City :: Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/rss.html sr http://radiocity.rs/img/logo.png City :: Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/rss.html Režim rada JKP Parking servis Niš u toku vanrednog stanja http://radiocity.rs/vesti/nis/8649/rezim-rada-jkp-parking-servis-nis-u-toku-vanrednog-stanja.html Javno komunalno preduzeće „Parking servis“- Niš, kao i sva ostala gradska javna komunalna preduzeća, tokom vanrednog stanja obavlja poslove iz svoje nadležnosti, saopštili su iz ovog preduzeća. Garaže i parkirališta rade po uobičajenom režimu, a obavlja se i kontrola i naplata parkiranja u zoniranom području.

Poslovnica Korisničkog servisa ovog preduzeća  je zatvorena za rad sa strankama. Komunikacija sa korisnicima obavlja se i putem mejla  info@nisparking.rs i preko broja telefona 018/517-778, radnim danima od 7 do 19 sati, subotom od 7-14 sati.

Korisnici kojima je isteklai li uskoro ističe povlašćena karta za parkiranje mogu automatski da je produže, tako što će se registrovati na portalu Parking servisa www.nisparking.rs i kupiti електронскупаркингкарту.

“Apelujemo na korisnike da sva dugovanja koja imaju prema Parking servisu izmiruju elektronskim putem. Podsećamo da se dugovanje po osnovu izdate dnevne karte može izmiriti i slanjem SMS-a na broj 9189,  kao i na jednom od dva parkomata (Nikole Pašića br. 24 i Cara Dušana br. 2), uplatom u gotovini ili platnim karticama”, navodi se u saopštenju.

Služba za prenos nepropisno parkiranih vozila radi, i po nalogu nadležnih organa sva uklonjena vozila prenosi na plac sa adresom Bulevar Svetog cara Konstantina bb.

Ekipe preduzeća koje su zadužene za održavanje saobraćajne signalizacije i javnog osvetljenja rade svakodnevno. U kontinuitetu se radi obeležavanje oznaka na kolovozu, otklanjaju kvarovi na svetlećoj saobraćajnoj signalizaciji, postavlja vertikalna saobraćajna signalizacija, menjaju dotrajale sijalice i rešavaju kvarovi na javnom osvetljenju.

Građani neće biti u mraku i mogu, kao i do sada, da prijavljuju probleme i  kvarove na javnom osvetljenju preko brojeva telefona 018/415-0970, 018/415-0971 ili slanjem mejla na osvetljenje@nisparking.rs.

]]>
Sat, 21 Mar 2020 11:35:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8649/rezim-rada-jkp-parking-servis-nis-u-toku-vanrednog-stanja.html
Stiže proleće http://radiocity.rs/vesti/nis/8643/stize-prolece.html Možda nije onakvo kakvo smo priželjkivali, kakvom smo se nadali, ali je svakako pred našim pragom. Počinje i kalendarski - proleće.

U jedanaest minuta do 5, u petak 20.marta na severnu Zemljinu hemisferu stiže proleće a na južnu – jesen.

Prvi prolećni dan biće baš pravi, sunčan i topao, sa temperaturom koja će ići i do 22. podeoka. Takvo vreme nas očekuje i u subotu, ali se od nedelje, kažu meteorolozi očekuje novo pogoršanje vremena sa susnežicom i snegom u nekim delovima zemlje.

Na dan prolećne ravnodnevice obdanica će trajati  12 časova i 10 minuta, a noć će biti 20 minuta kraća.

Iako je ovaj prvi dan, po mišljenju mnogih najlepšeg godišnjeg doba pao u zasenak brige zbog pandemije, iako nas same dočekuje u izolaciji, otvorimo prozore i pustimo prvo prolećno sunce i toplotu u naše domove. Osećaćemo se bolje a epidemiolozi svakako preporučuju boravak u dobro provetrenim prostorijama.

]]>
Fri, 20 Mar 2020 02:20:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8643/stize-prolece.html
Miloš Đorić, pesnik i lekar, svedok i učesnik velikog stradanja http://radiocity.rs/vesti/nis/8618/milos-djoric-pesnik-i-lekar-svedok-i-ucesnik-velikog-stradanja.html Kroz priču o Nestoru Žučnom, pomenuli smo još jednog, potpuno nepravedno zaboravljenog Nišliju. Doktora, publicistu, putopisca i suptilnog sjajnog pesnika Miloša N. Đorića. Život kažu piše romane, pa je tako i u slučaju Miloša Đorića ili Uzdaha Sutončića kako je dugi niz godina potpisivao pseudonimom svoje radove u beogradskom Pijemontu.

Potomak čuvene niške lekarske ali i književničke porodice, jedan od šestoro dece poznatog „okružnog fizikusa“ i književnika Nikole i majke Julke, Miloš Đorić je gotovo renesansna ličnost. Iako je, zaista, u svemu čime se bavio bio vanredan, te ostavio nenametljiv ali dubok trag, gotovo je neshvatljivo da se o njemu u Nišu ne govori više i češće. Zapravo, malo ko van medicinske struke će i znati kakvog je sjajnog čoveka iznedrio naš grad. Zato je ova priča posvećena upravo njemu. Da se podsetimo i ne zaboravimo jednog od onih ljudi bez kojih Niš ne bi bio grad kakav poznajemo i volimo.

Rodio se u Nišu sedam godina pre burnog dvadesetog veka, dve godine nakon povratka njegovog oca Nikole sa studija medicine u Beču. Najranije detinjstvo proveo je u rodnom gradu a onda je prirodom lekarskog poziva njegovog oca, više puta menjao mesto školovanja i boravka. Živeo je u Negotinu pa u Šapcu a u Beogradu je 1912.godine maturirao u Trećoj muškoj gimnaziji.

Nekako će se uporedo sa njegovim dolaskom u Beograd u njemu probuditi i pisac pa će se početnički veoma uspešno okušati kao pisac parodija sa pseudonimom Uzdah Sutončić u listu Pijemont.  Sa završetkom gimnazije, nažalost, poklopiće se i počeci Balkanskih ratova, u kojima će kao dobrovoljac bolničar i učestvovati 1912. i 1913. godine.  Te iste godine, Miloš Đorić će kao državni pitomac upisati studije medicine na Univerzitetu u Nansiju u Francuskoj, gde će ostati tek godinu dana, zbog početka Prvog svetskog rata.  1913.godina će mu doneti i jedan udarac koji će u mnogo čemu uticati na čitav njegov život, otac mu iznenada umire i postaje još snažnija inspiracija i uzor mladom Milošu. Veliki rat odvodi Miloša, lekarskog pomoćnika, medicinara, najpre u Kragujevac a nakon toga u Moravsku stalnu vojnu bolnicu u ratnoj prestonici, a njegovom rodnom gradu Nišu. Njegov boravak i rad u toj bolnici poklopiće se sa izbijanjem velike epidemije pegavog tifusa 1915. godine i on će svedočiti neverovatnim razmerama umiranja ljudi od te opake bolesti. Od pegavca će, da podsetimo, gotovo njemu na rukama, preminuti Nestor Žučni sa kojim je prijateljevao.

Oktobra 1915. i ova bolnica kreće put Albanije, preko Prizrena, Đakovice, Peći, Podgorice do Skadra gde konačno stiže dva meseca kasnije. U januaru 1916. Moravska bolnica nastavqa povlačenje preko Lješa, Drača i do Krfa, odnosno do konačnog odredišta Ostrva smrti – Vida. Tadašnji mladi medicinar, Miloš Đorić radi u toj bolnici do 1918., kada dobija odobrenje da može da ode u Francusku da bi završio prekinute studije medicine. U Tuluzu studira medicinu i doktorira 1923.godine. Specijalizaciju otpočinje u Parizu a završava je u Beogradu, nakon čega postaje šef Kožnog odeljenja u Bolnici milosrdnih sestara u Zemunu. Uporedo sa tim u periodu od 1931. do 1934. Miloš Đorić će biti i gradonačelnik Zemuna.

1941.godina i izbijanje Drugog svetskog rata doktora Đorića će u Zemunu ostaviti bez službe jer ga kao nepoželjnog otpušta vlast Nezavisne Države Hrvatske. Iz Zemuna prelazi u Beograd gde vodi Kožno odeljenje Opšte državne bolnice ali ni to neće biti dugog daha, pošto će ovaj čestiti čovek odbiti da potpiše „Apel srpskom narodu“. Zbog toga će ga uhapsiti Gestapo i do decembra 1941.godine ga držati kao taoca u Logoru na Banjici.

Posle oslobođenja  biva vraćen na posao kao šef Kožnog odeljenja u Beogradu ali će ga ubrzo premestiti u Niš gde će rukovoditi Kožno veneričnim odeljenjem do penzionisanja 1959. Smatra se da je razlog njegovog premeštaja u Niš bio zapravo svojevrsna kazna zato što je na sednici Srpskog lekarskog društva javno izjavio da je Srpsko lekarsko društvo od osnivanja bilo i ostalo sluga režima.

Doktor Miloš Đorić je preminuo 1975.godine u rodnom Nišu. Međutim, prema njegovoj želji sahranjen je u Beogradu, na Novom groblju.

To bi ukratko bila profesionalna biografija Miloša Đorića, lekara.  I to je ono što se manje više o njemu dobro zna. Ono što je međutim jednako važno a što je ostalo zatrpano u sećanju ljudi jeste njegov neverovatan književni talenat. Upravo tog Miloša Đorića, mladog medicinara koji je beležio svaki detalj i svaku impresiju vezanu za Moravsku vojnu bolnicu, povlačenje preko Albanije a pogotovo ono što se dešavalo na Ostrvu smrti Vido, mi nismo imali mnogo prilike da upoznamo.

Čak ni oni koji su na Vidu videli  potresne uklesane stihove:
"Siroti naši čestiti mladići
Pali u teškim olujama rata
Orlova surih žutokljuni tići
Gde su nam vaša odlutala jata?", sigurno nemaju saznjanja da ih je napisao upravo tada mladi medicinar, potonji lekar Miloš Đorić.

Njegov um je blistav a rečenica topla, opisi stradanja srpskih vojnika, gotovo dečaka, stravična umiranja ne više od bolesti nego od gladi, potresna i precizna, sve će ih kasnije, ranih tridesetih, pretočiti u rukopis romana „Pegavac i glad“. Nepoznat je i njegov uticaj na Dobricu Ćosića, u čijem će Vremenu smrti provejavati intenzivno mnogo toga što je od Đorića čuo i saznao.

Kako se zapravo desilo da Đorić pisac, novinar i pesnik ostane zaboravljen kada je od samih književnih početaka obećavao veliko književno ime. Poznato je da je sarađivao u „Pijemontu“, časopisima „Misao“ i „Srpski knjževni glasnik“ te listovima „Politika“ i „Jež“ i mnogim, mnogim drugim. Veliki Milan Bogdanović ga je hvalio a on sam se družio sa velikanima proze i poezije. Prijatelji su mu Ivo Ćipiko, Sibe Milačić, Nestor Žučni, Milutin Bojić, Stanislav Staša Vinaver. Usud hoće da neki od njih umiru na rukama mladog lekara. Poštuju i vole Đorića, posvećuju mu knjige ( Ćipiko „Iz ratnih dana“, Sibe Milačić svoju „Knjigu radosti“ a tragični mladi pesnik Milutin Bojić „Pesme bola i ponosa“).

Po povlačenju na Krf,  od 1916. do 1918.godine, ovo grčko ostrvo postaje sedište srpske vlade i svih drugih institucija. Pokrenuta je i Državna štamparija koja štampa Srpske novine u kojima će Đorić objavljivati svoje pesme. Posle rata će ih objediniti u zbirku „Pod šatorskim krilima“ i štampati u Beogradu. O Đorićevim stihovima pohvalno pišu Milan Bogdanović i Stanislav Vinaver, a više od pola veka kasnije o toj knjizi će govoriti i Radomir Konstantinović, pre svih o pesmi „Ostrvo mrtvih“ koju upoređuje sa Bojićevom „Plavom grobnicom“ i tvrdi da je bolja od nje.

Radomir Konstantinović će ispravno primetiti da u odnosu na proslavljenu Bojićevu Plavu grobnicu, Đorićevo Ostrvo mrtvih je manje patetično i da daje realniju sliku onoga što se na Vidu dešavalo. Umesto veličanja i biblijskih poređenja kakvih ima kod Bojića, Đorić peva o srpskom seljaku kom je more postalo grob i umesto isticanja heroizma bira da traga za utehom. Prometeji nade, apostoli straha u Đorićevim stihovima su jadni seljaci, čija naslagana mrtva tela bez obeležja i imena čekaju da budu bačena u morske dubine. Sve to mladi medicinar je svakodnevno gledao radeći u bolnici na Vidu.

Sjajna je zbirka „Pod šatorskim krilom“. U njoj se Miloš Đorić bavi i stidom, i to ne treba da čudi jer se tadašnji dvadesetpetogodišnjak u trenutku dok piše stihove već nagledao smrti i nemoći pred pegavim tifusom, pred glađu koja nastavlja da ubija nakon prelaska Albanije. Ta nemoć je i ljudska i lekarska. Zato Đorić u „Zahodnoj pesmi“ peva

„i kroz tišinu ostrva mrtvog

struje jecaji malaksali,

pište galebi orošeni

i odjek daljnog svetskog mučenja

škropi mi srce postiđeno...“

To je i stid jer si preživeo kad drugi nisu, pa se i on upliće u potresne stihove mladog Đorića i u Krvavu Zagonetku.

„Zašto me, noći, ne odvede sobom? Muči me sjajem neželjena zora,

proleće bujno, zaplamtelo more... zašto me, noći, ne odvede sobom?

Drugovi moji iščeznuše s tobom, život mi mladost pritisnuo

grobom...

„Znaš, da ljubavi nema za me u ovom svetu ludom i krvavom!

više jesam li živ il’ samo duša moja bdi iznad leša prohodalog

svetom? il’ samo trajem u tihoj tuzi oproštajnog bola? il’ samo

mučna, siva samo uspomena, žalno sećanje na sebe, umrlog u tuđim

izdisajima...“

Proći će više od deset godina od kraja Prvog svetskog rata i Ostrva smrti, pre nego se tada već priznati lekar Miloš Đorić odlučio da i kroz prozu izrazi sve ono što se u njemu u toku Prvog svetskog rata nagomilalo. Tridesetih godina u Srpskom književnom glasniku, objavljeno je nekoliko nastavaka njegovog romana u rukopisu „Pegavac i glad“ u kome je detaljno opisao sve događaje od ratne prestonice Niša do Ostrva Vido. Roman nikada nije objavljen u celosti, u delovima će ga pedesetih objaviti i niška Gledišta, a razlog tome je najverovatnije što je procenjeno da se ne uklapa u priču o beskompromisnoj bratskoj pomoći ostrvljana Krfa prema izmučenoj srpskoj vojsci. Đorić je stavivši kao centralni motiv romana glad, veoma plastično opisao strah Krfljana pred nadolaskom „neželjenih gostiju“, strah da će i sami gladovati ako se Srbi duže zadrže.

Roman nikada neće doživeti svoju istinsku promociju ali je više nego izvesno da je Miloš Đorić imao veliki uticaj na Dobricu Ćosića, čiji delovi Vremena smrti, pogotovo oni u kojima se opisuje Valjevska bolnica, veoma sliče opisu pegavca koje je Miloš Đorić opisao u delovima romana smeštenim u Moravsku vojnu bolnicu.

Doktor Miloš Đorić je umro 1975.godine u Nišu a prema ličnoj želji sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Na Internetu smo pronašli podatak da je pred smrt tražio da se njegova rukopisna zaostavština uništi. Na sreću, ta želja mu nije ispoštovana, pa ima dosta materijala za istraživanje njegovog književnog opusa. Ovaj vrstan lekar, nosilac Albanske spomenice i francuske Legije časti, pesnik i prozaista posebnog senzibiliteta, to svakako zaslužuje jer bez njega Niš ne bi bio grad kakav je danas.

]]>
Tue, 10 Mar 2020 19:32:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8618/milos-djoric-pesnik-i-lekar-svedok-i-ucesnik-velikog-stradanja.html
IN MEMORIAM: Preminuo je glumac Desimir Desko Stanojević http://radiocity.rs/vesti/nis/8614/-in-memoriam-preminuo-je-glumac-desimir-desko-stanojevic.html 10. marta 2020. godine u 70. godini preminuo je pozorišni i televizijski glumac Desimir Desko Stanojević, nekadašnji član ansambla Pozorišta na Terazijama u Beogradu i Narodnog pozorišta u Nišu.

Desimir Stanojević je odigrao prvu ulogu u niškom Narodnom pozorištu  7. oktobra od 1969. (Ah, divljino, u režiji Dušana Rodića). Do 1990. odigrao je preko 80 uloga (Đido – Milić, Ivkova slava – Neko, Večiti studenti – Šef, Šuma – Nesrećković, Zona Zamfirova – Mane, Doživljaji Nikoletine Bursaća – Nikoletina, Don Žuan se vraća iz rata – Don Žuan, Otac na službenom putu – Otac)... 

Od 1990. god. je u angažmanu u Pozorištu na Terazijama, gde je igrao preko 30 uloga (Grk Zorba – Zorba, Violinista na kravu – Tevje, Maratonci trče počasni krug – Laki Topalović, Ivkova slava – Kalča, Tri musketara – Rišelje, Cigani lete u nebo – Talimon i otac Zobar, Jubilej – Prvak). Igrao je i u drugim pozorištima u Beogradu (Beogradsko dramsko pozorište, Pozorište Slavija, Pozorištance Puž). 

Igrao u TV serijama, dramama i filmovima domaće i strane produkcije (Srećni ljudi, Seljaci, Selo gori a baba se češlja, Bićemo prvaci sveta, Lager Niš; RAI – Toulouse Lautrec, Carravagio, Lo scandalo della banca romana, Paura di amare, Restauratore). 

Snimio je 5 celovečernjih televizijskih šou-programa za RTS i RTV (Neka pesma boli, I srušiše se lepi snovi moji, Veče u teatru, Mjuzikli za sva vremena, Kalčine priče, Dečije pesme), kao i 4 albuma za PGP RTS. Režirao je preko 10 predstava (Violinista na krovu, prvi mjuzikl u istoriji Niškog pozorišta, Mjuzikl Cigani lete u nebo,  Kafana kod svi, Sima se vraća kući, Ribarenje na asfaltu).

Učestvovao je na 8 festivala zabavne, starogradske i dečije muzike („Menadžer“ u Beogradu, „Beogradsko proleće“, „Tamburica“ u Novom Sadu, „Niška jesen“ – dvostruki pobednik). Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti pozorišta, televizije i muzike.

Komemoracija povodom smrti Desimira Stanojevića biće održana u sali Narodnog pozorišta 13. marta u 12 časova. Oproštaj od Desimira Stanojevića biće u ponedeljak 16. marta u 15 časova na Novom groblju u Beogradu.

]]>
Tue, 10 Mar 2020 17:51:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8614/-in-memoriam-preminuo-je-glumac-desimir-desko-stanojevic.html
Niš dobio novu modernu garažu! http://radiocity.rs/vesti/nis/8612/nis-dobio-novu-modernu-garazu%21.html Druga po redu javna garaža u Nišu, koja nosi ime „Sinđelićev trg“ po lokaciji na kojoj se nalazi, otvorena je danas, 05. marta 2020. godine. Svečano otvaranje otpočelo je u 13 časova, u prisustvu gradonačelnika Darka Bulatovića, direktora JKP „Parking servis“ Niš Dejana Dimitrijevića i saradnika na projektu.

Nakon 20 godina postojanja same ideje o izgradnji javne garaže na ovoj lokaciji, JKP „Parking Servis“ Niš je uspeo da ovu ideju oživi.  Naime, nakon šest meseci rada i angažovanja kako bi ovaj deo grada dobio savremenu garažu, koja će umnogome poboljšati uslove parkiranja u centralnoj gradskoj zoni, uspeli smo da ostvarimo postavljeni cilj i otpočnemo ovu godinu još jednim uspešno realizovanim projektom. Puštanjem u rad nove garaže smanjiće se i standardne saobraćajne gužve karakteristične za ovaj deo grada.

Garaža koja se prostire na 3307 kvadratnih metara, raspolaže sa 114 parking mesta, od kojih 6 namenjenih osobama sa invaliditetom. Parkiranje nije vremenski ograničeno, a naplaćivaće se 50 dinara po započetom satu, počev od današnjeg dana. Javna garaža „Sinđelićev trg“ biće otvorena 24 časa u nedelji.

Ovim putem se zahvaljujemo svim saradnicima na uspešnoj saradnji i realizaciji ovog projekta od izuzetnog značaja za grad Niš i želimo građanima ugodno i bezbedno korišćenje javne garaže "Sinđelićev trg“.

]]>
Thu, 5 Mar 2020 00:28:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8612/nis-dobio-novu-modernu-garazu%21.html
U Nišu obeležen Svetski dan dece obolele od raka http://radiocity.rs/vesti/nis/8600/u-nisu-obelezen-svetski-dan-dece-obolele-od-raka.html U Nišu, i u još tridesetak gradova u Srbiji, danas je obeležen Svetski dan dece obolele od raka.

Kao i svake godine, brojne Nišlije su se i danas okupile na platou ispred Tržnog centra "Kalča" kako bi svojim prisustvom pružile podršku mališanima obolelim od raka. U lepom programu učestvovali su Oliver Katić i Marko Kandić, glumačka trupa iz vrtića i hor Vilenjaci. Program je vodila beskrajno simpatična Tamara Milojević a okupljenima se obratila i predstavnica NURDOR-a.

Posebno emotivan trenutak je nastupio kada su se mališani koji su bolovali i pobedili opaku bolest, a koji su sada volonteri NURDOR-a okupili na bini da bi zajedno sa okupljenim građanima uglas odbrojavali pre tradicionalnog puštanja balona u nebo. Ove godine, nisu puštani zeleni baloni koje su deca držala u rukama već su u nebo poletela dva zlatna srca sa natpisom Zagrli snažno! Mnogo je važno!

]]>
Sat, 15 Feb 2020 15:06:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8600/u-nisu-obelezen-svetski-dan-dece-obolele-od-raka.html
Od pesnika oluje do liričara http://radiocity.rs/vesti/nis/8599/od-pesnika-oluje-do-liricara.html Pozicija Proke Jovkića se menja i u Sjedinjenim Američkim Državama. Počinju da ga uvažavaju i cene a to ga dalje vodi ka poznanstvu sa najznačajnijim Srbima nastanjenim u Americi, na čelu sa Mihajlom Pupinom i Nikolom Teslom. Zanimljivo je da će se Jovkić naći usred sukoba Pupina i Teslinog prijatelja Paje Radosavljevića, gde će stati na Pupinovu stranu ali će to uzrokovati da ga „Američki srbobran“ nazove izdajnikom srpstva. Pupin mu u znak zahvalnosti pomaže da objavi novu zbirku poezije „Poezija neba i zemlje“ 1910.godine.

Ništa više nije isto kao pre za Proku Jovkića u tom trenutku. Njegovi stihovi koji su „besneli“ u prvoj zbirci u drugoj postaju „liričniji“, patriotski i mistični. Nestor Žučni je nestao, a umesto njega se na koricama pojavilo pravo ime pesnika. To će se narodski rečeno, pesniku veoma brzo obiti o glavu.

Kako je održavao kontakt sa Skerlićem nakon objavljivanja prve zbirke poezije, Proka Jovkić je 1911. dobio poziv da o trošku Vlade dođe u Beograd. Nakon sedmogodišnjeg dobrovoljnog izgnanstva, pesnik je, pun novih nada i očekivanja došao u maticu. Tu konačno upoznaje i Skerlića uživo, ali veoma brzo shvata da Skerlić nije oduševljen njegovom drugom zbirkom, koju je u međuvremenu pročitao. Razočarano izgovara: „Žučni je mrtav! To je šteta.“ i ta rečenica stavlja tačku na prijateljstvo sa Jovkićem ali i na njegovu karijeru kao pesnika. Treću zbirku „Knjiga borbe i života“ će potpuno izignorisati, a književna stručna javnost će se obrušiti na nju ne birajući reči. Kritikovaće Jovkićevu transformaciju u tradicionalistu svi, od Pandurovića do Tina Ujevića, uglavnom nalazeći mane svemu: temama, nedovoljno profinjenim stihovima, dosadi koju izazivaju.  Nakon Nestora Žučnog i Proka Jovkić je kao pesnik 1912.godine metaforički ubijen.

Razočaran, povređen, a verovatno i u želji da se na pametan način osveti nadmenoj srpskoj književnoj javnosti, Proka Jovkić kreće da završi svoje prekinuto školovanje. Za dve godine završava gimnaziju i upisuje Filozofski fakultet. Studije prekida zbog izbijanja Prvog balkanskog rata, u koji baš kao kasnije i u Drugi odlazi kao dobrovoljac. Nakon Balkanskih ratova dobija posao u ministarstvu prosvete, da bi početak Prvog svetskog rata dočekao kao učitelj u selu Jagličje u okolini Niša. Ponovo oblači uniformu. I dalje piše poeziju ali i filozofske spevove. U ratnoj prestonici Nišu, 1915., prijavljuje se kao prevodilac engleskoj medicinskoj misiji. U proleće iste godine, zaraziće se pegavim tifusom i nakon nekoliko dana preminuće u 29.godini života.

Sahraniće ga prijatelji na niškom groblju bez ikakvih obeležja.

Povodom njegove smrti u Nišu je štampana sledeća objava: 

„Ugasio se mlad, čedan i besprekorno plemeniti život. Smrt nam je otela čoveka koji je bio i predstavljao jedan veliki idealni, pošteni svet čednosti, humanosti i prirode. Izgubili smo druga i brata, čiji je život sijao otmenošću jedne velike a tople i nežne duše sa najsvetlijim i uzvišenim moralom bogočoveka. Sahranićemo ga sutra u 8 sati na niškom Groblju. Drugovi: Budimir Grahovac, Filip Medić, Trivun Đukić, Dušan Krajinović, M. Đorić, studenti, Sima Sobajić, književnik i mnogobrojni drugovi i prijatelji.“

Ovu objavu, sačuvao je od zaborava objavivši je Stojiljko Stojiljković, novinar „Politike", 5. aprila 1931. godine, a sa njom nas je kroz knjigu "Ključ stare Srbije" upoznao Đorđe Stamenković.

„Ispratismo Jovkića u bolničkim kolima po bujnoj, aprilskoj kiši. Nekolicina drugova i prijatelja pod kišobranima stajala je oko rake pesnikove. Trebali su da spuste kovčeg, ali nije moglo: raka je bila uska. Dokopali su je. Kiša je lila kao iz kabla. Zašto se i to čekanje moralo desiti Proki? Kad je po kovčegu zatutnjalo vlažno busenje, otišao sam sa jednim prijateljem u razgovoru punom sećanja. Pričao sam mu kako sam se upoznao sa Jovkićem jedne letnje večeri na Kalimegdanu. Zatim o nebrojenim noćnim šetnjama, s tolikim zajedničkim snovima, težnjama. Kako je sve to brzo prošlo i kako je daleko! Umro Skerlić i sad i njegov Valmažur?! Bačen životom s banatske ravnice u čikaške klanice i odatle u beogradska uredništva, Jovkić je živeo zlopatnički i pevao je oduševljeno. Bilo mi je žao što je svoju dušu podavao vremenu i sredini mesto svih „buntovničkih pesama“, koje su odbleskivale u zeleno-svilenom prsniku Jovana Skerlića, bolje da je dao istoriju svog ličnog života, dublju i iskreniju od njegovih pesničkih umotvorina. Pa, ipak, ja sam ga iskreno voleo i znao sam koliko smo izgubili smrću mog prijatelja “ – zabeležio je Miloš N Đorić i sačuvao od zaborava dan kada se u niško tle zauvek nastanio Proka Jovkić.

Grob Nestora Žučnog bio je neobeležen sve do 1932.godine kada je na inicijativu Kola srpskih sestara postavljen spomenik, koji se i dan danas može videti. Iako je odmah posle Velikog rata poezija Žučnog bila i dalje popularna, pogotovo među levičarima, književna kritika ga je zaboravila. Posle Drugog svetskog rata je potpuno gurnut u zaborav. I danas se može reći da je većini on potpuno nepoznat. Do današnjih dana o vrednosti njegove poezije se vode polemike. I uglavnom idu iz krajnosti u krajnost. Od preterivanja da se radi o jednom od najvećih pesničkih imena, u rangu Branka Miljkovića pa do nipodaštavanja i pripisivanja kratkotrajnog bleska njegovog poetskog genija pomodarstvu s početka 20 veka.  Pa i sve to je sasvim u duhu ovog zanimljivog mladog čoveka, koji nas gleda strogo sa porculanske slike, možda i ljut zbog ovog zakasnelog priznanja njegove zanimljivosti i vrednosti.

(nataviće se)

]]>
Sat, 8 Feb 2020 04:36:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8599/od-pesnika-oluje-do-liricara.html
Niško društvo mrtvih pesnika: Kako je Proka postao Nestor? http://radiocity.rs/vesti/nis/8597/nisko-drustvo-mrtvih-pesnika-kako-je-proka-postao-nestor.html Jesen u Nišu ume da bude lepa i romantična. Takoreći poetska. Ništa čudno ako se zna da duhom ovog grada lebde brojne sene vanrednih pesnika i pisaca. Neki su poznati i slavni. Drugi pak, gurnuti u zaborav. Da ne dozvolimo da njihova smrt bude tek jedan redak više na spomeniku, tek zapis na Wikipediji, podsetićemo se tih dobrih, plemenitih poetskih duhova našeg grada, bez kojih on sigurno ne bi bio poseban i drugačiji od drugih.

Probijamo se kroz zaraslo Staro groblje. Tražimo spomenik možda najintrigantnijeg pesnika koji počiva pod Goricom. Današnji školarci pojma nemaju ko je bio Proka Jovkić. Ako se izgovori Nestor Žučni poneko i odreaguje. Naime jedna niška ulica nosi to ime. Ali opet retko ko će znati da je Proka u stvari Nestor, niti će znati da je reč o jednom od najzanimljivijih ljudi koji počivaju na niškom Starom.

O njemu postoji jedna jedina biografija, koju je napisao njegov savremenik i prijatelj Budimir Grahovac. A život ovog darovitog pesnika kog su pokretale stihije je toliko inspirativan i pustolovan da je prava šteta što se njegovom poezijom ali i životom nedovoljno bavimo.

Sa skromnog spomenika, u nas gleda mlado i lepo lice Nestora Žučnog.  Gleda strogo. Kao da bi da nas pita kojim dobrom mu dolazimo u pohode i radoznali remetimo njegov mir. Spomenik zaista, jednostavan. Uklesani krst, porculanska slika, natpis Proka Jovkić, Nestor Žučni, pesnik 1886. do 1915. Na postamentu je nekada bilo još nešto. Sada možemo da nagađamo šta jer je očito ukradeno.

„Jedno predveče, s prozora trećeg sprata niške bolnice, slušao sam aprilsko večernje. U sobi je ležao moj prijatelj Proka Jovkić – Nestor Žučni. Izmučeno, požutelo lice, upale i potavnele oči, popucale, izgorele usne, stisnute vilice, zaturena glava i ceo snažan i mlad organizam, veličanstven u borbi života sa smrću; nadimanje grudi, bacakanje nogama i rukama, propinjanje samrtnikovog tela po zagrejanom ležištu koje se guši i njegov glas: „Doktore, spasite me, preklinjem vas! Hoću da živim! Spasite me!“. Sve je to bila završna, svirepa i iskrena predgrobna pesma; poslednje buktanje plamenova koji se gube...Umro je vrlo teško.“ – opisao je u beležnici Iz mladosti i rata -beleške i skice 1915., Miloš Đorić, lekar sa kojim je Jovkić prijateljevao, poslednje ovozemaljske trenutke pesnika i buntovnika.

Đorić će objaviti i poslednje stihove Nestora Žučnog, koje je pronašao na uzglavlju preminulog pesnika:

“Zbogom zauvek istino najveća

Zašto me muči misao zloslutna?

Ko davni dani prođe moja sreća

Zbogom zauvek željo apsolutna”

OD SIROTOG ŠEGRTA DO EMIGRANTA

Po čemu je to bio tako poseban prerano preminuli pesnik i kada je tačno Proka Jovkić, iz malog sela Lalić kraj Odžaka u tadašnjoj Austrougarskoj, postao Nestor Žučni? I na kraju, koji ga je splet okolnosti doveo do Niša, ispostaviće se, poslednje stanice njegovog kratkog a veoma uzburkanog životnog putovanja?

Rođen kao sin bezemljaša, bez dobre stepenice da se otisne u život, maleni Proka Jovkić je doživljavao udarac za udarcem. Kao četvorogodišnjak je ostao bez majke. Brigu o njemu i bratu je preuzeo njegov deda Jovan, pošto mu se otac ponovo oženio. Od njega će steći osnove pismenosti iz starog bukvara, upisaće ga i u školu, odakle će ga otac ispisati i sa samo 9 malenih godina dati ga da kao šegrt uči krojački zanat u Sentomašu, današnjem Srbobranu.

Ni tu se neće dugo zadržati. Posle svega nekoliko meseci, pobunio se pred ostalim šegrtima zbog izrabljivanja rekavši majstoru krojaču da nema duše, i bio oteran. Godinama će tako od jednog do drugog majstora lutati, suočavajući se sa sve većim izrabljivanjem i nepravdom. To će ga u ranoj mladosti dovesti do ivice samoubistva. Pomislivši da život kakav živi nije dostojan čoveka, pokušao je da se ubije ukradenim revolverom ali je završio sa lakšim povredama.

Upravo se u toku dugog oporavka u njemu javila misao da iz rodnog kraja mora da pobegne ukoliko želi da uči, da radi. Amerika mu je ličila na lepu šarenu obećanu zemlju i on uz pomoć dede uspeva da sakupi novac za kartu u jednom pravcu za sebe ali i za oca, maćehu i brata. Sa nepunih 18 godina, u jesen 1904.godine, Proka Jovkić će se ukrcati u voz koji sa ostrva Elis, prve tačke svih imigranata, kreće ka unutrašnjosti velike države. U tom trenutku, zabeležiće stihove posvećene, kako je tada iskreno verovao, svojoj novoj otadžbini.

   „Rad hleba i slobode dođoh ti, zemljo nova,

   Primi me izgnanika; biću ti veran sin!”

AMERIČKI SAN I NE BAŠ LEPA JAVA

Da prvobitan sjaj obećane zemlje ne greje baš ljude nalik njemu, Proka Jovkić će shvatiti istog dana, kada mu ne bude dozvoljeno da siđe sa voza nigde pre Pitsburga, u to vreme jednog od glavnih centara čeličana. Njegov san o boljem životu će se dodatno istrošiti u kaljenju čelika, i štrpkaće se malo pomalo sve više, kako posle par meseci bude prelazio iz jedne fabrike u drugu. Ideal zemlje slobode odlazio je daleko iz misli ovog neobičnog mladića a život u Americi je sve više podsećao na onaj koji je ostavio u rodnom kraju. Nije imao sagovornika, ni prijatelja. Za ljude sa kojima je radio on je bio tek jedan došljak više.

U to vreme je i počeo intenzivno da čita a pored toga i da se povezuje sa zemljacima iz Crne Gore i Hercegovine i kroz razgovore sa njima počeo je da se opija herojskom srpskom istorijom. To će dalje u njemu probuditi potrebu za pisanjem pa će za lokalne novine početi da piše rodoljubive, ratničke pesme pod pseudonimom Srbin Slobodanović.

Takva poezija ga počinje da čini popularnim među nostalgičnim zemljacima, zarobljenim u brojnim fabrikama i rudnicima nekada obećane zemlje. Oni će mu i pomoći da dve godine kasnije dođe do Čikaga, i tada kao i sada omiljenom mestu srpske zajednice u Americi. Tamo ga prihvata arhimandrit srpske crkve Dabović i on postaje iskušenik. Žeđ za čitanjem međutim ne nestaje ispod iskušeničke odore. Upoznavši se sa literaturom ruskih anarhista, Marksovim knjigama i Darvinom, Jovkić shvata da mu nije mesto u manastiru već da je rođen za revolucionara.

Nepunih godinu dana po dolasku u Ameriku, Jovkićeva porodica razočarano rešava da se vrati u Lalić. Proka, međutim, ostaje i nakon odlaska oca i brata, seli se ponovo iz Čikaga u Pitsburg, nameran da uči za slovoslagača. U njegovoj glavi rađa se pomisao da treba da osnuje štampariju. Put će ga dalje odvesti u Ouklend u Kaliforniji gde će utočište naći kod Veljka Radojevića, osnivača i vlasnika Srpske nezavisnosti. Kako je u startu bio očaran Jovkićevom poezijom i načinom razmišljanja, on će mu ponuditi posao novinara i veoma brzo će se uveriti da je to dobar potez.

RAĐANJE NESTORA ŽUČNOG

U tom periodu Proka Jovkić je najbliži ostvarenju svojih snova. Uspešan kao novinar, kasnije i urednik, ponovo kreće da piše poeziju i  1908. godine konačno objavljuje „Knjigu pesama“ pod pseudonimom Nestor Žučni.  S obzirom da osim rano preminulog Koste Abraševića niko pre Jovkića nije zapevao o temama obespravljenih radnika, nepravdi a pogotovo zbog jezika punog besa, pokliča i parola, on veoma brzo privlači pažnju javnosti kao pesnik koji je bukvalno uzdrmao kompletnu srpsku književnu scenu. Tada nastaju i njegovi programski stihovi:

„ Ja nisam doš’o ko vi da se sramno
Pred bogom i pred ljudima pretvaram
Već da put večne Istine otvaram
I rušim redom sve lažno i tamno

Ja nisam pesnik ovih bednih rita

Što sramno, stidno, u prašini gmižu

A ljudska gordost u srce im skrita

Ne! Ja sam duša onih što se dižu!

Ja hoću borbu strašnu i beskrajnu

I patnje, muka i prepona sebi

Jer nijesam rođen da sam zadovoljan!

Osim što će mu doneti naklonost srpskih iseljenika, besni stihovi Nestora Žučnog  koji govore o borbi i nepravdi će izazvati čudnu pohvalnu reakciju Jovana Skerlića, poslovično strogog prema mladim književnicima. On će pohvaliti borbenost poezije i priznati da je Nestor Žučni ustalasao srpsku književnu scenu. Skerlićeva blagonaklonost će na velika vrata uvesti Nestora Žučnog u književnu javnost kao velike nade srpskog pesništva.

(nastaviće se)

]]>
Sat, 8 Feb 2020 04:14:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8597/nisko-drustvo-mrtvih-pesnika-kako-je-proka-postao-nestor.html
Priča o niškom konzulu, narodnom poslaniku i putopiscu http://radiocity.rs/vesti/nis/8594/prica-o-niskom-konzulu-narodnom-poslaniku-i-putopiscu.html Tišina Starog niškog groblja čuva i seni Todora P.Stankovića, čiji grob i spomenik su takođe na listi onih koji se od 1983. nalaze pod zaštitom države. Rođeni Nišlija, konzul u Prištini i Skoplju, sreski načelnik, narodni poslanik, urednik lista, putopisac, od mladosti se posvetio nacionalnom oslobođenju i kulturnom razvoju svog naroda. Nagrađivan, uvažavan, cenjen. Odlikovan ordenom Svetog Save prvog reda.

Još pre konzulskog angažmana, živeo je u Prizrenu , gde je uređivao srpsko-turski list „Prizren“ a taj boravak je iskoristio za nacionalni rad. Upoznao se sa Ivanom Jastrebovim, ruskim konzulom. Svedočeći brojne zločine nad srpskim življem, Todor Stanković je pisao žalbe i turskim i srpskim vlastima, a sa željom da se obaveste i nateraju na reakciju velike  evropske sile.

Istakao se Todor Stanković i kao član niškog komiteta koji je tajno organizovao oslobađanje od Turaka. Ni časa nije časio po izbijanju Prvog srpsko-turskog rata 1876., zajedno sa istaknutim članovima niškog komiteta pomagao je srpskoj vojsci. Za vreme Drugog srpsko-turskog rata on i njegovi prijatelji su se istakli dejstvima po turskoj pozadini i stvaranjem konfuzije u redovima srpske vojske.

Cenio ga je Jovan Ristić od koga je imao podršku a bio je i čovek od izuzetnog poverenja srpskog knjaza Milana. Po otvaranju konzulata Srbije u Prištini 1889., a nakon ubistva prvog konzula Luke Marinkovića, Todor Stanković je naimenovan za konzula i odmah krenuo u obnavljanje srpskih škola kako bi se održala nacionalna svest i unapredila pismenost stanovništva.  Krenuo je da beleži i sve slučajeve pljački, otmica, ubistava i drugih vidova nasilja nad Srbima. O tom vremenu svedoče njegova svedočanstva u formi putopisa „Putne beleške po Staroj Srbiji 1871.- 1898.“, štampane 1910.godine uz pomoć Ilije Kolarca.

Tako na jednom mestu Stanković navodi da je u jednom kosovskom selu usled arnautskog nasilja broj srpskih kuća za samo 15 godina smanjen sa 50 na samo 4. Navodi i brojna razaranja srpskih crkava na koje je na svojim putovanjima nailazio. On veoma detaljno beleži i demografske promene u brojnim selima, te se ova njegova knjiga putopisa može zaista uzeti kao ozbiljan izvor kosovskih prilika i neprilika na kraju 19.veka.

Posle Prištine, Todor Stanković odlazi na mesto srpskog konzula  u Skoplju gde će službovati tri godine. Njegov konzulski rad u tadašnjoj Staroj Srbiji, potonjoj Makedoniji, biće u znaku turbulentnih dešavanja vezanih za crkvu te prilično nepovoljnog položaja srpskog sveštenstva. U jeku sukoba nepriznate bugarske egzarhije sa carigradskom patrijaršijom položaj srpskih sveštenika je doveden pod znak pitanja. Bugarska egzarhija je širila svoj uticaj i pridobijala stanovništvo. Stanković je izdejstvovao pregovore sa carigradskom patrijaršijom i mogućnost da se Srbima dodeli samo položaj episkopa u skopskoj, strumičkoj i veleško-debarskoj eparhiji dok je prema njegoj preporuci mesto mitropolita pripalo Grku. Na taj način je ostvarena podrška srpskoj crkvi i zaustavljeno dalje širenje bugarske egzarhije.

Stanković će se još jednom naći na poziciji konzula u Prištini, 1897. godine. Kako je izveštavao, „arbanaška nasilja su bila sve intenzivnija“ a ostanak ljudi ipak na tom prostoru, konzul je video u nadi da će doći do skorog oslobođenja. Konzul Stanković je i uporno radio na uspostavljanju kontakata sa viđenijim albanskim vođama kako bi ih privoleo na saradnju. Njegov drugi konzulski mandat u Prištini je trajao godinu dana ali će se i u Prištinu, Prizren i Skoplje vratiti 1903. kao izvidnica kralja Aleksandra Obrenovića.

U Prištinu će Stanković ponovo doći tokom Prvog balkanskog rata 1912. ovog puta sa konjičkim odredom. Ostalo je zapisano i da je u Drugom balkanskom ratu sa II pukom staraca osvojio Belogradčik gde će neko vreme biti i upravnik, odnosno komandant. Prvi svetski rat će mu doneti i nove komandne odgovornosti, pa ga 1915. zatiče na mestu komandanta IV puka niškh rezervnih trupa, uglavnom Arnauta.

Todor Stanković je preminuo 1925. u Beogradu, da bi dve godine kasnije njegove mošti ali i mošti njegove supruge Perside, uz najviše počasti bili preneti u Niš i sahranjeni u porodičnoj grobnici na Starom groblju pod Goricom, gde ih i mi ove kasne jeseni obiđosmo jer da ljudi kao što je Todor Stanković nije bilo Niš ne bi bio grad kakav jeste. 

(nastaviće se)

]]>
Sat, 8 Feb 2020 03:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8594/prica-o-niskom-konzulu-narodnom-poslaniku-i-putopiscu.html
Staro groblje čuva proslavljenog komandanta Moravske divizije http://radiocity.rs/vesti/nis/8592/staro-groblje-cuva-proslavljenog-komandanta-moravske-divizije.html Šetnju po Starom groblju nastavili smo, tragajući za drugim sa spiska zaštićenih Zakonom spomenika. Tražili smo pukovnika Milovana S. Nedića. U potrazi za njim prolazimo pored nadgrobnog obeležja porodice industrijalca i osnivača pivare u Nišu, Josifa Apela, potisnutog u zaborav iako se prema njima naziva čitav deo našeg grada – Apelovac.

Poreklom iz Austrougarske, po dolasku u Srbiju, najpre su u Aleksincu otvorili ručnu pivaru. Posle oslobođenja od Turaka u Nišu su sagradili parnu pivaru „Pivara Jovana Apela i sinova“ i otvorili pivnicu. Pivara se prostirala na preko 6 hektara zemlje, koju su otkupili od Turaka. Pivarama je Jovan Apel upravljao do smrti a njegov posao su nakon 1907. nastavili i njegovi sinovi Josif i Hubert, koji su posao upotpunili fabrikom slada u Aleksincu i kao dodatnim proizvodom veštačkim ledom u pivari u Nišu.  Kasnije je pivara u Aleksincu prodata a niška je, iako su njom upravljali u nekim periodima i drugi industrijalci, kao vlasništvo Jovana Apela mlađeg, nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata. Iako se naslednici Jovana Apela nadaju da će im imovina biti nadoknađena kroz proces restitucije, za sada jedino što podseća Nišlije na prvog ozbiljnog industrijalca kod nas jeste ime Apelovac upravo onog dela grada gde se prvobitna a i potonja pivara nalazila i nalazi.

Stižemo do spomenika pukovniku Milovanu S. Nediću. Šćućuren iza sasušenog četinara, ovaj kameni spomenik privlači pažnju i svojom veličinom ali i položajem u samom centralnom delu Starog niškog groblja. Pa ipak, mnoge Nišlije ne znaju ko je bio Milovan S. Nedić. Ništa čudno jer pukovnik Nedić, proslavljeni vojskovođa iz Balkanskih ratova, ovenčan Karađorđevom zvezdom, školovani oficir sa zavidnim znanjem nemačkog jezika za kog je kod pojedinih srpskih vojvoda vladalo mišljenje da je „tvrdoglav i nepokoran“, svoju najvažniju, životnu bitku izgubio je upravo u Nišu 1913. gde je i sahranjen.

Za razliku od mnogih drugih znamenitih ljudi koji počivaju u Nišu, bilo da su u njemu rođeni, živeli ili samo preminuli, ovaj rođeni Šumadinac iz Knića nije nepoznat poznavaocima  i ljubiteljima istorije. Naprotiv, brojni su tekstovi o velikom junaštvu pukovnika Milovana S. Nedića, a postoje i autentične fotografije koje svedoče o retko sposobnom i hrabrom komandantu Moravske divizije.

Ti tekstovi govore o neverovatnim pobedama „Moravaca“ pod vođstvom Nedića u Prvom Balkanskom ratu nad Turcima kod Merdara, Prištine, Kičeva, Bitolja, u slavnoj Kumanovskoj bici. Iz njih saznajemo i to, da iako je bio nesumnjivo jedan od najtalentovanijih komandanata, zbog spletki i laži koje su se o njemu širile, nikada nije unapređen u zasluženi čin generala ali da je priznanje dobio od neprijatelja, zapovednika turske vojske koji su ga zbog veštine i hrabrosti nazvali Gazi Neda Paša a njegove „Moravce“ nepobedivom divizijom.

Ništa manje hrabrosti, Nedić nije pokazao ni u Drugom Balkanskom ratu, u bitkama kod Ćustendila a naročito u čuvenoj bici za Crni kamen koja će se pokazati prelomnom za pobedu u ratu sa Bugarskom.

Nakon potpisanog primirja pukovnik Nedić je trebalo da bude komandant Bregalničke granične divizije ali se razboleo i septembra 1913. u Nišu podlegao posledicama kolere. Otuda je i sahranjen na našem Starom groblju o čemu svedoči i kameni spomenik na kome dominira srpski grb i natpis „Zahvalna otadžbina“.

(nastaviće se)

]]>
Sat, 8 Feb 2020 03:45:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8592/staro-groblje-cuva-proslavljenog-komandanta-moravske-divizije.html
Koliko (ne) brinemo o mestima od izuzetnog kulturnog značaja? http://radiocity.rs/vesti/nis/8591/koliko-ne-brinemo-o-mestima-od-izuzetnog-kulturnog-znacaja.html „U proleće kad cveće počne da klija, zaželim i ja da proklijam sa njim i nastavim tek započeti život svoj“ – dirljiv je natpis ispod slike dečaka, na jednom od spomenika koji čuva niško Staro groblje pod Goricom. Slučajni prolaznik ne može da se ne zamisli nad njim. Jer Staro groblje u Nišu, nažalost, u mnogo čemu trenutno pokazuje da smo kao društvo, dozvolili da naši brojni sugrađani zapravo, nakon smrti budu zaboravljeni ili bukvalno „zatravljeni“.

Neshvatljiv je izgled ovog mesta od izuzetnog kulturnog značaja, na kome počivaju brojni ljudi bez kojih Niš ne bi bio grad kakav znamo. Oronuli spomenici, među njima mnogo polomljenih, oštećene porodične grobnice, korov, šipražje i smeće – to je ono što će zateći putnik namernik ako reši da razgleda mesto koje čuva istoriju našeg grada. I to je tužno i sramotno. Nema grada u Evropi koji nema bar jedno groblje uvršteno u turističku ponudu grada. Niške vlasti za to ne mare. Ni ove, ni one pre njih.

Starog groblja pod Goricom sete se tek u sklopu predizbornih obećanja. Obeća se uređenje i na to obećanje se, po pravilu, sa zatvaranjem birališta – zaboravi.

Ogromnu energiju i značajna finansijska sredstva naš grad je uložio onomad kada se proslavljalo 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Gotovo sa sigurnošću možemo ustvrditi da je većini stanovnika Niša od najmlađih pa do onih najstarijih poznat lik rimskog cara Konstantina, usudom rođenog na teritoriji današnjeg Niša. I to je lepo. Ono što je manje lepo, međutim, jeste to što mnoge Nišlijke i Nišlije ne znaju gotovo ništa o precima iz bliže istorije, od kojih nas deli vek, dva ili manje od tog. Mnogi od njih počivaju upravo na Starom groblju.

Krenuli smo im u pohode. Jer, su zadužili naš grad svako na svoj način. Nose po nekima od njih imena neke gradske ulice ili trgovi, po nekima se nazivaju čak i pojedine škole. Ali tek retke Nišlije, i to uglavnom starije znaju ko su ti ljudi u stvari bili i kakav su doprinos imali da bi Niš stasao u grad.

Na gotovo 17 hektara se nekada prostiralo Staro groblje u Nišu. Nije poznato od kada tačno se na tom lokalitetu otpočelo sa sahranama ali ima podataka da je najstariji spomenik iz 1819.godine. Na zvaničnom sajtu Gradske opštine Palilula na čijoj se teritoriji Staro groblje nalazi stoji podatak da oko 200 nadgrobnih obeležja ima „određene umetničke ili istorijske vrednosti“. Među njima su navodi se „osam skulpturalnih spomenika nastalih posle rata, tri nastala pre rata, 11 medaljona, osam dubokih reljefa i stotinak spomenika značajnih ličnosti za istoriju i kulturu grada“.

