Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Politika

17. 03. 2019. Kosovo

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio, KIM radio

Petnaestogodišnjica pogroma na Kosovu i Metohiji

Dan kada je Ljeviška gorela

Današnji dan je dan podsećanja na 17. i 18. mart 2004., kada je u masovnom nasilju nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu, ubijeno 19 osoba, povređeno je na stotine ljudi, spaljeno blizu 800 kuća i 35 verskih objekata a 4.012 Srba proterano iz domova.

Izgovor za martovski pogrom bila je orkestrirana kampanja albanskih medija putem koje su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu albanskih dečaka iz sela Čabar u blizini Zubin Potoka. Jedan od dečaka se utopio u reci. Tadašnji portparol UNMIK policije, Neridž Sing, tada je izjavio da je istragom utvrđeno da su te optužbe bile lažne a da su preživeli dečaci zloupotrebljeni od strane albanskih političara i novinara da daju lažni iskaz i optuže Srbe iz susednog sela.

U masovnom nasilju albanskih ekstremista, koje je usledilo, organizovano su napadnuta sva mesta u kojima Srbi  žive na Kosovu ali i verski objekti i spomenici kulture. Iako su se u prvom trenutku uzdržavali od sukoba sa ekstremnim Albancima, kasnije je došlo do sukoba između pripadnika KFOR-a i UNMIK policije sa demonstrantima i u tim sukobima 11 Albanaca je poginulo a više desetina pripadnika međunarodnih snaga je povređeno.

Pored rušenja domova i uništavanja lične imovine Srba, za ta dva martovska dana, vandalizam je bio snažno usmeren i ka spomenicima kulture, te se lista od preko 100 oštećenih i potpuno uništenih crkava i manastira iz 1999, 17. marta 2004. uvećala za još 35.

Među spomenicima kulture koji su pustošeni, spaljivani i rušeni nalaze se i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Bogoslovija, Saborna crkva Svetog Djordja, sedište Raško-prizrenske episkopije, Manastir svetih Arhangela, Crkva svetog Spasa i mnoge druge.

Martovski dogadjaji 2004. izazvali su masovne proteste i revolt širom Srbije i gnevnu osvetničku reakciju kada su spaljene Bajrakli džamija u Beogradu i Islam-Agina džamija u centru Niša.

Petnaestogodišnjica pogroma obeležena je danas brojnim manifestacijama u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici i u Beogradu.

Kako javlja KIM radio, više stotina Srba prošetalo je od Manastira Gračanica do Doma kulture, gde su položili bele ruže ispred umetničke instalacije „MISSING“ na kojoj se nalaze fotografije nestalih lica. Pored toga otvorena je i izložba slika nastalih u okviru kolonije "Jesen u Prizrenu".

"Likovna kolonija "Jesen u Prizrenu" je odgovor rušilaštva, mržnje, zla i agresije. Nastala je 2015. godine kao doprinos sveobuhatnom nacionalnom i državnom otporu na ondašnje nastojanje Prištine da se učlani u UNESCO i tako preuzme naše istorijsko, kulturno i duhovno blago", rekao je Nebojša Jevtić urednik likovnog programa Doma kulture „Gračanica“.

„Ove slike nastale se u manastiru Svetih Arhangela u novembru prošle godine i predstavljaju ciklične krugove života, stvaranja i razaranja. "Kolonija u Prizrenu" izborom umetnika, produkcijom i sveukupnim angažovanjem organizatora postaje jedan od stubova kulturnog modela kako treba delovati u uslovima opšte izolovanosti i neslobode“. - prenosi KIM radio reči Nebojše Jevtića.

Vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije rekao je da pojedine osobe umesto da hrabre narod i u njemu jačaju nadu za opstankom, bez ikakvog cilja plaše sopstveni narod i time ga navode na razmišljanje, da odavde sa "ovih naših svetih prostora ode."

„Nažalost danas se suočavamo sa jednim opasnim defetizmom i opštom dezorijentisanošću koji šire oni koji ne poznaju silu Božiju i ne znaju da krsni put uvek blaži nada u vaskrsenju“, naglasio je Vladika Teodosije.

Vladika Teodosija je posebno istakao da Kosovo i Metohiju možemo kao narod izgubiti samo u slučaju da ga se sami odreknemo.

„Samo od nas zavisi da li ćemo pristati da se odreknemo ovog nasleđa i imena i tako zauvek sebe izbrišemo iz reda dostojanstvenih evropskih naroda koji su umeli da čuvaju svoje tako što su umeli da poštuju i druge“. - poručio je vladika raško prizrenski i kosovsko metohijski, Teodosije.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage