Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Obrazovanje

25. 10. 2012. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Kakvi učenici upisuju niške gimnazije?

Najbolji učenici u Nišu upisuju gimnazije, medicinsku, ekonomsku i pravno-poslovnu školu. Po interesovanju učenika niške gimnazije su u prvih 10 u Srbiji.

Odgovor na pitanje kakvi učenici upisiju niške gimnazije nije jednostavan. Ako analiziramo statističke podatke u poslednjih 10 godina na osnovu dostupnih podataka sa sajta Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, koji se odnose na podatke o rezultatatima učenika sa završnog ispita, onda možemo da zapazimo nekoliko važnih pojava.

Minimalni broj bodova za upis učenika u niške gimnazije značajno je veći nego u svim ostalim gimnazijama u Srbiji. Uglavnom je neophodno od 85 do 90 bodova za upis, a za neke smerove i preko 95, što je znatno više nego u svim ostalim gimnazijama u Srbiji.

Dragan Ilić, član upisne komisije objašnjava da je dovoljno poći od činjenice da sve niške gimnazije svake godine upišu sve učenike još u prvom upisnom krugu, dok je na niovu Republike taj trend znatno nepovoljniji i nije retka pojava da neke gimnazije uopšte i ne popune sva planirana mesta ni u drugom upisnom krugu.

“Ovakav negativan trend je posebno izražen u manjim sredinama. U većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš interesovanje učenika, pa samim tim i popunjenost gimnazija je znatno bolja, s tom razlikom što je prosečan broj bodova učenika u niškim gimnazijama primetno veći nego u svim ostalim“, kaže Dragan Ilić.

Kao posledicu ove pojave do prošle godine smo imali situaciju da učenik osmog razreda koji ima manje od 85 bodova nije mogao da upiše ni jednu nišku gimnaziju, ali je mogao neku drugu u Beogradu, Novom Sadu ili bilo kom drugom gradu u Srbiji.

“Ove godine uvedene su neke, nadamo se, bolje izmene u samom završnom ispitu kao što su bolja kontrola samog ispita i 50% nepoznatih zadataka, pa se statistika malo promenila. Nešto je niži prosečan broj bodova učenika na završnom ispitu pre svega iz matematike a i značajno je manji broj učenika sa stopostotnim učinkom na završnom ispitu (20+20), te je ove godine neophodan minimalni broj bodova i za gimnazije nešto niži, na nekim smerovima je i dalje preko 90 bodova u Nišu, ali je i dalje znatno viši od republičkog proseka“, objašnjava Ilić.

Još jedana promena je vidljiva: interesovanje učenika a samim tim i neohodnan broj bodova za upis je primetno veći za prirodno-matematički u odnosu na društveno-jezički smer i ta razlika je najizraženija baš u niškim gimnazijama, na primer prag za matematički smer je u svim niškim gimnazijama preko 90, dok je za jezički oko 85 bodova.

Dragan Ilić izdvaja i nekoliko specifičnih pojava karakterističnih za niške gimnazije.

“I ove godine je nekoliko smerova niških gimnazija u prvih 10 u Republici po različitim kriterijumima (www.upis.mp.gov.rs) kao što su prosečan broj bodova, minimalni broj bodova, interesovanje, odnosno broj iskazanih želja učenika, atraktivnost, broj učenika koji imaju dodatne bodove zbog rezultata na državnim i međunarodnim takmičenjima i po broju učenika koji su nosioci diplome Vuk Karadžić“, kaže Dragan Ilić.

Svakako treba istaći i činjenicu da je u poslednjih 20 godina primetan trend porasta interesovanja učenika za medicinske i ekonomske škole i da mnogo učenika koji bi po nekim kriterijumima iz sedamdesetih i osamdestih godina prošlog veka trebalo da upišu gimnazije, ipak se odlučuje za medicinske i ekonomske škole a ne gimnazije.

Najveće interesovanje je upravo za medicinske škole, tako da se često dešava da je za upis učenika za obrazovni profil farmaceutski tehničar potrebno najmanje 100 bodova i diploma Vuk Karadžić.Dragan Ilić kaže da su brojni faktori uzrokovali ove promene i već sada ih možemo posmatrati kao sasvim uobičajenu i realnu pojavu.

“Ipak, ako analiziramo podatke o učenicima koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkom ili međunardnom takmičenju situacija je sasvim drugačija, 90% takvih učenika upisuje gimnazije i taj procenat je najveći u Nišu“, rekao nam je Ilić.

Ovaj podatak ne treba da nas iznenadi, jer ako pogledamo rezultate učenika gimnazija na međunarodnim takmičenjima u poslednjih 10 godina dobićemo potpuno jasnu sliku. Iz tog ugla gledano, bilo bi apsolutno nekorektno reći da slabi učenici upisuju niške gimnazije, naprotiv.

Sa druge strane, ako analiziramo neke sasvim druge parametre, kao što su funkcionalna pismenost, rezlutati PISA testova, kvalitet i funkcionalnost celokupnog obrazovnog sistema, jasno je da bi slika bila nešto drugačija i nepovoljnija.Dragan Ilić upozorava da nikako ne treba zaboraviti i veoma važan podatak o prilično negativnom trendu ukupnog broja učenika koji je direktna posledica pada nataliteta. 

“Dovoljno je navesti da je u Srbiji za 10 godina ukupan broj učenika smanjen za 175 hiljada, a da je u nišavskom okrugu pre deset godina osmi razred završavalo 5 i po hiljada a sada samo 3 800 učenika“, kaže Dragan Ilić.

Takođe, Ilić dodaje da postoji nekoliko razloga zašto je upis učenika u prvi razred niških gimnazija znatno bolji u odnosu na ostale gimnazije u Srbiji.

“Osim što je Niš univerzitetski centar, važan faktor je i sam plan upisa po kojem je samo 20% mesta predviđeno na nivou generacije za gimnazijske obrazovne profile“, zaključuje Ilić.

Interesovanje za niške gimnazije povećano je i otvaranjem specijalnih odeljenja za talentovane učenike kao što su na primer: odeljenje za obdareni učenike za matematiku i fiziku, filološko, informatičko i bilingvalna odeljenja. Učenici tih odeljenja ostvaruju zapažene rezultate na svim takmičenjima u zemlji i inostranstvu.

Komentari (1)

ostavi komentar
pon

25.03.

2013.

anonymous [neregistrovani] u 11:15

gimnazija

umesto sto uskracuju dobro obrazovanje dobrim ucenicima neka pogledaju gimnazije u manjim mestima gde se sa oko 40 poena upisuje gimnazija (kao na primer Sokobanja) pa neka gase tamo gde nema poente da ima gimnazija!

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije