Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Politika

07. 05. 2016. Niš

Autor: Ivana Petrović Izvor: City radio

Kolumna nedelje:

Ko su tajanstveni Ljudi sa spiskovima?

Ova subota je trebalo da bude sasvim običan, dosadni, izborni dan u opštini Medijana u Nišu. Kažem dosadni, jer posle iscrpljivanja ljudi iznova i iznova da glasaju na ponovljenim ovim, ponovljenim onim izborima, stanovnici ove opštine su već utrenirani. Aha, ustao sam, piškio, umio se, doručkovao i idem sada na glasanje. Ponovo sam ustao, ponovo piškio, umio se i otišao na glasanje. I ponovo sam ustao, znate već šta, i naravno krenuo na glasanje. A onda je došla ova subota i ponovo sam ustao...

Tako otprilike izgleda svakodnevni život prosečnog stanovnika niške najveće opštine od 24.aprila do danas.

Ni medijima nije lako u toj situaciji. Ljudi živeći, a mi radeći u svojevrsnom Danu mrmota proizvodimo, i svesni smo toga, jedne te iste vesti. Jedino što se procenat ljudi na početku, sredini i na kraju, smanjuje od jednog do drugog izbornog dana.

Ova subota nije trebalo ni po čemu da bude mnogo drugačija. Izbori, pa šta? Ni prvi, a nadajmo se, valjda ipak poslednji u ovom krugu.

Obići par mesta, snimiti par izjava, sačekati rezultate i – to je to!

A, onda su društvene mreže preplavili – Ljudi sa fasciklama i spiskovima. U nasrtajima iznova i iznova na zgrade gusto naseljenog Bulevara Nemanjića. I na privatne stanove stanara u  njima. Raspoređeni u trojke (zloslutno taj broj podseća na neka ružna vremena), mladi, obučeni sportski.

„Ko ste, šta tražite danas ovde? Kakvi su vam to spiskovi? Odakle vam spiskovi stanara uopšte?“ – građani uznemireni ovim čudnim posetiocima munjevito su reagovali, uključivali kamere na telefonima i snimali agitatore na delu. I još brže objavljivali snimke na Fejsbuku. A Ljudi sa fasciklama i spiskovima bežali kao da ih neko ganja. Pa, se opet vraćali u te iste zgrade! U drugom sastavu ali sa identičnim fasciklama i spiskovima. Stanari i njih neutralisali, a onda su promenili taktiku. Poslali su starijeg Čoveka sa fasciklom, da on proba da probije blokadu ukletog ulaza broj 31, da ispriča mantru za koju im se danas prema svemu sudeći dobro plaća.

Ok, bilo je toga i na prvim izborima onim od kojih je sve i počelo.

E, onda mi je zazvonio telefon. Zove me prijatelj koji živi na Bulevaru. Kaže mi da su njegovog komšiju sa ulaza opkolili Ljudi sa fasciklama. Njih desetak. Da su ga bukvalno napali, najpre verbalno a potom i da su ga gurkali, pretili mu i na kraju pokušavali da mu otmu telefon kojim ih je fotografisao. I on se, srećom, odbranio.

Ali, tog trenutka, dosadni ponovljeni izborni dan je prestao da to bude.

Batalila sam sakupljanje monotonih izjava sa birališta kako je sve u redu, i kako je izlaznost mala. Batalila sam i fotografisanje polupraznih kutija i uputila se ka Bulevaru. U potragu za tajanstvenim Ljudima sa spiskovima.

Kod Vatrogasnog doma nailazim na stariju gospođu. Priča sa nekim mobilnim telefonom. Glasno, da je čuje pola ulice.

„Dva puta mi dolazili. Će da bude uplaćeno, idite da glasate! Ma nek bude il nek ne bude, ja ne idem. Dosta sam ja glasala. Neću i tačka!“

Obećavajući početak. Bulevar, miran, sunčan. Malo ljudi. Približavam se Zoni 3, i intrigantnoj zgradi 31 u kojoj se čitavog dana stanari bore protiv agitatora.  Nailazim na drugara iz starih dana, muzičara. Pitam ga da li je možda video negde te Ljude o kojima se danas priča više nego o izborima. Potvrđuje mi da je imao dva susreta bliske vrste sa njima danas.