Godine 1983. odlukom Skupštine opštine Niš, osam grobova je stavljeno pod zaštitu države: grob Atanasija Petrovića – Učtelja Tase, spomenik  ratnika Nikole Kola Rašića, grob sa spomenikom Stanka Vlasotinčanina, grob Todora P. Stankovića, zatim grob serdara Jola Piletića, pukovnika Milovana Nedića, grob organizatora Radničkog pokreta Pavla Stojkovića i grob Proke Jovkića – Nestora Žučnog, pesnika. Pomalo je začuđujuće da na ovom spisku nema grobova Todora Milovanovića, industrijalaca Mitića i Jovana Apela, kao ni grobnice čuvene porodice Ćermilo i nekih drugih, značajnih trgovačkih porodica. Zapravo, izvesno je da se oni nisu uklapali u ambijent ranih postbrozovih osamdesetih, kao klasni neprijatelji tadašnjem socijalističkom sistemu.

Juna 1991. godine čitavo Staro groblje je proglašeno kulturnim dobrom i kao takvo logično uživa zaštitu države. Nažalost, izgleda samo na papiru.

Pri samom prolasku kroz Istočnu kapiju Starog groblja, dočekaće vas tabla sa mapom, putem koje bi trebalo da se nađe lakše tih osam grobova zaštićenih Zakonom. Kažemo trebalo, jer čim krenete da tragate za prvim, najbližim kapiji, spomenikom Pavlu Stojkoviću, vođi i organizatoru radničkog pokreta u Nišu, suočićete se sa gusto uraslim šibljem na svakom koraku. Dodatnu nelagodu izaziva to što su pojedini grobovi preseljeni na Novo groblje pa nikada ne možete da budete sigurni da li je ispod guste mreže šipražja i šiblja neka čvrsta podloga. Zato je sigurnije kretati se po opsezima postojećih spomenika, a i to nije sasvim jednostavno jer su mnogi od njih slomljeni i oštećeni. Ukoliko se striktno držite agende na postojećoj mapi mogli bi satima da se vrtite u krug, tražeći bistu Pavla Stojkovića, kako tamo piše, jer kad konačno, pukom slučajnošću nabasate na traženi spomenik shvatićete da biste tamo – nema. Umesto toga, dočekaće vas zapušten i oštećen spomenik radničkog vođe i njegove supruge, sa kog je neko otkinuo čak i slova prezimena.

SINDIKALAC, PREDSEDNIK CRVENE OPŠTINE

A ko je bio Pavle Stojković po kome jedan trg u strogom centru Niša nosi ime, a po kome se zvao i nekadašnji Narodni univerzitet?

Na Internetu ćete o njemu naći tek rečenicu ili dve. Na ulicama Niša, građani na pitanje: „Ko je bio Pavle Stojković?“, uglavnom sležu ramenima. Najveći broj onih koje smo pitali smatra da je reč o borcu NOB-a.

Posle konsultovanja nekoliko knjiga (II tom „Istorije Niša“, grupe autora) te veoma detaljne monografije objavljene povodom 111 godina sindikalnog delovanja u Nišu, pronašli smo neke detalje vezane za život i rad Pavla Stojkovića.

Ime ovog aktiviste, obućara po zanimanju, pominje se prvi put u kontekstu organizovanja deljenja „Radničkih novina“, neposredno nakon Balkanskih ratova u Nišu, odnosno na samom početku Prvog svetskog rata 1914. Niš, kao ratna prestonica, ugostio je sve državne, političke i radničke ustanove. U Niš dolaze i prvaci Srpske socijaldemokratske partije -SSDP, Dragiša Lapčević, Filip Filipović, Triša Kaclerović i Dušan Popović a krajem te godine u Nišu se otvara i Socijalistički radnički dom. Članovi SSDP su bili antiratno nastrojeni pa su i „Radničke novine“ iz tog perioda u uvećanom tiražu pokrivale i događaje na frontu ali i ratno profiterstvo i ostale anomalije nastale u ratnom stanju zemlje. Zbog opisivanja nekih slučajeva ratnog profiterstva, „Radničke“ su bile zabranjene.

Sledeći put, ime Pavla Stojkovića se pojavljuje u vezi  omasovljenja sindikalnih organizacija  te organizovanja brojnih štrajkova u Nišu, od kojih je posebno napet bio štrajk niških železničara za Božić 1920. koji je za posledicu imao generalni štrajk železničara Jugoslavije. Za razliku od niškog štrajka koji je uspeo, generalni štrajk je zbog represalija države doživeo neuspeh. Pavle Stojković je te iste godine bio i glavni organizator i govornik na velikim Prvomajskim protestima. Zbog vatrenog govora i masovnosti skupa, „Radničke novine“ su jubilarni stoti broj posvetile Nišu, nazvavši ga crvenim gradom.

Pavle Stojković je zabeležen i kao predsednik Odbora za prikupljanje sredstava za kupovinu Radničkog doma ali se sa te funkcije povukao nakon kandidature za predsednika niške Opštine. Konačno, iste 1920. godine, aprila meseca, Stojković  se kandiduje kao kandidat KPJ na prvim izborima za opštinsku upravu i Sud. Nakon ponovnog raspisivanja izbora oktobra meseca KPJ odnosi pobedu a Pavle Stojković, obućar, biva izabran za prvog predsednika Niške komunističke opštine, ujedno i za predsednika Opštinskog suda.

Kako u pomenutoj monografiji niških sindikalaca stoji „u toku svog mandata predsednik Stojković je održavao političke veze sa mesnim sindikalnim većima i ostalim organizacijama radničkog pokreta.“ Iz današnjeg ugla, zanimljiv podatak je to da je Fond za kupovinu Radničkog doma, Komunističkoj niškoj opštini pod Pavlom Stojkovićem pozajmio 30 000 dinara da prevaziđe tzv. „hlebnu aferu“. Kao odgovor na veštačko podizanje cena brašna i hleba, Komunistička opština je otvorila „Opštinsku pekaru“ u kojoj se hleb prodavao po starim cenama i bio je boljeg kvaliteta. Na taj način su, naglašavaju sindikalci, vodili „borbu sa privatnim pekarima, esnafski organizovanim i tesno povezanim sa niškom buržoazijom“.

Neće obućar Pavle Stojković dugo ostati na čelu niške Opštine. I tu se izvori razlikuju. Po jednima, Stojković se sam povukao nezadovoljan što ne može da utiče na budžet Opštine, a po drugim izvorima, Stojković je smenjen nakon Obznane, Vladine odluke o zabrani rada Komunističke partije Jugoslavije, koja je nastala kao reakcija na pobedu komunista u preko 20 opština u tadašnjoj Jugoslaviji.  Kao rezultat Obznane, rasturena je i niška „crvena opština“, zabranjen je Radnički dom, te sportsko društvo Radnički, KUD Abrašević i ostala udruženja bliska komunistima.

I tu se otprilike završavaju sva saznanja o Pavlu Stojkoviću.  Nijedan jedini potvrđeni podatak o njemu više nismo pronašli. Jedan ugledni istoričar nam je rekao da misli da je Stojković bio učesnik Španskog građanskog rata ali da nije siguran. Nema zabeležaka ni da je bio hapšen nakon zabrane KPJ, iako takvih podataka ima za većinu njegovih savremenika. Iako na spomeniku stoji da je preminuo 1943., nismo uspeli da saznamo da li je preminuo prirodnom smrću ili je stradao u ratu. Izvesno je da nije bio utamničen na Logoru na Crvenom krstu.

Zapravo, sav taj nedostatak javnih podataka o Pavlu Stojkoviću čini ga prilično misterioznom ličnošću, pa donekle i ne treba kriviti Nišlije koji kada prođu njegovim trgom ne znaju previše o njemu.

Za sam kraj, pokušali smo da saznamo šta se dogodilo sa bistom Pavla Stojkovića, koja je i dalje uredno ucrtana. U stvari, želeli smo da razjasnimo ko je, u stvari, zaista nadležan za brigu o Starom groblju koje je proglašeno kulturnim dobrom Grada Niša. Obratili smo se Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Đorđe Stošić, istoričar nam je rekao da je bista ukradena a da je za zaštitu Starog groblja nadležan Grad pošto je ono u njegovom vlasništvu.

(nastaviće se)

]]>
Sat, 8 Feb 2020 03:22:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8591/koliko-ne-brinemo-o-mestima-od-izuzetnog-kulturnog-znacaja.html
Protestni skup zbog zagađenog vazduha u sredu u preko 20 gradova http://radiocity.rs/vesti/nis/8554/protestni-skup-zbog-zagadjenog-vazduha-u-sredu-u-preko-20-gradova.html U sredu, 5.februara, na platou ispred Tržnog centra "Kalča", aktivisti Građanskog fronta, organizacije koja okuplja brojna lokalna udruženja građanskih aktivista, će od podneva do 16 sati deliti informacije sa građanima o problemu aerozagađenja. Takvi skupovi će sutra biti održani u oko 20 gradova širom Srbije.

"Građani zahtevaju konkretne mere koje će obezbediti zdravu životnu sredinu i sprečiti posledice dugotrajnog zagađenja i ignorisanja ovog problema." saopštavaju organizatori protesta u Nišu iz Udruženog pokreta slobodnih stanara.

Izvesno je da je problem aerozagađenja jedan od onih problema koji posebno muče građane ove zime. Brojni srpski gradovi se već nedeljama nalaze na vrhu zagađenosti u svetu što stvara uznemirenje kod stanovništva. Nadležni organi tvrde da nema razloga za paniku i strah pa ipak formiraju radne grupe koje se bave problemom zagađenog vazduha. Građani ne žele odlaganja već žele rešenja i otuda organizovanje protestnih okupljanja na teritoriji cele zemlje.

Kao organizatori protesta potpisnici su brojna udruženja građana iz Srbije:

Građanski front, Ne davimo Beograd, Lokalni front Kraljevo, Inicijativa za Požegu, Građanski front - Vlasotince, Udruzenje gradjana Kriticna masa Kula, Bez straha-Apatin, Udruženi pokret slobodnih stanara, Niš, Lokalni front Valjevo, Kreativni pogon Novi Sad, Novosadska Biciklistička Inicijativa, GM Optimist Gornji Milanovac, Инђијатива Inđija, Protok21 Smederevo, Crveni Bedževi Smederevo, GI "Priroda i društvo" Subotica - Természet és társadalom PK Szabadka, Локални Фронт Рашка, Centar za devojke/Center for Girls Niš, Eko Vlasina Vlasotince, Ekološki pokret za sadašnjost i budućnost Bačka Topola, Ekološki pokret Kosjerić, CEKOM, ZORO - Zrenjaninska Omladinska Razvojna Organizacija

U ovu svrhu kreiran je i sajt  https://zacistvazduh.org/ gde se mogu pročitati dodatne informacije o protestima.

