanin dolazi iz Prijepolja. Od 2003. do 2009. bio je zaposlen u D.O.O RTV Enigma iz Prijepolja gde je obavljao sledeće poslove: do kraja 2005. bio je novinar zadužen za praćenje sportskih događaja; od 2006. pa do 2009. radio je kao marketing menadžer i glavni i odgovorni urednik programa i poslovni sekretar; od novembra 2011. zaposlen je u Regionalnoj RTV Novi Pazar a od 16.09.2015. pokrenuo je portal PP Media(www.ppmedia.rs) i sopstvenu produkciju koja je saradnik nacionalnih televizija PINK, B92 i PRVA TV, kao i novinske agencije Tanjug i Infobiro. Od početka 2016. radi kao dopisnik lista Večernje novosti.

Rovčanin dalje navodi naučna i stručna usavršavanja: Učestvovao u radu više komisija za projektno sufinansiranje medija na području zapadne Srbije (Arilje, Ivanjica); pratio je razne seminare u zemlji i inostranstvu koji su bili posvećeni radu u medijima kao i unapređenju privrede: poseduje i Uverenje o savladanom programu stručnog usavršavanja za rad sa decom sa smetnjama u razvoju kao i preporuku za rad sa njima koju je izdalo Ministarstvo prosvete. Alem Rovčanin se služi engleskim i ruskim jezikom.

6. Stojan Marković, na predlog udruženja Local Press

Marković je Čačanin. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu kao Filmsko - televizijski producent. 

Navedeno radno iskustvo pokazuje nam da je od 1981. do 1990. radio na TV Sarajevu u Bosni i Hercegovini, kao TV producent. Od 1990.-1993. bio je direktor Doma kulture u Čačku a dve godine kasnije radi u Radio GEM, u Gornjem Milanovcu, kao glavni urednik, od 1995. do 1996.. Narednih godinu dana do 1997. ponovo je na mestu direktora Doma kulture u Čačku. Od 1998. prelazi u Informativno -izdavačko - preduzeće "Čačanski glas" u Čačku gde je na mestu direktora do 2001. Sledeće radno mesto u periodu 2001 -2003, mu je glavni urednik na Radiju Ozon Plus, u Čikagu, SAD. Od 2003. do 2011. Marković radi u Jutro Production d.o.o u sklopu koga su Ozon Radio i Čačanske novine, na poziciji Glavni urednik. Od 2011. do 2016 je direktor Ozon Media d.o.o u Čačku.

Marković u biografiji prilaže i relevantno radno iskustvo vezano za rad na projektima. U periodu od 2005 do 2009. radio je na sledećim projektima: Moj novi posao - Radio Ozon (IREX) i Hoću da glasam - Radio Ozon (IREX);Kulturno nasleđe u lokalnim zajednicama - Local Press - Ministarstvo kulture, Političari i mediji - Local Press; Naš put u Evropu - Radio Ozon (IREX), Ekonomski barometar - Čačanske novine (IREX); Gradnja kapaciteta lokalnih medija u Srbiji - Radio Ozon (Press Now), Mladi i ekstremizam - Local Press (NED); Privatizacja lokalnih medija - Local Press (NED); Popularna nauka - Radio Ozon (Ministarstvo kulture); Evropa i mi - Radio Ozon (IREX); Mali veliki ljudi - Čačanske novine (IREX); Mladi i nacionalizam - Local Press (NPA), Mladi i političke promene - Local Press (NED); Žene na političkoj sceni - Local Press (NPA); Mladi kao politički lideri - Local Press (NED).

Stojan Marković govori engleski jezik.

 Da zaključimo. Pred vama se nalaze biografije svih 11 kandidata koji su se prijavili za učešće u radu komisije u Nišu. Pet odabranih od strane Gradske uprave će podeliti vaših 50 miliona dinara. Pa bar da znate ko su. Na to imate pravo. 

A mi da se vratimo na sam početak ove priče, te na tvrdoglavo odbijanje Gradske uprave da obrazloži kriterijume kojima se vodila kada je odlučila da formira komisiju koja će podeliti značajan novac građana Niša, na taj način što su ponovili tri kandidata iz prošle (Veličković, Veljković i Stojanović) a za druga dva izabrala nove ljude ali iz istih udruženja kao prošle godine. Da podsetimo i RAB i Društvo novinara Niša su imali svoje kandidate i u prethodnoj, po mnogo čemu spornoj, od činjenice da je najveća količina sredstava opredeljena projektima medija bliskim vlasti (dodeljen je značajan novac no name produkcijama i nepostojećem "dnevnom" listu povezanim sa jednim vlasnikom više medija koji nije imao pravo učešća zbog pređenog praga de minimis pomoći; dodeljena su i sredstva jednoj televiziji za emitovanje postojećih sadržaja, što je u suprotnosti sa zakonom...u šta smo imali priliku da se uverimo uvidom u zapisnike sa odlučivanja ali i u sve pristigle projekte).

Posebno zabrinjava nešto što je uočljivo a to je da su najmanje dva člana u rukovodstvu iste organizacije PROUNS a bar tri u posrednoj ili neposrednoj vezi sa Društvom novinara Niša a kroz te veze i sa nekim medijskim kućama koje učestvuju na konkursu, što je veoma sporno. Za kandidate predlagane od strane mnogih najstarijih i najreprezentativnijih medijskih udruženja u komisijama nema mesta. I to je matrica koja se ponavlja poslednjih meseci od konkursa do konkursa, od grada do grada, juče u Pirotu, danas u Vranju, za deset dana u Nišu i tako redom, a nažalost, ove godine je tako i na upravo aktuelnim konkursima Ministarstva kulture, o čemu je javnost upoznata a ishod čitavog konkursa je neizvestan.

Kada se komisije biraju "dogovorno" i iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, a ne prema striktnim kriterijumima, još pre nego sednu za sto, sve može biti stavljeno pod znak pitanja, a sve to vodi daljem obesmišljavanju čitavog procesa.

Iako, prema svemu sudeći, Gradska uprava svako insistiranje na transparentnosti doživljava kao napad a naše uporne zahteve iz godine u godinu da objavljuju radne biografije, (jer su samim učešćem na javnom konkursu i ti podaci od javnog značaja), nekakvim hirom, nećemo se pomeriti ni korak unapred. Jer to nisu ni napadi ni hir. To je najlegitimniji način, protiv koga ne bi smeli da imaju protiv ništa ni kandidati koji se javljaju da preuzmu veliku odgovornost za podelu novca građana. Inače im i nije mesto u komisijama jer ne shvataju suštinu pojma transparentnosti koja je građanima Niša a i čitave zemlje zakonima zagarantovana. A građani su i vlasnici novca i oni čiji javni interes treba da bude ispunjen. 

]]>
Fri, 4 May 2018 20:17:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7758/ko-deli-novac-za-javno-informisanje-u-nisu-.html