„Pazi, mila, ja u toaletu, moja Izi laje, zvone, zvone. Moja draga otvara vrata, ja zvirim preko nje. Tri klinca, spiskovi u rukama.“ Dobar dan,vi ste ta i ta, danas je znate glasanje pa smo došli da vas podsetimo da idete da glasate.“ Gledamo ih zblanuto. Nisu neljubazni, ali sve to nije kako treba. I odakle im spiskovi stanara? Nije prošlo sat, dva, ponovo zvono, ponovo klinci sa spiskovima u rukama.“

Krećem ka ulazu 31, ništa neobično. Odjednom iz susednog ulaza izlazi stariji gospodin, u rukama fascikla, sav smotan kao da mu je sve potonulo. Vidim da mi je poznat odnekud. Dok se smišljam da li da se pravim blesava pa da kao anketiram on primećuje diktafon i kameru i kreće da se žurno udaljava u pravcu obdaništa. Krećem za njim ali odustajem od potere. Tog imam već na video snimku koji su nam građani danas prosledili. Želim mog Čoveka sa fasciklom.

Ono što primećujem jeste da je mir, koji prividno vlada na glavnoj ulici, na samom Bulevaru, čim se malo zađe među blokove zgrada, zapravo napetost.

Nije mi se posrećilo, pa krećem dalje,ka Parku Svetog Save. Na pešačkom prelazu zapažam visokog funkcionera, a sada valjda kandidata za neku gradsku opštinu ispred SNS, Dejana Jovanovića. Nosi belu kesu, ne nosi fasciklu, ali mi ono nešto unutra ne da mira. Zaklela bih se da nije slučajno tu, mada je sunčan dan, park je da ljudi prošetaju.

Usput dobijam informaciju da se veći broj Ljudi sa fasciklom okuplja na Vizantijskom bulevaru 43 ispred nekog srebrnog Audija tt, da im je tu zborno mesto. Dobijam i fotografiju tih kola. DE -012 -JS tablice, beše Despotovac? Stižem opet prekasno. Neki mlađi momci potvrđuju da su videli „trojke“ sa belim fasciklama i pokazuju mi prema zgradama u koje su otišli. Pri opisivanju čudnovatih subotnjih posetilaca svi koriste upravo taj zloslutni izraz.

Odlazim na biračko mesto u OŠ „Sveti Sava“, da ne bude da sam badava šipčila do Bulevara. Barem da vidim izlaznost. Niska, ni 20%. Pitam kao i svuda drugde, da li je neko prijavio neke nepravilnosti. Članovi biračkog odbora negiraju. Par fotografija, i to je to!

Razočarana zbog neuspešne potrage, isfrustrirana jer su Ljude sa fasciklom uživo svi videli sem mene, ako ne računam smotanog penzosa.Gotovo je! Idem nazad, to bi bilo to. Upotrebiću dokaze iz druge ruke, snimke i fotke koje su mi slali građani. Prolazim pored birališta u MZ Božidar Adžija. Da svratim? Mirno, još jedna tipska izjava mi ne treba. Na manje od 50 m od birališta nalazi se zgrada 24.

I, odjednom, neverovatna radost jača moj radoznali a pomalo smoreni duh. Na klupici ispred ulaza 24, tri dečarca sa belim papirima u rukama. Ljudi sa fasciklom, bez sumnje. Jedan drži spisak a drugi na kolenima obeležava u nekoj tabelici nešto. Treći čuva stražu. Vadim kameru iz torbe. Kako su je ugledali, tako su se uputili ka ulazu. E, nećete majci. Moji ste! Škljocam za njima, pitam ih gde ste krenuli. Prave se da me ne čuju i nestaju u ulazu.

Na trenutak se mislim da krenem i ja za njima. Sedam na klupicu i čekam. Ne možete vi sinovci da se zadržite unutra dugo, koliko ja mogu da vas dugo sačekam.  Nedugo zatim, par penzionera izlazi iz ulaza i kreće ka biralištu. Gledaju me sa strahom, valjda zbog kamere. Komentarišu glasno, kako bi svakako išli da glasaju, i da ih nisu podsetili. Tek kada se približe Božidaru, shvatam da im i ja ličim na „fasciklašicu“. Nakon dobrih dvadesetak minuta mladi agitatori se pojavljuju. Videvši me, skreću pored zgrade da se ne susretnemo. Jasno im je da ih čekam. Hodam ulicom, paralelno sa njima, gledamo se preko grmlja. I smešno mi je i tužno. Tri Čoveka sa fasciklom protiv jedne Žene sa kamerom. Kao na filmu.