Niš je upravo jedan od gradova u kojima aplikacije za merenje zagađenosti vazduha poput Air Visual-a uredno beleže abnormalne vrednosti zagađenja. Zbog toga je formirana radna grupa pri Gradu a povodom zagađenja su održane već i neke akcije i protesti poput stavljanja masaka na spomenike, što su uradili Miloš Bošković i odbornik Srđan Nonić i organizovanja protesta Demokratske stranke.

]]>
Tue, 4 Feb 2020 16:11:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8554/protestni-skup-zbog-zagadjenog-vazduha-u-sredu-u-preko-20-gradova.html
Debata "Diplome bez granica - ko će da nas leči?" u sredu u Banovini http://radiocity.rs/vesti/nis/8553/debata-%22diplome-bez-granica---ko-ce-da-nas-leci%22-u-sredu-u-banovini.html Napokon Korisna Debata "Diplome bez granica - ko će da nas leči?" biće održana u sredu, 05.02.2019. u Velikoj sali Univerziteta u Nišu sa početkom u 18 sati.

"Dok svakog meseca od svojih dohodaka odvajamo za zdravstvenu zaštitu, na medicinske usluge čekamo, liste se ne skraćuju, a srpske diplome medicinskih fakulteta svoju svrhu dobijaju van granica naše zemlje. Ovakva situacija povod je da Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Južne vesti organizuju Napokon Korisnu Debatu na temu ,,Diplome bez granica – ko će da nas leči?’’." - saopštili su organizatori debate iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

O tome kako sprečiti odlazak medicinskih kadrova u inostranstvo, koliko ćemo čekati na preglede i intervencije i hoće li nam se zdravstveno osiguranje konačno isplatiti, govoriće:

  • Prof.dr Ferenc Vicko Ministarstvo zdravlja Republike Srbije   
  • dr Rade Panić predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije
  • dr Zoran Radovanović, direktor Kliničkog centra u Nišu (tbc)
  • dr Saša Živić, doktor Dečije interne klinike KC Niš 

Razgovor će moderirati Gordana Bjeletić urednica Južnih vesti.

Napokon Korisne Debate organizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) širom Srbije sa ciljem da se nađu konkretna rešenja za goruće probleme u lokalnim sredinama, te da lokalni problemi postanu vidljiviji i na nacionalnom nivou. Do sada su Napokon Korisne Debate održane u Paraćinu, Leskovcu i Bujanovcu.

]]>
Tue, 4 Feb 2020 15:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8553/debata-%22diplome-bez-granica---ko-ce-da-nas-leci%22-u-sredu-u-banovini.html
Građanski forum "Zašto mrzimo vanzemaljce?" u Nišu http://radiocity.rs/vesti/nis/8550/gradjanski-forum-%22zasto-mrzimo-vanzemaljce%22-u-nisu.html Društvo za razvoj dece i mladih - Otvoreni klub iz Niša poziva građane Niša na građanski forum koji će biti održan u četvrtak, 06. februara 2020. godine sa početkom od 13 časova u niškom Media i reform centru, Obrenovićeva 38.

Tema građanskog foruma je „Zašto mrzimo vanzemaljce?“, a govornici su:

Dr Dragan Gajić, profesor na PMF-u

Gordana Bjeletić, novinarka, urednica „Južnih vesti“ 

Nikola Božanović, Klub za osnaživanje mladih - KOM 018.

Građanski forum se organizuje u okviru projekta Ekstemizam i govor mržnje na „tapetu“, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

]]>
Tue, 4 Feb 2020 15:18:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8550/gradjanski-forum-%22zasto-mrzimo-vanzemaljce%22-u-nisu.html
Produžen rok za nagradni konkurs Evropski dnevnik http://radiocity.rs/vesti/nis/8549/produzen-rok-za-nagradni-konkurs-evropski-dnevnik.html Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji raspisala je deseti jubilarni nagradni konkurs „Evropski dnevnik“ za kreativne i inovativne radove. Poziv za učenike i nastavnike srednjih škola u Srbiji produžen je do 8. februara 2020. godine.

Ovogodišnje teme nagradnog konkursa su teme obrađene u publikaciji „Evropski dnevnik 2019/2020“ i to:

 EU i Srbija;

 EU u tvom svakodnevnom životu;

 Mitovi o EU;

 Ljudska prava;

 Životna sredina i klimatske promene;

 Prevencija nasilja

Evropa – ujedinjeni u raznolikosti.

Učenici svoje radove mogu kreirati u pet različitih kategorija: fotografija, dizajn, video format, strip/karikatura ili multimedijalni format. Najboljih 15 radova (po tri u svakoj kategoriji) biće nagrađeno sedmodnevnim putovanjem u tri zemlje Evropske unije – Italiju, Mađarsku i Austriju.

Pravo učešća na nagradnom konkursu imaju učenici prvog, drugog i trećeg razreda svih srednjih škola u Srbiji.

Publikacija „Evropski dnevnik 2019/2020“, čije je ovo deseto izdanje, pokriva širok spektar informacija o Evropskoj uniji, njenim vrednostima, institucijama, a poseban deo posvećen je odnosu Srbije i EU. Publikacija je namenjena prvenstveno srednjoškolcima,  ali i profesorima i profesorkama kao pomoćno nastavno sredstvo. Neke od tema koje su obuhvaćene publikacijom jesu preduzetništvo, prava i odgovornosti, održivi razvoj, zdravlje i bezbednost kao i društvo u kojem živimo. 

Publikaciju „Evropski Dnevnik 2019-2020" i dodatne informacije o aktuelnom konkursu možete pronaći na sajtu: www.evropskidnevnik.rs

]]>
Tue, 4 Feb 2020 14:50:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8549/produzen-rok-za-nagradni-konkurs-evropski-dnevnik.html
Potrebna je hitna pomoć za malenu Juliju Dimitrijević http://radiocity.rs/vesti/nis/8505/potrebna-je-hitna-pomoc-za-malenu-juliju-dimitrijevic.html Malenoj Juliji Dimitrijević su hitno potrebna novčana sredstva za odlazak na lečenje na ruskoj klinici, gde joj je odlazak zakazan za 1.februar. Do tada je potrebno sakupiti 3000 evra, koliko još nedostaje.

Julija je rođena kao zdravo dete, igrala se sa roditeljima, išla u vrtić, vozila bicikl. Međutim, problemi su nastali 2017. godine. Dete je često bilo bolesno i jednog dana oko je počelo da crveni. U početku se porodica nadala da nije ništa ozbiljno, da je u pitanju obična upala, konjuktivitis, i da će proći. Lečena je kapima, ali situacija sa očima je bila sve gora, dok nije ustanovljeno da Julija boluje od autoimune bolesti, Reumatoidni Artritis, koji napada sopstvena tkiva, u njenom slučaju oko i uništava ga.

Zatim Julija počinje sa biološkom terapijom - Humira, u nadi za prestanak upale oka. Međutim, ubrzo joj se dijagnostifikuje komplikovana katarakta i iridociklitis, nakon čega ona potpuno gubi vid na oku.

Roditelji saznaju za kliniku u Rusiji gde se leče i operišu slepa deca i ubrzo je kontaktiraju. Dobijaju odgovor da je potreban hitan dolazak i možda zadnja šansa za mogućnost povratka vida specijalnom, ruskom metodom.

Julijini roditelji se nadaju da će pomoć dobrih ljudi dati mogućnost da se Julija leči u Rusiji i tako poveća šanse da ponovo progleda i vrati se normalnom životu kao sva deca. Sredstva se prikupljaju za lečenje i za putne troškove.

Za Juliju do pobede! Budimo humani!

Pomozimo Juliji!

 Upišimo 745 i pošaljimo SMS na 3030

 Upišimo human745 i pošaljimo SMS na 455

 160-555335-46

 00-540-0004302.0
IBAN: RS35160005400004302047
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

 E-doniraj

 PayPal

]]>
Sun, 5 Jan 2020 16:14:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8505/potrebna-je-hitna-pomoc-za-malenu-juliju-dimitrijevic.html
Besplatno parkiranje za vreme praznika http://radiocity.rs/vesti/nis/8501/besplatno-parkiranje-za-vreme-praznika.html Bliže se praznici. Iz JKP „Parking servis“ Niš obaveštavaju da će za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, parkiranje biti besplatno.

U sredu 1. januara, četvrtak 2. januara i u utorak 7. januara 2020. godine ekipe Parking servisa neće vršiti naplatu i kontrolu parkiranja na opštim parkiralištima. U ovom periodu neće raditi ni Korisnički servis na adresi Generala Milojka Lešjanina 39.

]]>
Sun, 29 Dec 2019 09:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8501/besplatno-parkiranje-za-vreme-praznika.html
Koncert za doček na Trgu ili prenamena novca za bolesnu decu? http://radiocity.rs/vesti/nis/8496/koncert-za-docek-na-trgu-ili-prenamena-novca-za-bolesnu-decu.html Kao i prethodnih nekoliko godina i uoči ove Nove godine, građani su podeljeni u mišljenju da li treba organizovati koncert na Trgu Kralja Milana ili taj novac treba preusmeriti za neku drugu namenu, na primer za lečenje bolesne dece, kako neki predlažu.

Bilo kako bilo, do novogodišnje noći je samo nedelju dana preostalo a strasti oko najavljenog koncerta Željka Samardžića se ne smiruju. Iako je tender za njegov nastup u Nišu propao pošto je PR agencija koja pevača zastupa tražila veću cenu od one previđene tenderom koji je raspisao Niški kulturni centar, on će ipak pevati u Nišu na Trgu, tako što je sa njim potpisan autorski ugovor. Direktor NKC Srđan Savić je rekao da će to koštati više, zato što autorske ugovore prati obavezno plaćanje poreza. Sve to izraženo u novcu iznosi preko 30 000 evra, bez poreza. Razlog što se prešlo na direktno autorsko ugovaranje je taj što nije bilo vremena da se nova javna nabavka raspiše.

Pored Željka Samaržića, 31.decembra će nastupati i niška grupa "Kerber", a za njihov nastup građani Niša će izdvojiiti 10 000 evra plus pripadajuće poreze. Kada se uračunaju i porezi za ova dva nastupa, Nišlije treba da izdvoje oko 65 000 evra. Kako su iz NKC-a najavljivali za organizaciju novogodišnje proslave u budžetu je opredeljeno oko deset miliona dinara. U tu svotu ulazi i tehnički deo organizacije. Za taj deo tender je uspeo, a pobedio je jedini ponuđač, firma Easy travel & Events d.o.o. iz Niša koja je tražila oko 4 miliona i 360 hiljada dinara.

Na sajtu Niške inicijative u tekstu Bivši direktor TON pobednik tendera za organizaciju dočeka u Nišu stoji da je ova firma povezana sa bivšim direktorom Turističke organizacije grada Niša Urošem Parlićem, koji je bio njen prvi osnivač 2011., a čiji je zakonski zastupnik do dan pre raspisivanja tendera bila Parlićeva supruga.

"Neophodni uslovi koje je zainteresovana firma morala da ispuni u okviru tehničke organizacije, pored montiranja bine sa ozvučenjem i rasvetom našlo se i obezbeđivanje 10 Deda Mrazeva koji će u Obrenovićevoj podeliti 1800 paketića, 1200 litara vina, 10 kilograma čaja i 10 000 kartonskih čaša." - navode se detalji te javne nabavke u istom tekstu Niške inicijative.

DOČEK - DA ILI NE?

Danima je na društvenim mrežama deljen jedan stariji tekst Južnih vesti iz 2016. godine o peticiji koju su tada građani potpisivali sa željom da dočeka ne bude a da se novac, te godine u visini od 5 miliona dinara, preusmeri za lečenje bolesne dece. Tada je oko 2000 ljudi potpisalo taj zahtev ali je dočeka ipak bilo. Slična se situacija dešava i ovih dana. 

Danas je Marina Adamović, Nišlijama poznata po tome što već godinama sakuplja pomoć za najteže obolele, posle nekoliko dana negodovanja na Fejsbuku zbog više od deset miliona dinara građana koji će biti utrošeni na organizovanje dočeka u Nišu, i zvanično želela da uputi zahtev Gradonačelniku i Gradskom veću da se taj novac preusmeri za lečenje obolele dece. Kako je Adamovićeva izjavila agenciji BETA, ukoliko postoji taj novac trebalo bi ga uplatiti za lečenje dece kako bi zdrava dočekala narednu godinu. 

"Strašno je da se deset miliona dinara potroši za novogodišnji koncert Samardžića, a toliko je puno dece kojoj je potrebna pomoć" -izjavila je ona za BETA, podsetivši da se u niškom Kliničkom centru trenutno leči 30 malih onkoloških pacijenata a da je broj dece kojoj je potrebno lečenje u inostranstvu još veći.

Jedini odgovor koji je dobila od resorne većnice za socijalna pitanja, sa kojom je porazgovarala ispred Gradske kuće jeste da Gradsko veće nije nadležno za organizaciju dočeka. Mnogi sugrađani su saglasni sa njom i traže pokretanje peticije.

Za razliku od njih neki sugrađani smatraju da je organizovan doček potreban gradu veličine Niša. Ne samo zbog Nišlija koji bi mu prisustvovali, već i zbog turista koji Niš biraju za novogodišnju destinaciju. To mišljenje dele i organizatori dočeka u Nišu i kažu da su u tom smislu ove godine dopunili novogodišnja dešavanja novim sadržajima koji će se odigravati ne samo na Trgu, već i u Obrenovićevoj i na platou kod Kalče. 

PRENAMENA ILI PLANIRANJE BUDŽETA?

Nekoliko gradova na jugu Srbije neće imati organizovan doček. U Vranju na primer, novac jeste preusmeren već četvrtu godinu za redom u Fond za lečenje dece i omladine što se u javnosti dočekuje lepo, pogotovo što se svakog decembra objavi kao vest. Pa ipak, kada se ta vest zagrebe ispod površine, slika nije tako ružičasta. Jer 500 000 dinara koji se preusmere krajem godine javno, mogli bi i da se isplaniraju budžetom Grada pa da ne bude "preusmeravanja". Takođe, ono što se ne pominje jesu koncerti koje građani plaćaju svakog septembra u okviru Dana Vranja a i krajem januara kada Vranje proslavlja svoj dan. Iznosi koji se tada potroše višestruko prevazilaze skromnih pola miliona koja se vazda javno "preusmere" umesto da se u startu isplaniraju. 

To je realna opasnost koja se može desiti u svakom gradu. Umesto preusmeravanja novca sa jedne namene za drugu ad hoc, zapravo bi trebalo isplanirati budžet kako valja a u tom procesu konačno bi valjalo da se čuje i glas građana. Peticija nedelju dana pre Nove godine teško da može imati ozbiljnijeg efekta ali takva ista peticija dostavljena u trenutku kad gradske vlasti planiraju budžet ne bi smela da ostane ignorisana pogotovo ako bi se na njoj našao veliki broj potpisa. Do tada, prema svemu sudeći, pevaće se i ove Nove godine na centralnom gradskom Trgu a za sledeću godinu ostaće otvorena mnoga pitanja vezana za sve što iz godine u godinu prati organizaciju ovakvih dešavanja na račun svih građana.

]]>
Wed, 25 Dec 2019 01:19:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8496/koncert-za-docek-na-trgu-ili-prenamena-novca-za-bolesnu-decu.html
Novogodišnji bazArt „Niš u srcu“ počinje u petak na platou ispred Kalče http://radiocity.rs/vesti/nis/8494/novogodisnji-bazart-%E2%80%9Enis-u-srcu%E2%80%9C-pocinje-u-petak-na-platou-ispred-kalce.html Ovog petka na Trgu Stevana Sremca (plato ispred Kalče) počinje novogodišnji bazar umetnina „Niš u srcu“. Praznična akcija udruženja Fabrika umetnika, koja od ove godine nosi naziv bazara umetnosti ili bazArta, trajaće od 27. decembra sve do 1. januara.

Očekuje se preko 40 izlagača rukotvorina iz Niša izabranih na otvorenom konkursu.

"Šarenolik izložbeno - prodajni program rukotvorina, umetnina, novogodišnjih dekoracija i ukrasa, dečijih igračaka, hrane i toplih napitaka, koji će tokom šest dana ispuniti Trg Stevana Sremca, imaće kao i prethodne godine humanitarni karakter jer će 20% svih ostvarenih prihoda biti donirano za opremanje Srednje muzičke škole u Nišu." - poručuju organizatori i najavljuju poseban program za mališane u okviru bazArta. -"Za njih će pored novogodišnjih predstava na otvorenom biti pripremljen i veliki „Karneval junaka i princeza“ koji će biti održan 1. januara kada će Trg Stevana Sremca posetiti preko 20 kostimiranih princeza i junaka iz omiljenih crtanih filmova sa kojima će mališani moći da se druže i fotografišu."

Novogodišnji bazar će biti obogaćen i muzičkim programom. Tokom 6 dana trajanja bazara, nastupiće niški horovi kao i renominarni niški pop, rok i džez bendovi.

"Poslednjeg dana u godini na Trgu Stevana Sremca najavljeno je veliko novogodišnje „Zagrevanje“ u sklopu kog će nastupiti bendovi En Passant, Penthouse bend i grupa Kerber." - navode iz organizacije.

Novogodišnji bazArt organizuje udruženje Fabrika umetnika, pod pokroviteljstvom grada Niša, uz partnerstvo Niškog kulturnog centra, a kroz projekte Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte i Turisticke organizacije Niš, i sponzorstvo kompanije Idea.

Program počinje svakog dana od 12 sati i besplatan je za sve posetioce.

Tačnu satnicu bazara i više informacija zainteresovani posetioci mogu pronaći na događaju i zvaničnoj Facebook stranici Niš u srcu – novogodišnji bazArt.

]]>
Tue, 24 Dec 2019 23:27:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8494/novogodisnji-bazart-%E2%80%9Enis-u-srcu%E2%80%9C-pocinje-u-petak-na-platou-ispred-kalce.html
Koncert Dragane Moles za decu iz ugroženih niških porodica http://radiocity.rs/vesti/nis/8480/koncert-dragane-moles-za-decu-iz-ugrozenih-niskih-porodica-.html Poznata operska pevačica, Dragana Moles, održaće u sredu, 18.decembra, koncert u sali Simfonijskog orkestra u Nišu. Umesto ulaznica za koncert zainteresovani treba da ponesu slatkiše, grickalice ili igračke koje će biti sastavni deo paketića za decu iz porodica ugroženih Nišlija. Koncert počinje u 18 sati.

Dragana Moles aktivno pomaže rad neformalne Fejsbuk grupe humanih volontera Pomoć ugroženim Nišlijama, pa ne propušta ni jednu priliku kada doputuje u Niš da obraduje zaljubljenike u njene vanredne vokalne sposobnosti a u isto vreme da bude humana.

U najavi događaja, organizatori pozivaju Nišlije i Nišlijke da se odazovu i dođu u velikom broju kako bi deci iz ekonomski ugroženih porodica ulepšali praznike.

"Neuobičajeni koncert, preporučljivo povesti decu (njima  ćè biti najzabavnije). Ulaznica moze biti plazma, smoki, jaffa, napolitanke ili bilo kakav slatkiš ili slaniš, bojanke, puzzle, slikovnice, igračke, bilo šta što bi obradovalo jedno dete iz ugroženih niških porodica kad otvori svoj paketić. Drugi ciljevi osim ovog primarnog (obradovati svu decu sa spiska Grupe za Pomoć ugroženim Nišlijama) su da se družimo i lepo provedemo zajedno." - poručuju iz grupe Pomoć ugroženim Nišlijama.
Draganu Moles će na klaviru pratiti Ksenija Vukić i njihove mnogo mlađe kolege.

Iako živi u Italiji, Dragana Moles na najlepši mogući način aktivno učestvuje u pozitivnoj promociji Niša, u maniru pravog kulturnog ambasadora svog grada.  Zbog toga a i zbog humanosti i ljubavi koju pokazuje neprestano prema svom rodnom gradu i sugrađanima, 2015. godine joj je dodeljena i nagrada Grada Niša za toleranciju Car Konstantin.

]]>
Wed, 18 Dec 2019 12:36:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8480/koncert-dragane-moles-za-decu-iz-ugrozenih-niskih-porodica-.html