Dovikujem im: „Vas sam čekala. Što bežite? Da porazgovaramo. Kakvi su vam to spiskovi?“

„To nam je nešto za fakultet“ – lažu i sami se smeju svojoj laži.

„Aha, a zašto onda bežite od mene?“

Dvojica i dalje beže. Treći se okuražio, polazi prema meni.

„A ko ste vi? I šta ste mislili da nosimo?“

Vadim novinarsku legetimaciju.

„Sa jednog medija sam. Znam da nosite spiskove stanara i da agitujete za SNS, organizovano maltretirate stanare zgrada. I sada ću da pozovem policiju jer je danas izborni dan i to što radite je kažnjivo. Ako grešim, biću ja kriva...“

Bukvalno su pobegli između zgrada. Škljocam za njima, pobedonosno. Neka im se vide samo leđa, stideće se jednom svakako zbog ovog izbornog dana, zbog slugeranjstva, zbog toga što im neko plaća siću da popravljaju očito nezadovoljavajući izborni rezultat u najavi. Stide se već sada. Ne bi bežali da nije tako.

Pitam mladog člana biračkog odbora iz MZ „Božidar Adžija“ da li je video nešto, da li se neko žalio danas. Odmahuje glavom. Sa prozora iz druge susedne zgrade doziva me drugar, da udjem da mi pokaže nešto. Na ulazna vrata njegova žena je zalepila upozorenje:

„Još jednom vas posetili?“

„Još jednom. I zvali dva puta telefonom. Jednom, navodno, iz centrale SNS u Beogradu. Da nas podsete da su izbori. Šta je bre ovo?“

Ne znam, rođeni. Paralelni svet, gde ne glasa lep nego smoren kog je udavio uporan, kao u onoj bezobraznoj narodnoj.

Dok završavam ovaj tekstić, stižu vesti. Onakve, da lako objašnjavaju sve te nasrtaje na privatnost građana opštine Medijana danas. Koalicija oko SNS sa ovako slabom izlaznošću, koja im je uvek bila saveznik, osvojila mršavih 10 mandata. Opozicione stranke (koalicija DS/SDS/SNP/LDP, pokret DJB i koalicija Dveri/DSS)  sigurnih 12. Doduše 2 mandata osvojili SNS otpadnici (Momir Jović i Srđan Aleksić) ali onomad Perišić reče da sa njima nema koalicije jer su „izdali Vučića pa će i njega“, šta god to značilo. SPS je dobio 3 mandatića a nije nikakva mudrost prepoznati „one sa kojima se ne pravi koalicija jer će ti zabosti nož u leđa“. Vođa rekao a Vođina je prva i poslednja.

Džabe su se znači Ljudi sa fasciklama i spiskovima danas šetkali od vrata do vrata, dosađujući i Bogu i ljudima, i što je najgore radeći sve ono što je jasno zabranjeno dok traje izborna tišina.

Da se prijave nadležnima? A čemu to? Pomirimo se sa tim da su ovi izbori doneli dve onostrane pojave u živote građana. U Beogradu u Savamali Ljude sa fantomkama a u Nišu u Medijani Ljude sa tajanstvenim spiskovima.

Neću ni da udostojim Srpsku naprednu stranku pitanjem: Znate li ko su i odakle im spiskovi sugrađana? Već su se izvežbali da ne trepnu a da kažu na svako neprijatno pitanje da nemaju pojma.  Građani su već navikli na to, a kako su danas pokazali, naučili su i sami da se odbrane od takvih nedostojnih opsada agitatora. A, bogami su Medijanci pokazali da umeju i da odbrane neke druge stvari i to im nikakva izborna kombinatorika ne može, bar večeras oduzeti.

Komentari (2)

ostavi komentar
ned

08.05.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 19:23

Smorio se

Glup tekst. Nadao sam se da bar ima poentu. Svi su smarali svoje članstvo na svim izbornim danima. Ja glasam za Nemce !

Odgovori
ned

08.05.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 07:54

sramota

Mojoj svekrvi su zvonili tri puta. Hteli su i da je voze. Da glasa za AV.

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije